O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Minić Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Kolumna


EVOLUCIJA SVESTI I POJAM RELIGIOZNOG

Simo Jelača
detalj slike: KRK Art dizajn


EVOLUCIJA SVESTI I POJAM RELIGIOZNOG

O verovanju i naučnom pogledu na svet, kao i pojmovima čuda, milosti, ljudskoj moći evoluciji svesti


Dr Simo Jelača

Često se pod pojmom religije podrazumeva najuže verovanje u Boga, pa se za one ljude koji ne veruju u superiorno biće i ne idu u crkvu kaže da nisu religiozni.
Za mnoge naučnike misli se da su ateisti jer veruju samo u ono što vide, što mogu da dodirnu i što mogu da izmere. Svakako, najbitniji factor za razvoj religioznosti kod osoba je njihova kultura, pre svega roditeljska sredina. Tako je činjenica da Evropljani podrazumevaju da je Hristos bio belac, dok Afrikancima ni ne pada na pamet da on nije bio crnac. Ljudi srećnog detinjstva veruju u Boga dok ljudi nesrećnog detinjstva poimaju Boga koji ih kažnjava. Duhovno sazrevanje ljudske ličnosti je stalno učenje i saznavanje novoga. Otuda je religija veoma lična, zasnovana na sopstvenim iskustvima. Reči ljudi za koje se smatra da su eksperti lako se prihvataju (saveti doktora, istaknutih naučnika, meteorologa pa i farmera).
Nauka je religija složenog gledanja na svet. Svedoci smo mnogih slučajeva u kojima su ljudska bića podložna praznovericama, predrasudama i ukorenjenoj tendenciji da vide ono što žele. A naučne metode upravo baziraju na stečenim iskustvima, a iskustva moraju biti ponovljiva i merljiva. Naučnicima nije lako razmatrati realnost postojanja Boga, zbog nedodirljivosti i nemogućnosti merenja. Kada se posmatra fenomen verovanja u Boga suočavamo se sa dogmatizmom, a dogmatizam dovodi do izazivanja ratova. U Boga mnogi veruju primitivno. Odbojnost prema religiji najčešće se javlja kod osoba koje su u detinjstvu tretirane grubo. Naučnici postavljaju pitanja o vođenju “svetih ratova”, inkvizicije, dogmatizma i sujeverja. Čovek se moze zapitati da li to Bog radi ljudima ili ljudi rade bogu, a pravi je odgovor da to ljudi rade sami sebi.
Pojam čuda anatema je i za mnoge naučnike. Crkva ima drugačiji pristup. Za ono što se ne može razumeti je čudo. Ipak ni crkva nije ispitivala niti objasnila prirodu čuda. Crkva stoji na stanovištu da čuda treba prihvatiti kao dela božija. Primere čudesnih ozdravljenja crkva pripisuje delima svetaca. Lekari stoje na stanovištu da čudesna izlečenja ne postoje. Čudo je nešto što se ne dešava na uobičajeni način, predvidljivo, po prirodnim zakonima. Na primer milost je čudesna, a čudesni su i snovi. Po Jungu, mudrost se nasleđuje. Dokazane su mogućnosti prenosa misli na veoma velikim udaljenostima. Za to nema objašnjenja ali se te vrste čuda dešavaju. Ima slučajeva kada osoba u nekim situacijama previdi dogadjanja koja će se tek desiti, pa najčešće time spasava živote ili slično. Postoje i slučajevi “sretnih otkrivanja” nečeg važnog što nismo tražili. Milost se najčešće manifestuje kao prijatno događanje. Ima fenomena koji se dešavaju van ljudske svesti. Vernici moć dešavanja van ljudske svesti smatraju “milošću”. Milost se ne može meriti, a ipak zna se da postoji. Vernici milost pripisuju isključivo Bogu, verujući da je milost božija ljubav.
Evolucija je razvoj organizma sa nižih na više nivoe kompleksnosti. U životu se suočavamo sa ratovima, korupcijom, zagađenjima sredine, sa lažima i nasiljima. Mnogi ljudi veruju da je božije biće na nebesima, nedostižno. Lenjost je suprotna ljubavi. To je forma bolesnog ljudskog bića. Za zlo se smatra da je nastalo od ljenjosti. U zla se mogu pobrojati primena političke moći. Surovi primer zla su ljudi koji su razapeli Hrista na krst i izdigli ga da ga sav svet može videti. U zle ljude mogu se ubrojati svi izazivači ratova u svetu. U tu grupu spadaju, kako Hitler, tako za Srbe i američki predsednik Klinton.
Milost se na neki način mora zaslužiti. Najčešće je nalazimo tamo gde je ne tražimo i najmanje joj se nadamo. Otuda se u narodu kaze:”milost dolazi od Boga”. Prema tome možemo reći “da milost ima misterioznu prirodu”?
Često ljudi nisu svesni svoje religije. To je dokaz veze Bog-čovek, pa je Bog deo čoveka. Sličan je pojam i Svetoga duha, za koji se takođe kaže da je uvek sa čovekom. Po Jungu u osnovi sam život je nevidljiv, on je samo u ljudskom razumu. Ako se zreo čovek svojom slobodnom voljom identifikuje sa bogom, tada Bog kroz svesni deo čoveka preuzima njegovu novu formu života.
Svi mi poznajemo dve vrste ljudske moći: političku i duhovnu. Politička moć zasniva se na prisili drugih. Ova sposobnost nalazi se u pozicijama kraljevskih prestola i državnih vladara, a veoma često u novcu. Politička moć nije vezana za mudrost, na protiv, veoma često su je kroz istoriju posedovali zli i ograničeni ljudi. Duhovna moć, međutim, isključivo se nalazi u individuama koje su najčešće siromašni i tu moć čovek doživljava sa radošću. Što čovek više zna sve mu je teže donositi odlučujuće i teške odluke. A ponekad, čak, odustajanje od odluke donosi najbolje rezultate.
Religija je izmišljena da bi se pomoću nje vladalo svetom. Pojam Boga izmišljen je kao nestvarna ličnost, koja se nikada nikome nije pokazala ni u kakvom obliku, a da ipak ogromne mase sveta veruju u nju. Tako je izmišljeno i vaskrsnuće Isusa Hrista. A u cemu je tu istina? Kada je Isus razapet na krst bio je cetvrtak, a kod Jevreja se sahrane nisu obavljale u petak niti tokom dana vikenda. Zato su ga oni ostavili u pećinu i na ulazu postavili su veliki kamen, računajući da ga niko neće odmicat do ponedeljka. Međutim, Marija Magdalena je sa svojim najbližima došla, odmakli su kamen, pre no što ih je iko mogao videti, izvadili telo Isusa, odneli ga i sahranili, a kamen vratili na ulaz u pećinu. Kada su crkveni zvaničnici došli da bi sahranili Isusa videli su da ga nema. I da bi se pred svetom opravdali za zlodelo koje su počinili smislili su da je on vaskrsao. To su mase prihvatile i tako to crkve vekovima prenose i zaluđuju svet. A kada bi vaskrsenje bilo biološki moguće danas bi bezbroj bogataša vaskrsavalo.
Arijanska vera je nastala u Aleksandriji, tokom boravka njenog prvog učitelja Jošua ben Josifa (Isusa Hrista) tokom prve polovine, prvoga veka n.e. Na saboru u Nikeji 325-te godine, u organizaciji Cara Konstantina izglasano je da se Isus Hristos (Joshua ben Joseph)proglasi sinom Božijim. Protivnici tome bili su arijanski sveštenici, sledbenici svoga prvog učitelja Jošue ben Josifa. Tu proceduru ostvarili su Cionisti u saradnji sa Vatikanom. Sam Vatikan je takođe najviša cionistička tvorevina. Cionisti su pre sto godina rekli: “Dali smo vam Boga, još je ostalo da vam damo jednog vladara sveta”.
Karl Sagan (Carl Sagan) nalazi da je Kopernikus (Copernicus) (1473-1543) otkrio radove ostvarene u Aleksandriji. Poslednji naučnik u Biblioteci, matematičar, astronom, fizičar i filozof bila je Hipatija (Hypatia). Nakon duge vladavine Rima i ropstva, ojačala je katolička crkva i paganski uticaj. Arhibišop Aleksandrije Kiril (Cyril) (378-444 n.e.) dao je uhapsiti Hipatiju, skidao je golu i sekao joj delove tela do kostiju, sve dok nije izdahnula, a taj isti Arhibišop postao je Papa (412. godine) i proglašen je kasnije svecem.
Katolička crkva, na čelu sa Vatikanom, čuva mnoge svoje zločinačke tajne, koje će još za dugo ostati skrivene u apokriftima Vatikana. Pretpostavljam da je čitaocima poznato da su mnogi katolički sveštenici, koji se ne žene, silovali maloletnu decu, oba pola, a pred svojim vernicima se predstavljaju kao božiji izaslanici. Koja ironija? I konačno, očekujem da se mnogi vernici neće složiti sa mojom davnašnjom izrekom: “Nije Bog stvorio čoveka, čovek je sebi stvorio Boga”.






PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"