detalj slike: KRK Art dizajn

EVOLUCIJA SVESTI I POJAM RELIGIOZNOG

O verovanju i naučnom pogledu na svet, kao i pojmovima čuda, milosti, ljudskoj moći evoluciji svesti

Dr Simo Jelača

Često se pod pojmom religije podrazumeva najuže verovanje u Boga, pa se za one ljude koji ne veruju u superiorno biće i ne idu u crkvu kaže da nisu religiozni.

Za mnoge naučnike misli se da su ateisti jer veruju samo u ono što vide, što mogu da dodirnu i što mogu da izmere. Svakako, najbitniji factor za razvoj religioznosti kod osoba je njihova kultura, pre svega roditeljska sredina. Tako je činjenica da Evropljani podrazumevaju da je Hristos bio belac, dok Afrikancima ni ne pada na pamet da on nije bio crnac. Ljudi srećnog detinjstva veruju u Boga dok ljudi nesrećnog detinjstva poimaju Boga koji ih kažnjava. Duhovno sazrevanje ljudske ličnosti je stalno učenje i saznavanje novoga. Otuda je religija veoma lična, zasnovana na sopstvenim iskustvima. Reči ljudi za koje se smatra da su eksperti lako se prihvataju (saveti doktora, istaknutih naučnika, meteorologa pa i farmera).

Nauka je religija složenog gledanja na svet. Svedoci smo mnogih slučajeva u kojima su ljudska bića podložna praznovericama, predrasudama i ukorenjenoj tendenciji da vide ono što žele. A naučne metode upravo baziraju na stečenim iskustvima, a iskustva moraju biti ponovljiva i merljiva. Naučnicima nije lako razmatrati realnost postojanja Boga, zbog nedodirljivosti i nemogućnosti merenja. Kada se posmatra fenomen verovanja u Boga suočavamo se sa dogmatizmom, a dogmatizam dovodi do izazivanja ratova. U Boga mnogi veruju primitivno. Odbojnost prema religiji najčešće se javlja kod osoba koje su u detinjstvu tretirane grubo. Naučnici postavljaju pitanja o vođenju “svetih ratova”, inkvizicije, dogmatizma i sujeverja. Čovek se moze zapitati da li to Bog radi ljudima ili ljudi rade bogu, a pravi je odgovor da to ljudi rade sami sebi.

Pojam čuda anatema je i za mnoge naučnike. Crkva ima drugačiji pristup. Za ono što se ne može razumeti je čudo. Ipak ni crkva nije ispitivala niti objasnila prirodu čuda. Crkva stoji na stanovištu da čuda treba prihvatiti kao dela božija. Primere čudesnih ozdravljenja crkva pripisuje delima svetaca. Lekari stoje na stanovištu da čudesna izlečenja ne postoje. Čudo je nešto što se ne dešava na uobičajeni način, predvidljivo, po prirodnim zakonima. Na primer milost je čudesna, a čudesni su i snovi. Po Jungu, mudrost se nasleđuje. Dokazane su mogućnosti prenosa misli na veoma velikim udaljenostima. Za to nema objašnjenja ali se te vrste čuda dešavaju. Ima slučajeva kada osoba u nekim situacijama previdi dogadjanja koja će se tek desiti, pa najčešće time spasava živote ili slično. Postoje i slučajevi “sretnih otkrivanja” nečeg važnog što nismo tražili. Milost se najčešće manifestuje kao prijatno događanje. Ima fenomena koji se dešavaju van ljudske svesti. Vernici moć dešavanja van ljudske svesti smatraju “milošću”. Milost se ne može meriti, a ipak zna se da postoji. Vernici milost pripisuju isključivo Bogu, verujući da je milost božija ljubav.

Evolucija je razvoj organizma sa nižih na više nivoe kompleksnosti. U životu se suočavamo sa ratovima, korupcijom, zagađenjima sredine, sa lažima i nasiljima. Mnogi ljudi veruju da je božije biće na nebesima, nedostižno. Lenjost je suprotna ljubavi. To je forma bolesnog ljudskog bića. Za zlo se smatra da je nastalo od ljenjosti. U zla se mogu pobrojati primena političke moći. Surovi primer zla su ljudi koji su razapeli Hrista na krst i izdigli ga da ga sav svet može videti. U zle ljude mogu se ubrojati svi izazivači ratova u svetu. U tu grupu spadaju, kako Hitler, tako za Srbe i američki predsednik Klinton.

Milost se na neki način mora zaslužiti. Najčešće je nalazimo tamo gde je ne tražimo i najmanje joj se nadamo. Otuda se u narodu kaze:”milost dolazi od Boga”. Prema tome možemo reći “da milost ima misterioznu prirodu”?

Često ljudi nisu svesni svoje religije. To je dokaz veze Bog-čovek, pa je Bog deo čoveka. Sličan je pojam i Svetoga duha, za koji se takođe kaže da je uvek sa čovekom. Po Jungu u osnovi sam život je nevidljiv, on je samo u ljudskom razumu. Ako se zreo čovek svojom slobodnom voljom identifikuje sa bogom, tada Bog kroz svesni deo čoveka preuzima njegovu novu formu života.

Svi mi poznajemo dve vrste ljudske moći: političku i duhovnu. Politička moć zasniva se na prisili drugih. Ova sposobnost nalazi se u pozicijama kraljevskih prestola i državnih vladara, a veoma često u novcu. Politička moć nije vezana za mudrost, na protiv, veoma često su je kroz istoriju posedovali zli i ograničeni ljudi. Duhovna moć, međutim, isključivo se nalazi u individuama koje su najčešće siromašni i tu moć čovek doživljava sa radošću. Što čovek više zna sve mu je teže donositi odlučujuće i teške odluke. A ponekad, čak, odustajanje od odluke donosi najbolje rezultate.

Religija je izmišljena da bi se pomoću nje vladalo svetom. Pojam Boga izmišljen je kao nestvarna ličnost, koja se nikada nikome nije pokazala ni u kakvom obliku, a da ipak ogromne mase sveta veruju u nju. Tako je izmišljeno i vaskrsnuće Isusa Hrista. A u cemu je tu istina? Kada je Isus razapet na krst bio je cetvrtak, a kod Jevreja se sahrane nisu obavljale u petak niti tokom dana vikenda. Zato su ga oni ostavili u pećinu i na ulazu postavili su veliki kamen, računajući da ga niko neće odmicat do ponedeljka. Međutim, Marija Magdalena je sa svojim najbližima došla, odmakli su kamen, pre no što ih je iko mogao videti, izvadili telo Isusa, odneli ga i sahranili, a kamen vratili na ulaz u pećinu. Kada su crkveni zvaničnici došli da bi sahranili Isusa videli su da ga nema. I da bi se pred svetom opravdali za zlodelo koje su počinili smislili su da je on vaskrsao. To su mase prihvatile i tako to crkve vekovima prenose i zaluđuju svet. A kada bi vaskrsenje bilo biološki moguće danas bi bezbroj bogataša vaskrsavalo.

Arijanska vera je nastala u Aleksandriji, tokom boravka njenog prvog učitelja Jošua ben Josifa (Isusa Hrista) tokom prve polovine, prvoga veka n.e. Na saboru u Nikeji 325-te godine, u organizaciji Cara Konstantina izglasano je da se Isus Hristos (Joshua ben Joseph)proglasi sinom Božijim. Protivnici tome bili su arijanski sveštenici, sledbenici svoga prvog učitelja Jošue ben Josifa. Tu proceduru ostvarili su Cionisti u saradnji sa Vatikanom. Sam Vatikan je takođe najviša cionistička tvorevina. Cionisti su pre sto godina rekli: “Dali smo vam Boga, još je ostalo da vam damo jednog vladara sveta”.

Karl Sagan (Carl Sagan) nalazi da je Kopernikus (Copernicus) (1473-1543) otkrio radove ostvarene u Aleksandriji. Poslednji naučnik u Biblioteci, matematičar, astronom, fizičar i filozof bila je Hipatija (Hypatia). Nakon duge vladavine Rima i ropstva, ojačala je katolička crkva i paganski uticaj. Arhibišop Aleksandrije Kiril (Cyril) (378-444 n.e.) dao je uhapsiti Hipatiju, skidao je golu i sekao joj delove tela do kostiju, sve dok nije izdahnula, a taj isti Arhibišop postao je Papa (412. godine) i proglašen je kasnije svecem.

Katolička crkva, na čelu sa Vatikanom, čuva mnoge svoje zločinačke tajne, koje će još za dugo ostati skrivene u apokriftima Vatikana. Pretpostavljam da je čitaocima poznato da su mnogi katolički sveštenici, koji se ne žene, silovali maloletnu decu, oba pola, a pred svojim vernicima se predstavljaju kao božiji izaslanici. Koja ironija? I konačno, očekujem da se mnogi vernici neće složiti sa mojom davnašnjom izrekom: “Nije Bog stvorio čoveka, čovek je sebi stvorio Boga”.

PODELITE OVAJ TEKST NA: