детаљ слике: КРК Арт дизајн

Рецензија романа Бели град, Весне Недић

(Весна Недић, Бели Град - роман, Чигоја, Београд, 2024)

Виолета Димитријевић

У сусрету са романом ауторке Весне Недић, “Бели Град”, признајем да сам била преиграна сопственим очекивањима. Наиме, њен роман првенац је у почетним главама, при читању, текао меко и заводљиво јер се локалитет планине Кас и опис племена у праисторији чинио јако познат и рајски бајковит. Дескриптивни украси описа приоде, слике племенске светковине, одећа и оруђе, насеобина и људи у њој који се зову Словенима, завели су ме да очекујем реалистички мотивацијски поступак као алат за конструкцију романсираног историјског романа.

“Природа Словена беше истовремено нежна и груба, песничка и тврдоглава, сањалачка и горка, узаврела и осветољубива, па одлазак на прочишћење тела и душе у избу код многих, а поготову код мушкараца и жена средњих година, није давао видне резултате – и даље су понављали приче пуне горчине и жала за прошлим временима”. стр. 12.

Већ код првих дијалога подижем своје веђе и мењам перспективу читања. Главна јуњакиња Баша се обраћа свом мужу племенском вођи речима:

”Како знаш поуздано ко су били твоји преци? Да то није само уображење које је твој прадеда пренео деди, овај твом оцу, а он теби? Сујетним људима најлакше је да поверују да су нешто посебно, а што мање то јесу мање у то сумњају.” стр.78.

Иако је књижевно историјски, роман “Бели град”, смештен у праисторију (4 век пре нове ере), фабула се одиграва у сва три основна глаголска веремена: прошло, садашње, будуће. Ауторка користи вокабулар стандардног књижевног српског језика. Дијалози будуће праисторије имају све карактеристике модерног доба. Младеначка расправа пастирског свирца и одбегле племенске девојке, књижевно стандардним језиком приближава читаоцу безвременску актуелност.

“Понекад завидим вама мушкарцима што сте тако једноставни. Код вас се све своди на борбу за опстанак и победу над непријатељем, на стицање имовине, на телесна задовољства и стварање потомства. Све друго у животу је споредно и неважно. Кад имате заједнички циљ ви сте сложни;кад вам се циљеви сукобљавају ви се борите између себе за превласт, кад створите потомство ви и не проводите време са њим, али настављате да га умножавате ради превласти.”

Тада Богдан погледа у Башу и рече:”Не бих се сложио са тобом да смо ми тако једноставни, пре је поједностављено твоје виђење нас.”стр. 143.

Границе се тако стално пропитују и у жељи за очувањем аутентичног, трансформација личне и колективне слободе је у сталном померању црте.

Нужне инхерентне промене свести јуњакиње Баше, су у сазнању, новим вештинама, новом језику, новим пределима, испитивањима топоса чежње и ероса, новим корелацијама давања и примања, и Весна их овде директно спочитава у бегу младе жене од конвенционалног жига детета, из брака, из племена, из патријархалног очекивања околине.

Пасторална прича о жени и њеном племену укотљеном под дно планине Кас, у роману “Бели град” трансформише се готово неприметно у причу о хероини и њеној еманципацији у борби против патријархата и неуралгичној теми данашњег света. Дескриптивни делови романа својом лепотом природе заводе читаоца и замећу траг спекулативне фикције, као најприближније одреднице жанра овог романа.

Како је ауторка то постигла?

Ауторка Весна Недић експериментише формом и садржајем, користећи се разним техникама конвенционалне књижевности. Пасторала са првог слоја дескрипције понире дубље у преиспитивање табуа, проучавање човека и друштва, друштвеног уређења, хомосексуализма (пимер Богдан фрулаш), конвенционалних вредности (птимер распаве о демократији) и институција (пример тајног друштва), конзумеризма (пример замена торбе, вредни каменчићи), експериментисање са дрогама (пример плава трава заборава),. Ауторка Весна Недић, у роману описује пасторални романтичарски рајски свет са лековитом флором који је загађен социјалном и родном неправдом или девијацијом, те нас тера на преиспитивање властитог разумевања света и живота, и ствара по негде конфузију у намери да преигра читаоца, јер нису све ствари саме по себи разумљиве.

Елементи трилера и викиншког романа, неодређеност временског или историјског контекста, са мотивима и темама соцоолошкох, филозофског и психолошког, су књижевни алати којима се ауторка Весна служи како би заварала траг неконвенционалном андерграунд женском перу. Лексичка спечифичност спекулативне фикције у роману “Бели град”, је у томе да не изазива поверење дословног.

У роману “Бели град” далеки светови прошлости и будућности су надреални свет могућег тренутног, умом ограниченог. Жудња за новим световима и искуствима, хуманијим и уређенијим друштвеним системом, благостањем и свеобухватном срећом је књижевни кредо којим се ауторка Весна у овом роману служи. Перпетуум мобиле цивилизацијског опстанка човечанства. Од општег утопијског места миграције о којој роман приповеда, суптилно се увлачимо у дистопију данашње цивилизације.

Зашто је феминистички роман користио књижевни жанр спекулативне фикције?

Поткопати патријархат издвајам као основну идеја спекулативне фантастике којом оперише ауторка Весна Недић у роману “Бели град”. Феминистичко читање овог романа истиче елемент ванбрачног женског детета које у патријархалној средини бива прихваћено тек кад се уда за водју племена. У садејству романтичарске приче и спекулативне фантастике, ауторка Весна Недић ствара спекулативну фикцију, жанр у ком пра-жена добија неизмерну слободу авантуристкиње, просветитељке, и инжењерке сопственог живота, супротстављена мушкарцу који је једини имао моћ.

Конвенционална књижевност је женске ликове кроз историју књижевности, углавном користила као бића са негативним конотацијама, а женски род био занемарен или понижаван, те су жене описивали или као трофеје или као жртве. Жене ауторке су биле ретке или готово да их нема у новом жанру. Многе жене пишући СФ писале су под пседонимом, како би икако биле прочитане. Појавом меке фантастике, жене добијају простор да унесу своје теме и промишљање. Одреднице спекулативне фантастике као жанра су захтевне јер се у односу на конвенционалну књижевност одступа од стандардизације у својој различитости. Замешатељство научно фантастичног жанра полази пре свега од осећаја зачудјености и гротескног, који се постиже упитаношћу: шта ако? Тако писац постиже когнитивно отуђење у ком је фиктивно дисонантно искуственом, па та различитост доприноси читалачком преиспитивњу познатог.

Мека научна фантастика за разлику од своје сестре, тврде научне фантастике, тематски се концентрише на науку осећања, психологије, филозофије, социологије, политичке науке, екологија или лингвистичку науку. Кроз историју СФ жанра ауторке попут Маргарет Атвуд су својим доприносом успеле да пласирају феминистичке идеје, изнесу критику социјалног статуса мањинских група и проблеме рода. Уз помоћ маште добиле су неограничену кретивност и слободу писања о “новој нормалности” и без да нуде одговоре, постављају питања.

Кроз историју књижевности након романа који су тематски покривали утопијску фантазију, писали о имагинарним путовањима, па су неретко та путовања била сатирична или гротескна, а понекад се завршавала буђењем, стиже нови вал. Утемељивач новог поџанра СФ приче је свакако Едгар Алан По. Не замерам му што је мушко. Његова поетика је инсистирала на тражењу веродостојности књижевним поступцима естетског описа научног свезнања. Елементарна карактеристика тог новог научно фантастичног романа је да нема моћ предвиђања, јер је дескриптивна. Како и сама Урсула Ле Гвин каже: “Посао романописца је да лаже. Отвори очи, слушај, слушај, слушај. То каже романописац. Па ипак он ти не саопштава шта ћеш видети или шта чути. Од њега можеш сазнати само оно што је већ за свог живота и сам видео и чуо, од кога је трећину спавао, сањао и говорио лажи”.

И ако се још мало задржим на карактеристикама конвенционалне књижевности, додала бих да роман “Бели град” у многоме наликује готским причама енглеске књижевности које имају елементе бајке, легенде, народне песме и приче. Роман “Бели град” ауторке Весне Недић, дословно као и подоџанр романтистичарске књижевне форме, готска прича, одликује се спонтаношћу, слободом мишљења и израза, идеализацијом природе и вером у нове почетке.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: