|
|
|
 | Александра Грозданић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Беседник Некад је био професор, на једном од београдских факултета.Са малим псом, често седи напољу у унутрашњем дворишту зграде, испред свогулаза, на јединој травнатој површини у крају, са кошаркашким тереном и клупама на којима се окупља комшилук.Док бела кујица шета около, он ради pro bono станара, посебно најмлађих ― сади, расађује, поправља оштећене поплочане стазе. Направио је чак и мали ветроказ који се весело окреће кад га посети ветар, на радост деци и одраслима, не дира га ни локална мангупарија, осећајући да је овај сићушан, занимљив патент вредан поштовања и да не заслужује да буде уништен из пуке обести. Чекајући да се пас ишета, зналачким оком педагога посматра децу и млађе људе из суседства, понекад, врло ретко, када сматра да је то умесно, због нечега похвали некогa од њих, или још ређе, на благ начин упозори на могуће последице неког несмотреног потеза, увек водећи рачуна о томе да се дете не осети посрамљено,и да такритика не добије призвук недобронамерности невољног сведока.Када још нисам знала да је био предавач, чудила ме је његова позиција дидактичара из које је обично наступао постављајући питање саговорнику, или га задајући само реторички, подсећајући притомна савременог Демостена, који не лети са теме на тему зависно од инспирације, него свеобухватно истрајава на једној коју је за себе и слушаоца одабрао, докле год не исцрпи своје говорничке ресурсе по датом питању. Не знам поуздано, са колико интересовања слуша излагања својих саговорника, и колико је у могућности да их прати с обзиром да слабије чује, али празан поглед одаје утисак да је његово одобравање куртоазно, што се заправо све чешће види, а понекад то ни сам не скрива, молећи да му се због наглувости речено понови.„Видите, на пример“ ― започиње уобичајено неку од својих опсервација затеченом слушаоцу, испровоцирану нечим само њему знаном, седећи на изгребаној клупи правоугаоног дворишта, наше агоре, у коме је аудиторијум углавном познат, али не и превише спреман да слуша књижевну или историјску тематику коју са свежином износи овај предавач, понекад радо појашњаваju'i и неки од закона физике или механике, каткада надахнуто говори Бајронове стихове, или резигнирано негодује због неправде нанете Винаверу, док прецизно цитира његове пророчке мисли.У грчким полисима било би незамисливо да овакав беседник остане без слушалаца, али у нашем малом полису грађани не конзумирају ову врсту реторике, због тога су се похвално изразили једино о поправљеној стази и малој засађеној смокви, која је већ почела да даје плодове. Оне, које радо једе и може да свари наш комшилук.
|
