detalj slike: KRK Art dizajn

Recenzija romana Beli grad, Vesne Nedić

(Vesna Nedić, Beli Grad - roman, Čigoja, Beograd, 2024)

Violeta Dimitrijević

U susretu sa romanom autorke Vesne Nedić, “Beli Grad”, priznajem da sam bila preigrana sopstvenim očekivanjima. Naime, njen roman prvenac je u početnim glavama, pri čitanju, tekao meko i zavodljivo jer se lokalitet planine Kas i opis plemena u praistoriji činio jako poznat i rajski bajkovit. Deskriptivni ukrasi opisa priode, slike plemenske svetkovine, odeća i oruđe, naseobina i ljudi u njoj koji se zovu Slovenima, zaveli su me da očekujem realistički motivacijski postupak kao alat za konstrukciju romansiranog istorijskog romana.

“Priroda Slovena beše istovremeno nežna i gruba, pesnička i tvrdoglava, sanjalačka i gorka, uzavrela i osvetoljubiva, pa odlazak na pročišćenje tela i duše u izbu kod mnogih, a pogotovu kod muškaraca i žena srednjih godina, nije davao vidne rezultate – i dalje su ponavljali priče pune gorčine i žala za prošlim vremenima”. str. 12.

Već kod prvih dijaloga podižem svoje veđe i menjam perspektivu čitanja. Glavna junjakinja Baša se obraća svom mužu plemenskom vođi rečima:

”Kako znaš pouzdano ko su bili tvoji preci? Da to nije samo uobraženje koje je tvoj pradeda preneo dedi, ovaj tvom ocu, a on tebi? Sujetnim ljudima najlakše je da poveruju da su nešto posebno, a što manje to jesu manje u to sumnjaju.” str.78.

Iako je književno istorijski, roman “Beli grad”, smešten u praistoriju (4 vek pre nove ere), fabula se odigrava u sva tri osnovna glagolska veremena: prošlo, sadašnje, buduće. Autorka koristi vokabular standardnog književnog srpskog jezika. Dijalozi buduće praistorije imaju sve karakteristike modernog doba. Mladenačka rasprava pastirskog svirca i odbegle plemenske devojke, književno standardnim jezikom približava čitaocu bezvremensku aktuelnost.

“Ponekad zavidim vama muškarcima što ste tako jednostavni. Kod vas se sve svodi na borbu za opstanak i pobedu nad neprijateljem, na sticanje imovine, na telesna zadovoljstva i stvaranje potomstva. Sve drugo u životu je sporedno i nevažno. Kad imate zajednički cilj vi ste složni;kad vam se ciljevi sukobljavaju vi se borite između sebe za prevlast, kad stvorite potomstvo vi i ne provodite vreme sa njim, ali nastavljate da ga umnožavate radi prevlasti.”

Tada Bogdan pogleda u Bašu i reče:”Ne bih se složio sa tobom da smo mi tako jednostavni, pre je pojednostavljeno tvoje viđenje nas.”str. 143.

Granice se tako stalno propituju i u želji za očuvanjem autentičnog, transformacija lične i kolektivne slobode je u stalnom pomeranju crte.

Nužne inherentne promene svesti junjakinje Baše, su u saznanju, novim veštinama, novom jeziku, novim predelima, ispitivanjima toposa čežnje i erosa, novim korelacijama davanja i primanja, i Vesna ih ovde direktno spočitava u begu mlade žene od konvencionalnog žiga deteta, iz braka, iz plemena, iz patrijarhalnog očekivanja okoline.

Pastoralna priča o ženi i njenom plemenu ukotljenom pod dno planine Kas, u romanu “Beli grad” transformiše se gotovo neprimetno u priču o heroini i njenoj emancipaciji u borbi protiv patrijarhata i neuralgičnoj temi današnjeg sveta. Deskriptivni delovi romana svojom lepotom prirode zavode čitaoca i zameću trag spekulativne fikcije, kao najpribližnije odrednice žanra ovog romana.

Kako je autorka to postigla?

Autorka Vesna Nedić eksperimentiše formom i sadržajem, koristeći se raznim tehnikama konvencionalne književnosti. Pastorala sa prvog sloja deskripcije ponire dublje u preispitivanje tabua, proučavanje čoveka i društva, društvenog uređenja, homoseksualizma (pimer Bogdan frulaš), konvencionalnih vrednosti (ptimer raspave o demokratiji) i institucija (primer tajnog društva), konzumerizma (primer zamena torbe, vredni kamenčići), eksperimentisanje sa drogama (primer plava trava zaborava),. Autorka Vesna Nedić, u romanu opisuje pastoralni romantičarski rajski svet sa lekovitom florom koji je zagađen socijalnom i rodnom nepravdom ili devijacijom, te nas tera na preispitivanje vlastitog razumevanja sveta i života, i stvara po negde konfuziju u nameri da preigra čitaoca, jer nisu sve stvari same po sebi razumljive.

Elementi trilera i vikinškog romana, neodređenost vremenskog ili istorijskog konteksta, sa motivima i temama socoološkoh, filozofskog i psihološkog, su književni alati kojima se autorka Vesna služi kako bi zavarala trag nekonvencionalnom andergraund ženskom peru. Leksička spečifičnost spekulativne fikcije u romanu “Beli grad”, je u tome da ne izaziva poverenje doslovnog.

U romanu “Beli grad” daleki svetovi prošlosti i budućnosti su nadrealni svet mogućeg trenutnog, umom ograničenog. Žudnja za novim svetovima i iskustvima, humanijim i uređenijim društvenim sistemom, blagostanjem i sveobuhvatnom srećom je književni kredo kojim se autorka Vesna u ovom romanu služi. Perpetuum mobile civilizacijskog opstanka čovečanstva. Od opšteg utopijskog mesta migracije o kojoj roman pripoveda, suptilno se uvlačimo u distopiju današnje civilizacije.

Zašto je feministički roman koristio književni žanr spekulativne fikcije?

Potkopati patrijarhat izdvajam kao osnovnu ideja spekulativne fantastike kojom operiše autorka Vesna Nedić u romanu “Beli grad”. Feminističko čitanje ovog romana ističe element vanbračnog ženskog deteta koje u patrijarhalnoj sredini biva prihvaćeno tek kad se uda za vodju plemena. U sadejstvu romantičarske priče i spekulativne fantastike, autorka Vesna Nedić stvara spekulativnu fikciju, žanr u kom pra-žena dobija neizmernu slobodu avanturistkinje, prosvetiteljke, i inženjerke sopstvenog života, suprotstavljena muškarcu koji je jedini imao moć.

Konvencionalna književnost je ženske likove kroz istoriju književnosti, uglavnom koristila kao bića sa negativnim konotacijama, a ženski rod bio zanemaren ili ponižavan, te su žene opisivali ili kao trofeje ili kao žrtve. Žene autorke su bile retke ili gotovo da ih nema u novom žanru. Mnoge žene pišući SF pisale su pod psedonimom, kako bi ikako bile pročitane. Pojavom meke fantastike, žene dobijaju prostor da unesu svoje teme i promišljanje. Odrednice spekulativne fantastike kao žanra su zahtevne jer se u odnosu na konvencionalnu književnost odstupa od standardizacije u svojoj različitosti. Zamešateljstvo naučno fantastičnog žanra polazi pre svega od osećaja začudjenosti i grotesknog, koji se postiže upitanošću: šta ako? Tako pisac postiže kognitivno otuđenje u kom je fiktivno disonantno iskustvenom, pa ta različitost doprinosi čitalačkom preispitivnju poznatog.

Meka naučna fantastika za razliku od svoje sestre, tvrde naučne fantastike, tematski se koncentriše na nauku osećanja, psihologije, filozofije, sociologije, političke nauke, ekologija ili lingvističku nauku. Kroz istoriju SF žanra autorke poput Margaret Atvud su svojim doprinosom uspele da plasiraju feminističke ideje, iznesu kritiku socijalnog statusa manjinskih grupa i probleme roda. Uz pomoć mašte dobile su neograničenu kretivnost i slobodu pisanja o “novoj normalnosti” i bez da nude odgovore, postavljaju pitanja.

Kroz istoriju književnosti nakon romana koji su tematski pokrivali utopijsku fantaziju, pisali o imaginarnim putovanjima, pa su neretko ta putovanja bila satirična ili groteskna, a ponekad se završavala buđenjem, stiže novi val. Utemeljivač novog podžanra SF priče je svakako Edgar Alan Po. Ne zameram mu što je muško. Njegova poetika je insistirala na traženju verodostojnosti književnim postupcima estetskog opisa naučnog sveznanja. Elementarna karakteristika tog novog naučno fantastičnog romana je da nema moć predviđanja, jer je deskriptivna. Kako i sama Ursula Le Gvin kaže: “Posao romanopisca je da laže. Otvori oči, slušaj, slušaj, slušaj. To kaže romanopisac. Pa ipak on ti ne saopštava šta ćeš videti ili šta čuti. Od njega možeš saznati samo ono što je već za svog života i sam video i čuo, od koga je trećinu spavao, sanjao i govorio laži”.

I ako se još malo zadržim na karakteristikama konvencionalne književnosti, dodala bih da roman “Beli grad” u mnogome nalikuje gotskim pričama engleske književnosti koje imaju elemente bajke, legende, narodne pesme i priče. Roman “Beli grad” autorke Vesne Nedić, doslovno kao i pododžanr romantističarske književne forme, gotska priča, odlikuje se spontanošću, slobodom mišljenja i izraza, idealizacijom prirode i verom u nove početke.

PODELITE OVAJ TEKST NA: