detalj slike: KRK Art dizajn

 

sedmi deo možete pročitati OVDE

 

KOBOJAGI

- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,

autor: Đoka Filipović

VIII deo

MILIVOJE

 15.

I majstorica je Milivoja mlogo volela. Jel'smo digod od kuće krenuli,navek ona navija da ovaj sanjom ostane. Kobojagi, da se nađe ako joj štogod usfali.

Da je umelo da joj usfali,to sam isvojim očima vidijo,al' 'aj'sad…Ne moraš svaku ni čuti.

Za meneka iSimu nit'je puno marila nit'nas puno kudila. Trpila nas. Kad je štogod lepo raspoložena,vole ona sanama ida se pošali:

"Mito, kako je ono bilo ka'si ostô sâm na Dunavu?''

Stoti put joj o tom slučaju divanim,a ona se kerebeči,al' kogod da nikad reč jednu nije čula. Slatko se smejala, jeb'la mater svoju, pa nam sve milo da je tak'u gledimo,a jel'je štogod nadrndana, bože sakloni…Opet Mito, al'sad je Mita kriv išto kokoške ne nosidu jaja išto krava ne traži bika išto se testo ne diže.

Jedared tako dobro je saručkom okasnila…Šta će sad drugo neg'da zamesi pogaču.Zdravo je Vasa volô friške pogače,pa kad mu ispržimalko mesa iz salamure,neće ovaj ni premetiti da nije ništa kuvala.

Sve je to, da kažeš, u redu…Nit'je tonjoj prvi put nit'je Vasa puno na 'rani izvoljevô, al' jebo ga on itesto! Kad god ga pogledi,ono di je, tu je…Nikadda naraste.

"Otrči,Mito,u dućan ikupi mi frišak kvasac da se više ne patim."

"Evo majstorice,o'ma'ću ja…"

Nije dućan bijo daleko. Očas ja to otrčim,al' ka'ti se đavo štogod umeša,ni za dva oka u glavi ne smeš garan-tovati da su blizo….

Friška je imarmelada. Otoič jeu dućan uneli, pa je  nasred tezge natrćili…E,jebô je onaj ko je donô. Ka'sam je ugledône mogu da odolem. Kupićudve deke,pa kud puklo da puklo!

Dve deke marmelade, nije to da kažeš, ni tako malo… Dobru mi je jezičinu Gospod podarijo, dobro ja i žurim da je do kuće poližem,al' badava…Da safišekom u avliju ulazim,nisam rad.Nabediće me majstorica da sam joj od kusure odvadijo, pa šta'š sad drugo neg'sesti na klupu i dovršiti posô.

Oćeš,Mito, malo sutra! Nisam još ljucki ni dupe na klupu spustijo,a ova izletila na kapidžik:

"Otac te jebô'alapljivi, šta sam ti ja kaz'la"

Zavitlala zagula oklagiju.Da se nisam na vreme izma-kôtako bi mi glavu rascopala da je ni deset kopči ne bi' zakrpilo.

I na Simu je umela ljucki da se izviče, al' nekad joj tako naiđe pa ljubeznija sanjim neg'sa Vasom….

Nismo mi o tome nikad divanili, nit'se on štogod falijo, al' ja sve držim da je ona na njega trzala.Nije to, da kažeš, neko veliko čudo bilo,a još je manječudo što je na tomeiostalo. Na vreme je ona s'vatila da je ovaj još zelen,a sa šalabajzerima se tak'e stvari ne rade. Okrenu-la se Milivoju...Obrlatila ga ine pušta.

S proleća, tri'es'osme il'tri'es'devete, špartamo mi ku'ruze il'bolje da kažeš: Vasa iSima špartadu,a ja trčkaram ivodam konje u brazdu. Ušmurali se nji'dvojica, ušmurali se i konji,pa seli u 'lad da danedu dušom.

"Kumrija,donesi mi dudinjaru...Umreću od žeđi."

Ne znam jesil'to kadgoda pasirô,al' što ti malo du-dinjare može žeđutoliti, to ni ona 'ladna izvorska nije kadra….

Zna to Vasa bolje od Očenaša,al' kanda da će se sad slabo ovajditi. Vodu ne pije otkako mu je pokojni Sava otputovô,a ja zaboravijo satljik…U,bog me jebô,imeneka isatljik! Da sam ceger sa'ranom zaboravijo,ne bi ovaj ni pô reči kazô,al' 'vako….

"Stvorac te dečiji... Trčikući i kad pomislim da si tamo,'oću da te vidim ovdena."

Pusta avlija, nigdi nikog nema, a nema nikog ni u kući ni u vajatu. Zarajbljeni. Biće rekô da majstorica čeprka štogod po bašti a Milivojese zavukôu štaluda malko odrema. Nisam rad buditi ga,al' šta ću kad moram. Ne znam di je majstorov satljik,a brez njega mi ništa ne vredi.

Jebô ga taj satljik, samo je iz njega volô da pije. Kobojagi,čerez neke mere. Jedan do podne drugi od podne, al' nije tol'ko greda u meri kol'ko je u brojanju. Kako su ga godine pritisle očas se zabroji….

Zabrojô se sad ija ito ljucki…Kazô bi u jedan par da se nešto na štalskom tavanu čuje a da je majstoricin mačak Gligorije u poslu, nije…Pre će bitida majstorica štogod stenje… Naćulijo ove klempave uši a sotona mi šapuće:

"Pentraj se, zagulo, šta čekaš?...Popela se žena po seno pa joj najedared pozlilo."

Ni grešni se Gligorije ne bi brže uz one merdevine uspentrô,a da vidiš, ni spustijo…Da majstorica stenje, nisam puno ni pogrešijo, al'kako ne bi žena stenjala kad Milivojeskače po njoj kô dečurlija po feder madracu.

"Iju, vidi ga…"

Dok je ovaj skočijo inavukô čakšire, ja se već vrtim po avliji i gledim di bi utekô. Na šor ne smem. Tri kapidžika usput moram otvarati,pa 'ajd'sad, begaću u baštu…

Potrefijo kô prstom u šupak…Na kapidžiku katanac kô oni na državnoj banki a platno je još deda Vasa u svoje vreme zidô…Da se pokaže ko su Rajčevići podigô ga kô Skadar na Bojani.

Kol'ko bilo da bilo, nema tu sad više premišljanja. Skači,Mito,pa di završiš…Dobar sam zalet uvatijo, dobro inaskočijo,al' badava kad me ovaj zgrabijo za tur itresnô o zemlju. Iskočile sline do pupka al' ko za to sad mari…Počô zagula da me šopa ito baš ljucki. Ne gledidiće me strefiti,pa jedared šiknula krv iz nosa kogod ona živa voda na arteškom bunaru.

Ej,doboga moga, tek me to poplašilo…

"Kumrija,žalosna ti mati,čerez čega ćeš,zagulo,glavu izgubiti! Čerez tvog glupavog nosa što ga turaš tamo di mu nije mesto."

Da se štogod branim nit'sam kadar nit'umem pa šta ću sad drugo neg'da se derem. Šta sam se drao,očin će ga znati, al' upalilo… Poplašijo se Milivojeda će čuti kom-šije pa mi stavijoruku na usta a ja tako štogod jedva doče-kô. Tako sam ga zdravo ugrizô da počô sad ion da jauče.

"Mater ti jebem brezobraznu, sa' 'š me upamtiti"

Ej, viš ti uncuta….Ja brezobrazan što branim goli život,a on nije brezobrazan što me tako krvnički šopa.

Jebô ti mudrovanje s razbijenim nosom, pa'ajd' opet u dreku. Nije to više, da kažeš, ni dreka, to je urlikanje…Ječi po guvnu kogod ono kadgoda kad seljaci štrojidu bika. Stave mu jajca na kamen pa udri.

Poplašijo se Milivoj:skupiće se po sela, da vididu šta se to dešava, pa prestô da me špopa. Za svaki slučaj ja se još malko drao pa i ja prestô... Gledimo se tako koji minut kô ker  mačka.

"Šta si vidijo?"

"Ništa nisam vidijo...Mati da mi noćaske umre ako sam šta vidijo."

Nisam tako lošo ni odglumijo, pa će mepustitida ustanem. Pomaže mi,kobojagi,da se otresem al' di možeš tol'ku plevu otresti. Da se digoda u blato uvaljam eto ti vitlovke.

"Kumrija,kô boga te molim... Nikom ni reči. Ako Vasa  dozna sve će nas pobiti."

"Neću Milivoje nikom kasti, očiju mi."

I da vidiš… 'Nako brljiv, dugo sam ja i ćutô, al' di 'š ti verovati keru da neće više lajati…Ušô neki andrak u meneka pa jedared izdeklemujem Simi sve odreda…Raču-nam, neće ovaj baš sve ni poverovati,al' kaki :

"Idi kumrija u materinu!Otkad ja to znam…Sve držim da zna i Vasa al' se pravi blesav."

16.

Ne umem ti tačno kasti ka' su došla ona bolja vreme-na, al' da su došla, došla su…Ne zna narod šta će sanovcima pa počô da kupuje traktore. Nema tu više čestitog posla za kovača,al' nisam ni ja onaj što sam kadgoda bijo pa se mlogo ine bunim.

Ostalo mi tako od ranije,pa bilo koga il'ne bilo, još ti moj verštet nije zarajbljen osvanô. Sednem na moju šam-licu pa čekam da se selo probudi…

Jedno jutro,ide neka gospoja,pa kanda da će pravo na meneka :

 "Dobro  j'tro!"…"Dobroj'tro!"

"Jeste vi Mita Filipović?"

"Ček da pogledim,gospoja…Ako nema čitulje na kapiji ondak sam još taj."

"Jeste vi kovač?"

"Idi,ženo,u vraga!…Neću valjda biti pekar, 'vako garav."

"Ne znam ja,druže,ništa dok ne pročitam. Ja sam iz komunalne inspekcije iza mene je merodavna samo firma iono šta na njoj piše.Koliko mogu da vidim,vi je nemate."

A, tu smo…Zato je ova šmizla tako sva zvanična. Biće da su drugovi u opštini ispraznili kase pa se setili imajstor Mite, jebôi'on.

"U,majstore,zaboga, pa vi nemate ni tablu s radnim vremenom. Kako vaše mušterije znaju od koliko do koliko radite?"

"Jebeš ga,gospoja, znaš isama kako je…Dok sam ono kadgoda zapravo radijo,kad ustreba inoćom sam potkivô a za ovo malo mušterija što ostalo,nije greda…Kakokogod naiđe,tako mu iodradim."

"Ne može to tako. Vi,druže,možete da radite samo u okviru predviđenog radnog vremena. Ni sat duže,ni sat kraće."

"Marim ja…Tako mi još bolje. Kô da ja volem da radim. Znaš kako se kaže: ko vole da radi, o glavi mu se radilo."

Taman pomislim da neće više zanovetati, al' vraga…Što je ovo 'vako,pa što je ono 'nako…. Što joj više povla-đujem,ona sve goropadnija.

"Pa vi,pobogu,nemate ni mokri čvor, ni tuš. Jel'vama skoro dolazila sanitarna?"

"Dal'su bili il'nisu bili,ne mogu ti kasti jerbo tolko nji'ovuda prođe da i' nisam kadar sve ni upamtiti…A ovo što si kaz'la za tuš imokri čvor, nije tačno.Sve ja to imam, sa' 'š viditi."

Uvedem jeu avliju,pa pravo na plekano korito…Tu negdi,sedamdeset ineke,naletim ja na mog dobrog pajtaša,majstor Živka Kurjačkog. Kadgoda je on čuveni limar bijo,a sad mučenik iznô na pijacu one petlove za odžak imodle za vanilice.

"Kako ide posô,majstor Živko?"

"Kô usran u novim gaćama, moj Mito…"

Svi se dali na elektriku,pa slabo kogod za odžake mari a sa modlama još i gore.Deset modli -jedan špricer, a kol'koi'  on danaske može popiti,tol'ko ni sve rumske snaše ne možedu vanilica namesiti!

"Bogati,majstor Živko,bil'ti meneka uradijo novo korito. Ono staro se raspalo panemam di 'laditi točkove kad stegnem šinu."

"Idi u dupe iti korito! Imam ja jedno, kôstvoreno za tebeka."

Ne laže, jebô ga otac šušljivi! I lepo ijako korito,samo mi nešto zdravo dugačko….

"Jel'Živko,da nije ovo…"

"Jeste,brate, za mrtvaca... Šta ti fali?"

"Pravo i kažeš... Kol'ko sam ti dužan?"

"Naopako, majstor Mito,makar šta ipitaš. Nosi mi gaiz avlije da ga više ne gledim.''

Gledi sad gospođa u njega kô moj deda Marko u čitanku. Još ona nije ufrštuljila koju sam je materinu tudekanadovô.

"E,vi'š,gospoja, kad svršim posô razbaškarim se u gaće,pa se brčkam kô u banji…'Aj',baš da ti pokažem."

"Ne, ne...Taman posla...''

Počô ja, kobojagi, da otkopčavam kaiš, a ona, kobojagi, okreće glavu...

''I ovo dosad što sam videla,sasvim je dovoljno."

"Za čega ti je dovoljno?"

"Da vam zatvorim radnju...Šta ste drugo očekivali?''

Nisam ja ništa očekivô, a najmanje da će mi se kaiš zapravo otkopčati. Što se ja više patim da utrefim rupu, ova sve brezobraznija...

''Uzmite, molim vas, vaše lične stvari pa da zapeča-timo vrata."

Mater ti jebem,itebi i ličnim stvarima. Pô veka ja tudekana idanjivam i noćivam,pa jel'može biti štogod unutri da nije moje… Tol'ko sam se, čedo, najedijo da su mi čakšire do kolena spale, al'  ova ne odustaje...

'' Evo i kolege, on će sačiniti zapisnik...''

''Jebô te kolega...''

Cereka se, zagula, kô da je u cirkusu...

"Šta je,kumrija, usrô si se…Jesil'pomislijo ode verštet na doboš, sučim ću sad decu 'raniti."

Gledim jau njega…Sunce ti jebem,moj drug Milivoje. Otkako sam iz Vasine kuće o'šô nijedared se nismo sreli al' teško da ću omanuti.:.

"Milivoje, on ga jebô, jesil'to ti?"

"Jesam,kumrija,brate moj. Nije valjda da me nisi poznÔ?"

"Kako ću te poznati tako uparađenog…Ja te pamtim kô pravog majstora."

Ka'smo učli u kuću, reč o ovom reč o onom, pa divanu nikad kraja. Puno toga smo mi preko naši'glava preturili a puno toga nas po njima ilupilo…Što bi ova dečurlija kazla :

"KÔ u filmu strave iužasa….."

Nije nas u ovom našem filmu tol'ko malo ni bilo,kol'ko nas je malo ostalo…Ej, da mi je kogod u to doba ispričô da će 'nako bogata kuća Rajčevića najedared opustiti,ne bi mu davô za pravo da je sam sveti prorok Ilija…

Za rat i za starost nikad ne mo'š kasti ka'su zapravo počeli,al' očas je to zlo ido naroda došlo.Već tu negdi, koncom četr'es'prve, pošla kola nizbrdo…Ne mo'š baš kasti da su gladni.Ostalo je kod Rajčevića još dosta toga,  al' radnja skoro da više ine radi…Nit'ko u nju navraća,nit'štogod ište…Došô kraj mesec,a Vasa, 'nako čestit, zovei'na isplatu.

"Mani se,majstore, kak'a plata…Nismo ni za 'ranu zaradili."

A, jok…Uvredijo se Vasa…Neće on tako štogod ni da čuje.

"Niste vi,deco,krivi što nema mušterija. Vi ste vaše plate pošteno zaradili imoje je da vas pošteno isplatim."

Da se od poštenja 'lebac mesi, ne bi ta vekna veća od kiflebila, a da će moći još kol'ko saVasom se boriti, neće…Milivoj, kobojagi, čeka ove njegove da bega u partizane,a Sima nešto nije rad. Vratiće se on u njegovu u Slavoniju,pa šta mu Bog da….

Ej, bog ga jebô glupavi….Sve što se s tri prsta krstilo gledi kako će odande uteći,a on ide mečki na rupu…Kanda da nije ni do Bosuta došô, u'vatile ga ustaše iodvele u Jasenovac. Kol'ko je tamo provô, niko ne ume kasti, a da je živ izišô,valjda bi ga neko vidijo….

Milivoj se, kaže, vratijo u njegov Ležimir, al' samo na kratko.I tamo su ustaše čuda pravili,pa se krijo se po baštama ištalama kô odbegli robijaš dok nije nekako uvatijo vezu sa partizanima.

Ne fali se on mlogo,al' da nije dobar borac bijo,ne bi ga ovi posle rata na školavanje terali. S jednog kursa na drugi,pa kad je ito preživijo, poš'lju ga u Beograd.Tu je puni'petnajs'godina direktovô u zanatskoj školi, tu se oženijo idecu dobijo.

Kad poglediš odakle je pošô, visoko se Fruškogorac I popô, al' ne kaže ona pesma za badava:

"Leti soko, nisko pa visoko…"

Mladina familija,ona stara beogracka.Ne sme ovaj pred njima ni da pomene one njegove u groblju….

"E,moj kumrija…Pomrli su mučenici,a unuke ni vidi-li nisu…Da znaš da će me to groba peći…"

Ozbiljni divani su za ozbiljnu čeljad,a za dečurliju inas matore drtine, bože sačuvaj! 'Ajd'rekô da predjemo na lepše stvari. Taman da ću ga priupitati jel'mu žao što me 'nako čerez gazdarice umlatijo ka'se on trže kogod da se na vrelu mast ošurijo…

"O,bogati,kumrija ti me baš dobro zapričô.Nisam te ni upoznô sa ženom."

Bog ga materin! Ova rospija što me 'vako ispreska-kala, druga mu žena.I s njom ima dvoje dece.

E, mislim se ja u sebi:

"Moj Milivoje,ženskar si bijo,al' kanda da će ti žene iglave doći…."

'Teli ne 'teli, ne možemo izbeći majstora imajstoricu. Znao sam ja da je Vasa umro još koncom četr'es'druge,al' vi'š ti…Nisam niod kog čuo od čega je umro.Šta je on ondak imô, svoji'pedeset ineku…Držeći čovek…

Jedne noći,došle ustaše iz Golubinaca….Ni tamo, ni 'vamo neg'pravo na njegova vrata. Digli ga iz kreveta ipremlatili. Zašto izbog čega, niko ne zna.Posle tog, dal'je još mesec il'dva bolovô i umro.

"Jel'Milivoje…Jesu to bili oni 'Rvati što im je rezbarijo Krista?"

"Jest,kumrija,mater im jebem…Vi'š, ja se toga nisam ni setijo."

Majstorici se nije puno ni žurilo.Dobro ga je nadživila. Više od tri'es'godina je sa Rajčevića sobetina paučinu skidala,a za koga ičerez koga, pitaj Boga…Do sudnjeg dana je sa Vasinom familijom sud oko nasledstva vodila,pa na posletku od svog onog silnog kapitala jedino se advokati ovajdili.

Nasttaviće se...

PODELITE OVAJ TEKST NA: