detalj slike: Sava Šumanović

šesti deo možete pročitati OVDE

 

KOBOJAGI

- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,

autor: Đoka Filipović

VII deo

AŠIKOVANjE

13.

Ka'sam ti otoič za one cure iz Sasa divanijo, nije to Sima ništa lagô…Išli smo mi kod nji'…Dal'su one iz Kamenice bile,dal'iz Varadina, ne umem ti pravo kasti, al' nije to sad zdravo ni važno…Važno je da su tudekana celo leto na posetku bile.

Milica iJelica…Varoška deca, pa kako bi ti kazo…Malko ibrezobrazne…Baš 'nako,prave namiguše. Nisu se kô ove naše frajle stidile da stojidu s momcima na šoru.

Malo koji dan da će proći da u Sasama ne omrknemo,a jel'kak'a sigranka dođe, tu ćemo mi i osvanuti…Voledu one da budu sanama, volemo mi da budemo sanjima, al' ima tu ijedna greda…Toša Tocilo, brat im od ujaka.

Nije lepo kasti za čeljade da je glupavo,al' za ovog ništa ne moraš ni kasti. Vidijo je učitelj odavno da od njegove škole nema vajde,ni kol'ko pokojniku od novi'cipelapa računa čovek:'aj'bar da ga naučimda sabira ioduzima. Kad danas-sutra bude svoj gazda,kako će brez računa bostan prodavati…

"Čuješ,Tošo, 'vako stvari stoje…Dao ti bába tri banke… Sutridan,dâ ti mati još tol'ko. Kol'ko sad banki imaš?"

Broji ovaj na prste…Jedna banka, pa još jedna, pa još jedna…

"Moliću lepo,gospodine,imam šest banki…"

"Odlično,Tošo, imaš šest banki…Al'pazi sad…Došla keka Zora iz Beške idala ti iona još šest banki…Kol'ko sad imaš?"

Jebo keka Zoru, otkud je idolazila. Brojiovaj prste, al' kanda da će mu koji i usfaliti…

"Moliću lepo,gospodine,sad imam deset banki…."

"Polako,Tošo, ne bacaj tol'ke banke…Ajde ispočetka."

"Neka, neka gospodine…Dosta je meneka iovi' deset banki."

Dosta je i nama njega ka' se zagula natrćina klupu padrema kô petô na dudu...

"Idi,Tošo,na spavanje…"

A, jok…Ne sme da ostavi sestre same…Pre će bitida on ne sme sam po pomrčini do kuće doći pa zajebavô nas tako dok se Sima nije dosetijo…Kako dođemo,posadi ga na čeze, kobojagi da pazi na arapa, itutne mu punu štaniclu karamela. Miran Toša,a mirni imi, do fajronta.

Sve je to išlo lepo dok se ovaj jedared nije dobro pre-žderô...

"Ajoj, mati moja…."

Poplašijo se Sima da se nije sučim zatrovô,al' di će se zatrovati…Nije,zagula,ljucki ljuštijo karamele pa napunijo burag sapapirom,al' kogod da je isamu štaniclu progutô.

Posle tog belaja neće više karamele, da ga ubiješ. Morô Sima da mu kupuje bombone ito one filovane.

Milica je za koju godinu starija bila, a da kažeš pošteno, ilepša od Jelice. Zdravo je ona na Simu trzala,a nije,bogami,ni ovaj bijo miran…Da je kojim slučajom kak'e prilike bilo,odbegla bi ona brez premišljanja.

Selo kô svako selo…Rano se ustaje,pa moraš ranije i legati, al' paše to nama ite kako…Jel'se šor ispraznijo,nji'dvoje odedu u pomrčinu,a ja ostanem saJelicom da čuvamo stražu. Kobojagi imi štogod ašikujemo,al' daleko je to od ljubavisanja kô od Rima do Carigrada.

Volô bi ija da jedared dođem do pomrčine,al' kako ću doći kad nesmem ovu da pitam...Pošteno da ti kažem, da kojim slučajom i pristane, ne znam ni šta bi tamoradijo…

Premišljam se nešto….Ne bi bilo lošo kad bi na kak'u frenterušu naletijo da me sama odvuče, al' kad sve sabereš, nije baš ni to zgodno…Zaludila bi me 'nako glupavog da je oženim a mo'š ti misliti šta bi posle bilo….

"Ustaj,snavo,da pomuzeš kravu."…Budi Danica svoju odmenu…

"Kak'a krava, jebala te krava…Da sam ja 'tela da muzem krave,ne bi se za kovača udavala."

Žderalo to menekapodugo,pa jedared rešim...On ga jebôi'pomrčinu, ako se neću Simi poveriti, kome ću….Neću valjda bábi…Kô da ga gledim kako je izrogačijo oči.

"Mater ti jebem glupavu…Ti bi išô u pomrčinu…Vodi ti nju prvo u crkvu,pa eto ti posle vajata. Zamrači ga kol'ko voleš, šta me se tiče…"

Moj ti Sima na te stvari drukčije gledi:

"E moj kumrija, samo da znaš kol'ko volem što si me ovo pitô. Čekam ja odavno ka'će tebeka ito june ubosti,al' ništa se ti ne sekiraj…"

Otrčô o'ma'u kuću,pa u jednoj ruki nosi lavor,a u drugoj makaze ibrijač…

"Kumrija, žalosna ti mati, nek'ti je bog u pomoći…"

Ne znam šta je zagula naumijo,al' neće ovo na dobro izići…Jesi ga za osetljive stvari pitô, al' bog ga jebo, nismo Turci da se obrezujemo.

"Sedi da te obrijam."

"Šta'š da brijaš…Pet dlaka pod nosom išest na bradi"

"Ne divani makaršta…Ne kosi se prva detelina zarad sena već da se njiva dobro očisti. Da može nova da raste, jel'tako?"

"Tako je…."

Razmakô ti se moj brica saonim brijačom baš kô dobrikosci po livadi,pa kad je pokosijo što se pokositidalo, šalje me na valog da se umijem…Što se ja više pljuskam, sve više vode niz lice klizi…On ga jebo, al' kogod da tuđe polivam…Ni sam sebi ne umem kasti šta je tu po sredi,al' da mi je nešto obaška milo, to stoji…..

"Ne valja ti, brate,ovaj razdeljak,kô neko derište... 'Oćeš da ti napravim pravu frizuru, sa zaliskom?"

"Ništa me,Simo,ne pitaj, radi kako ti je volja"

Jebô razdeljak…Da mi je kojim slučajom kazô:

"Izvini,Mito,al' ove ti uši baš nikako ne stoje. Ja bi inji'malko skratijo…"

Skraćuj... Sve ću ja istrpiti samo da jedared postanem muško.

"Jebo te bog,Mito,pa kako se ti češljaš?"

"Nikako…Kako ću se češljati kad nemam češalj."

"Auu…O prvoj slavi da si o'šo ikupijo svoj češalj isvoje ogledalce. Jesi me razumô?"

Kako gane bi razumô,al' kad bi mu kazô do čega je greda, teško da bi on meneka razumô…

Nije greda do novaca…Biloi'u kući il'ne bilo, kad na slavu pođem moradu se odnekle stvoriti.Bába kô svaki bába, vole da mu se sin bećari,pa kad zavuče ruku u džep malo će štogod u njega i vratiti.

Dejka, opet, vole da zna šta se po kući radi:

"Jel',čedo, jel'ti dao Miloš štogod?"

"Ta mani ga, dejka... Dao mi za jednu kabezu."

"U,otac ga jebô čivucki. Daće tebeka tvoj dejka da kupiš curama đinđuve."

Kak'e cure, kak'e đinđuve…Sve ja to sprcam na ringiš-pilu. Jebô ga onaj ko ga izumô, ka'se jedared na onu stolicu popnem,do'god mi se zdravo u glavi ne zavrti, ne umem da siđem.

Štrićka Sima makazama, kogod čobani kad strižedu ovce, al' dobro…Da je takolako stvoriti zalizak svi bi  terali modu.

"A, šta kažeš?…Drugo čeljade."

Jebô je on ifrizuru, pravo mi čovek kaže…Drugo čeljade.  Al' lepo...Kogod da sam deset godina stariji.

"Pazi sad,kumrija…Nema ti više leganja dok je 'vako ne digneš ine povežeš maramu. Brez nje ti je sve badava."

Niko se od Filipovića, da prostiš, nije samaramom  povezivô,pa naveče zlo po kući…Dejka gledi u bábu ihuk-će a na koga će ovaj sad ako neće na ženu:

"Mater ti jebem glupavu, ti si mu dala maramu!"

Majka zna otkud je marama došla,al' ne vole da se u njine stvari meša pa klekla pred svetog Đorđa:

             "Spasi gospode našeg Mitu

               i od svakaki'ga ludosti izbavi…."

 14.

'Aj'da ti kažem koju io Milivoju…Držim da ga Gospod još sebi nije uzô,pa neće čoveku biti pravo da ga ne pomenem,a tol'ko smo 'leba zajedno pojeli.

Da su Fruškogorci ljucki zaguljeni, možda će me kogod iosporiti, al' da im je ona njina Fruška zdravo lepa, to se niko neće ni usuditi….

U lepom se selu ovaj i rodijo…Ležimir…Materina će ga znati ko mu je kod imena kumovô,al' da znaš da nije ništa omanô. Kad ga 'nako o'zgoresa Čota glediš,kazô bi:

"Nije ovdi,braćala moj,ništa ni zidano ni doziđi-vano. Sve je ovdi niklo iz zemlje kogod ona 'rastova šuma svud okolo…"

Bog im je dobrog dao a vredni su planinci pa su dosta toga i sami stvorili. Vinograd do vinograda, voćnjak do voćnjaka a svaka voćka kôone rajske... Tu su dobre šljive i jabuke, tu su kruške i kajsije, pašto ne ode u pekmez ikom-pot, u kazanu će završiti…

O lepom ti je, čedo, lepo i čuti i divaniti,al' da je Milivojev bába bar malko od tog imô,ne bi ovaj kod Vase ni dolazijo. Čerez one mučenice što mu decu rađala,nije imô ama baš ništa…Kô grobar je za 'lebac zarađivô,pa mu selo nasred groblja malo udžerice podiglo nebilise satol'kom čeljadi digodasklonijo.

Nije Milivojenikad krijo iz kak'e je sirotinje pobegô nit'se toga stidijo…Kol'ko god mu gospod uskratijo da ima,tol'ko mu dao da ume,pa grabijo je mučenik i od sebe iod života što se dalo ugrabiti.

Samo pazi ti šta ću ti sad kasti…Da je štogod u tom preterivô,ne bi on kod Vase tol'ko 'leba pojô nit'bi ovaj, kad ja iSima štogod zaseremo, kazô :

"Bog vas materin,oćetel'se jedareda na Milivojaugledati."

Al' da vi'š sad čuda…Tu negdi pod sam kraj, promenijo se iMilivoje…Nije ono, da kažeš, da se štogod izbre-zobrazijo,al' okrenô ćurak natraške. Navek je taj sakokoškama na leganje išô asad, bog ga materin, kak'o leganje…Malo koju zoru da će u krevetu dočekati.

Di ide išta radi, đavo će ga znati, al' ka'se vrati,povazdan neke knjižurine pod rekljom vucara…Ej,mo'š misliti…On koji nije volô ni čitulju na banderi da pročita, sa'se nabije u svoju sobu isamo nešto študira.

Premetijo to majstor Vasa pa pita jedared Simu:

"Simo,bogati, ne volem da se mešam u vaše stvari, al' zdravo me kopka šta to ovaj tol'ko čita."

Poplašijo se Vasa da nije, nedô bog, zaglavijo u kak'oj sekti. U to doba bilo je toga povazdan…Subatari…Oni što ne radidu subatom. Ondak oni Jehovini svedoci što ne voledu popove. Ondak…Ta pitaj boga čega sve nije bilo. Što kažedu, baš kô pred rat.

"Ne znam ja,majstore,bogami, al' eto…Pitaću ga,pa ću vam kasti."

Laže Sima, kako ne bi znao, al' šta drugo da mu kaže. Tak'e se stvari ne mogu dugo sakrivati, očas će to ido Vase doći, samonije rad da ovaj baš iz njegovi'ustačuje.

Milivojeti je, čedo moje, donosijo komunističke knji-žurine. Zaludili ga Lenjin ionaj bradati Švaba pa nači-sto pošandrcô.Ono kadgoda dal'će sanama koju prozbo-riti il'neće,a sad samo gledi da nas nasamo u'vati. Trabu-nja koješta,a naposletku obavezno…

"Radnička se klasa mora opametiti danaske da bi sutra vladala svetom…"

Oće,vladaće…Kad Jovica crkvenjak pusti bradu inavuče mantiju.Vidijo sam ja 'nako balav, da od tog poslanema ništa. Otkad je sveta iveka novci su ti i od sve pameti najpametniji iod sve sile najjači….

'Al'ajd sad...Nit'smo se nas dvojica puno u to uplitali nit'smo njega štogod kočili. Mora živa duša u nešto verovati,pa dal'ćeš u boga il'u ljude,naposletku ti se isto 'vata…Otputovaćeš,a niko ti pravu istinu neće kasti.

Nisu komunisti onu vlast voleli,a ova nji', da ti ine divanim. Jel'se za koga pročulo da se tom rabotom zama-java,eto ti žandara pravo na kuću.

U to doba, komandir rumske žandarmerije bijo je neki narednik Jakšić. Opasno čeljade…Kol'ko je prefrigan inačitan,tol'ko je i ljigav kô čikov,pa lepo ne znaš kad je opasniji… Da l' kad ti se kezi,il'kad preti ibogara.

Niko ga u selu nije volô,a majstor Vasa obaška…Nije baš ni ovaj puno za Vasom patijo, al' služba je služba…Kad navratiu selo,red je da sve boljekuće obiđe, pa 'teli il' ne 'teli ne mogu se puno ni izbegavati.

E,sad ti taj Jakšić najedared nešto učestô…Malo koji dan da će proći,a da on ne svratikod nas u radnju. Svratijo, kobojagi, da vidi šta mu prijatelj Vasa radi,al' ne propušta priliku da štogod iMilivoja priupita. Niš-ta to nije, da kažeš,'nako zvanično, samo ga bocka kogodmuve pred kišu.

"Kaži ti meni,Milivoje…Jel'istina što svet diva-ni da oni Rusi po zadrugama spavadu 'nako đuture - ko s kim stigne?"

Ne uzrujava se ovaj ni "ič". Di može prećuti, di ne može odbrusi mu štogod, al' sve 'nako preko one stvari,kô da saIštvanom dobošarom divani.

Prošlo je to par puti,al' nema ni Jakšić živce od čelika. Upô jedan dan sa dva žandarma,pa sad više nema uvijanja. Poturijo mu pod nos neku crvenu 'artiju idere se:

"Znam ja,iko je ovo pisô i  kad je pisô,al' 'oću to iz tvoji'usti da čujem."

Neda ovom đavo mira….

"Kad sve znate,gos'n' naredniče,što me ondak pitate."

Vidimo mi da će tu nekog velikog zla biti,a nema nam Vase.O'šô kod pope da plati parohijal,a ovaj navraga, kol'ko ima kade,još tol'ko ima io čemu da divani. Ko zna kol'ko će ga zagulazadržati.

"Vodi ga, mamicu mu jebem komunističku."

ZapovedaJakšić žandarmu,a ovaj kô da je samo to ičekô. Savijo mu ruku na leđa.Da pokuša da bega, očas bi je polomijo kô prut.

Nije se Milivoj tol'koni poplašijo kol'ko smo se ja iSima poplašili. Voleli bi da znamo di su ga odveli,al' kako ćemo znati kad ne smemo ni kroz pendžer da provirimo. Drugi žandarm ostô sanama,pa ni mati ne prati dete kad pro'oda kol'ko on nas prati.

"Samo vi,deco,nastav'te di ste stali…Ovo se vas ne tiče."

U tom, eto ti imajstor Vase. Čim je vidijo žandarma, sve mu sad jasno kô dan….

"Kumrija, dođi da mi pomogneš da skinemo lečke sakola."

Izađem ja napolje,al' kak'a kola, kak'e lečke. Ničeg napolju nema,samose prefrigani Vasa u momentu dosetijo kako da me ispita:

"Jel'ovaj sam došô il'je iJakšić sanjim?"

"Joj, majstore,došô je iJakšić,al' je negdi odvô Milivoja. Ubiće ga kol'ko je besan."

"Kol'ko ima kako ga odvô?"

"Ima,majstore,više od frtalja"

Skinô Vasa kačket saglave pa počô da ga gužva…Kad dotle dođe,begaj od njega…

"Dobro,Mito, 'aj'mo sad unutra...Ne boj se, ovoga mi krsta upamtiće Jakšić meneka."

Nije rad da žandarm štogod posumnja,pa bog zna kako ljubezno:

"Simo, jestel'poslužili gospodina sučim?"

"Nismo,majstore."

"Idi,Kumrija,u podrum po rakiju ikaži majstorici da pristavi kafu."

'Oćeš očin doći do majstorice. Ja na vrata, Jakšić na vrati. Od silnog besa spali mu oni švalerski cvikeri na pô nosa,al' kanda da ine pomišlja da i'namesti.

Za njim ide Milivoje, mrtav ladan, al eto…Kogod da je o'šô da se išora pa mu sad štogod ilakše.Po modri-cama se vidi da su ga dobro mlatili,al' kandada je to mlaćenjeviše uzrujalo Jakšića neg'njega.

Premetijo je Jakšić Vasu, kako ga ne bi premetijo, al' sepravi blesav. Ni dobar dan ni pomoz'bog.Pošôkobojagi do tezge da do'vati torbicu,a usput će se i na onog našeg žandarma istresti:

"Diž'se, šta čekaš?''

Skočijo ovaj,kogod sokoli na sokolskoj vežbi,al' vraga će on kuda poći…Stao Vasa ispred njega i zakrvavijo oči-ma, pa 'ajd'sad sokole! Odgurni ga ako smeš.

"Sedi!Sedi kad kažem... Poručili smo kafu irakiju. Ka'se kô ljudi počastimo,i'te kud vam je volja."

Zbunijo se žandarm kô turčin na svinjokolju,pa sad lepo ne zna ni diće ni po kim će. Vidi čovek da se nije sa zagulom sigrati,a šef mu se iskerebečijo kogod da u rođenu sa'ranu gledi. Ej, njemu, čuvenom Jakšiću od kogadrkti polaSrema da se neko 'vako suprostavi! Pošôrukom za pištolj, al' neće on futrolu ni otkopčati…Vasa ga obema rukama ščepô za gušu.Da pokuša štogod da se brani zadavijo bi ga kô gusku!

Jake je ruke Vasa imô…Kô mengele…Kadgoda je, kažedu, točak sa šinom jednom rukom od zemlje 'odizô.

Skočili sad ižandarmi da odbrane šefa,al' kol'ko su 'itro poskakali,još su 'itrije iodustali…Na jednog Sima podigô čekić, onaj od pet kila.Da ga njime u glavu potrefi prosô bi mu mozak kô jaje na oko…Milivojedograbijo veliki pajser…Još on njime na ovog drugog ne zamanjuje,al' gledi ga pravo u oči kô barska zmija ka'se na žabu okomi...U momentu se obojica umusuli,al' kogod ona dečurlija kadi'učitelj u'vati da nisu deklamaciju savla-dali.

"Slušaj,Jakšiću,šta ću ti sad kasti…Ja, majstor Vasa Rajčević iz Volje, poštivam ovu državu injenu žandarmeriju,al' u ovoj radnji iu ovoj avliji ja sam sve isja…"

Unô mu se u lice,pa mlati kažiprstom.Malko fali da ga njime u oko ne ubode….

"Ne možešti samo tako upasti i odvesti mog šegrta.  Ako je štogod zgrešijo, molim lepo! Nek'odgovara tamo di treba ikol'ko treba,al' oću prvo meneka da se kaže. Ja za njega jemčimipred Bogom ipred njegovim ocom... Jesil'me razumô?"

Razumôga je Jakšić,al' ćuti…Da može, od muke bi u zemlju propô, al' kako ne može nema mu druge neg'da klima glavom. Di sme sad da rizikuje da ga zagula opet guša.

"Sa'ćemo se lepo kô ljudi počastiti... 'Nako kako ste vazdanu ovoj kući bili čašćeni."

Utoliko sužandarmi kafu posrkali…Brže neg'da suu staničnom bircuzuaajziban im ulazi u stanicu…Na vratima se gurkadu ko će prvi kroz nji'proći a Vasa za njima, lagano... Donekle će i' i ispratiti,baš 'nako kako dolikuje dobrom domaćinu idragim mu gostima….

Ka'se vratijo,ništa još ne divani,al' zatvara spolj-na vrata…U bog te jebo, nji'smo,čedo,zatvarali samo posle fajronta… Mislim se ja: Moj,Mito, najebô si... Žan-darmi su mila majko naspram onog džumbusa što će sad izbiti.

Kad,da vi'š čuda…Kak'i džumbus, ni blizu... Sipa on rakiju, prvo sebi pa ondak nama redom.

"Spasi Bog, derani moji."

'' Na spasenije, majstore...''

Na belo je istresô pa se baš ljuckinamrštijo. Nije od besa neg'od rakije. Prepečenica od dva'es'pet gradi, pet godina je u 'rastovom buretu ležala…

"Što je bilo, bilo je…Nikom ni reči,a majstorici pogotovo… Kumrija,jesil'razumô šta sam kazô?…Nikom ni reč."

"Jesam,majstore, ne ber'te brige."

Znao je on ko je najbrljiviji,pa računa čovek nije zgoreg da mu obaška i zapreti. Ondak se okren'o Milivoju:

"Milivoje…Ti si čestit ivaljan momak. Da mi je Gos-pod podarijo sina,baš bi ga tak'og ipoželijo…"

Zastô na tren, tek tol'ko da otpije koju, il'da se uveri da je tako štogod preko njegovi'usti prešlo…

"Derište si bijo ka'siu moju kuću došôi mlogo si 'leba u njoj pojô,al', fala milom bogu, nikad inigdi nisi me obrukô. Nisi ni ovo danaske.Da si štogod ukrô il'koga premlatijo, to je već druga stvar. Ne bi ja žandarme ni čekô, sam bi te isterô."

Rad je Vasa da ga u oči pogledi,al' srami se Milivojeda podigne glavu.

"Šta ćeš ti raditi kad pređeš prag moje kuće, od volje ti kôŠokcu post.Al' upamti dobro šta ću ti sad kasti…Ako zapravo u te stvari veruješ, izdrži…Ako te kogod nabedijo da treba verovati, nek'ti je Bog u pomoći…."

 Nastaviće se... 

PODELITE OVAJ TEKST NA: