|
|
MEĐE I SREĆNO SUTRA - PRONAĐENE PESME | Aleksandra Đorđević Ilija Šaula | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Međe Slaba sam, Najdraži,na brnje i crvene lampiceiz kojih jaz u vidu cveta raste.Iz čeljusti razjapljeneproterani jadirani ojačavajuu logos fantaste. Jer nekada se čoveku jedu trešnjeu vreme kad zri grožđe. I u ovoj novoj stvarnostigde geometar je svakišto sate svoje minutima broji,a moje u godine pretače,meni je sve tešnjei boli me sve jače. Slaba sam, Jedini,na oklope,svečane kiklopei leptire štitaste.I nestajem polakokroz ljude i prozoreza sobomzvezde paučinaste... Vučem kô siročadpodavljenuu dubokom plavetnilu.I klikćem grbava,teturam se kô kornjačatražeći svoje jato,al’ slabada primim još jedno zatoblagosloveno pljuvačkomonoga što mi se obraća. Slaba sam, Svevidi,(jer tvrde da je zlato)na sve pošasti ljudskei cepa mi se kožana dodir igračke... Što zvuči kao čoveki gleda kao čovek,rođeno iz ljuskei nema mu tačke. Slaba sam, Izumitelju,na hibride taštejer volim Čovekauspavanog,zabludelog,oživljenog,iz mašte. I navijam,navijamda čujemprvi otkucaj.
(Aleksandra Đorđević)
aleksandr@djordjevic.art
Srećno sutra To sutra je i tebi, tako sam osetiočim sam zamislio, sve ostalo je nakon. U tvom gradu nisam bez tebe;prisutna sve vreme,ispratićeš me u kišnu noć, a znam, bićeš u meni, slobodna kô nikad, na vratima srca kô na vratima dečje sobe.„Je li sve u redu?“sretneš se sa radošćukad se uveriš,osmeh na licu. Biću ono tvoje dete kom najviše veruješ i uvek nedovoljno sigurna i preterano brižna molićeš kišu da ne pada i stiskati mi ruku toliko nežno čitavo vreme stisak u mojoj šaci;i u onom trenutku kad budem potpuno svestan da si daleko.
(Ilija Šaula)
ilij@saula.art
|