detalj slike: KRK Art dizajn

PLAVETNI SNOVI

Nedostaješ mi jutrom

kad se budim,

da ti prospem reku svoje kose

niz grudi.

I u večeri rane, kada

bi ruka da

plavetnilo tvoje takne.

Kada te nema, sanjam

plavetne snove.

Snove u boji. I zovem

bez glasa da mi se

čarolije vrate.

Kad odeš svaki put

ostaviš nešto svoje.

Ostaviš sebe za moje

slatke snove.

SANjAM

Zašto ćutiš, zašto

pogled skrivaš,

Kada, evo, tu sam, bivam.

Evo me ispred,

Snove za oboje sanjam.

Moja mašta graniči se

sa linijom horizonta plavog

i preko njega ide, do onog drugog kraja.

Sanjam.

I kad sam budna, sanjam

kestenje i plavo more,

I osvit i plave zore.

Pretačem svoje snove u javu

java je ljubav što se preliva iz oka, srca

i ove duše moje, za oboje.

ĆUTOLOG

Čežnjivo gledam u daljinu,

ostavljajući za sobom minule dane.

Čekam i pratim da sutra svane

 da mi otvori oči novo svitanje.

U tajni života

Vetrovima tihim sa horizonta

Iskrsava neko novo sutra.

Tražim svanuće svoje u svitanju.

Tražim svoje bolje sutra.

I posmatram tog ćutologa u sebi:

Ime koje si mi dao,

jer znaš, valjda, da

najlepši trenuci se oćute samo.

OSTAVITE ME

Ostavite me da odbolujem

raspukle komadiće istine,

ovo proleće što u dušu

donosi jesen.

Ostavite me, da kiše se mojih suza

s kišama zajedno rone,

jer strepnje više nema.

Ostavite me s iščezlom ljubavlju.

Ne plačem.

Ne mogu ništa sem pesme.

Poslušajte: Odlazite!

Pustite me da odbolujem, što

nije mi pružio dlanove, da na

njima konačno odrastem.

PRIPITOMLjENA

Vinula sam se visoko

ko ptica ka plavom nebu

Radujući se životu

što mi blagodeti nosi.

Miris ruža, tih kraljica mojih

opojnih latica, širi se u novi dan.

Ne, nisi ti više sam,

Ne, ni ja nisam više sama.

Uzletela sam visoko, šireći krila

I gledam inje palo po tvojoj kosi,

zorama, danima, i sumracima sve više.

Tako si mi mio i drag.

Ukrotile su me daljine, ko

korito reku svoju,

pripitomile me kao mače.

Pa je divljina, pusta i neukrotiva,

Odjednom postala pripitomljena.

PODELITE OVAJ TEKST NA: