|
|
|
 | Aleksandra Grozdanić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Besednik Nekad je bio profesor, na jednom od beogradskih fakulteta.Sa malim psom, često sedi napolju u unutrašnjem dvorištu zgrade, ispred svogulaza, na jedinoj travnatoj površini u kraju, sa košarkaškim terenom i klupama na kojima se okuplja komšiluk.Dok bela kujica šeta okolo, on radi pro bono stanara, posebno najmlađih ― sadi, rasađuje, popravlja oštećene popločane staze. Napravio je čak i mali vetrokaz koji se veselo okreće kad ga poseti vetar, na radost deci i odraslima, ne dira ga ni lokalna manguparija, osećajući da je ovaj sićušan, zanimljiv patent vredan poštovanja i da ne zaslužuje da bude uništen iz puke obesti. Čekajući da se pas išeta, znalačkim okom pedagoga posmatra decu i mlađe ljude iz susedstva, ponekad, vrlo retko, kada smatra da je to umesno, zbog nečega pohvali nekoga od njih, ili još ređe, na blag način upozori na moguće posledice nekog nesmotrenog poteza, uvek vodeći računa o tome da se dete ne oseti posramljeno,i da takritika ne dobije prizvuk nedobronamernosti nevoljnog svedoka.Kada još nisam znala da je bio predavač, čudila me je njegova pozicija didaktičara iz koje je obično nastupao postavljajući pitanje sagovorniku, ili ga zadajući samo retorički, podsećajući pritomna savremenog Demostena, koji ne leti sa teme na temu zavisno od inspiracije, nego sveobuhvatno istrajava na jednoj koju je za sebe i slušaoca odabrao, dokle god ne iscrpi svoje govorničke resurse po datom pitanju. Ne znam pouzdano, sa koliko interesovanja sluša izlaganja svojih sagovornika, i koliko je u mogućnosti da ih prati s obzirom da slabije čuje, ali prazan pogled odaje utisak da je njegovo odobravanje kurtoazno, što se zapravo sve češće vidi, a ponekad to ni sam ne skriva, moleći da mu se zbog nagluvosti rečeno ponovi.„Vidite, na primer“ ― započinje uobičajeno neku od svojih opservacija zatečenom slušaocu, isprovociranu nečim samo njemu znanom, sedeći na izgrebanoj klupi pravougaonog dvorišta, naše agore, u kome je auditorijum uglavnom poznat, ali ne i previše spreman da sluša književnu ili istorijsku tematiku koju sa svežinom iznosi ovaj predavač, ponekad rado pojašnjavaju'i i neki od zakona fizike ili mehanike, katkada nadahnuto govori Bajronove stihove, ili rezignirano negoduje zbog nepravde nanete Vinaveru, dok precizno citira njegove proročke misli.U grčkim polisima bilo bi nezamislivo da ovakav besednik ostane bez slušalaca, ali u našem malom polisu građani ne konzumiraju ovu vrstu retorike, zbog toga su se pohvalno izrazili jedino o popravljenoj stazi i maloj zasađenoj smokvi, koja je već počela da daje plodove. One, koje rado jede i može da svari naš komšiluk.
|
