detalj slike: KRK Art dizajn

Labud N. Lončar: „Pjesnik- Svetionik“ objedinjuje ljubav, prijateljstvo i poeziju

Лабун Н. Лончар - пјесник

Labud N. Lončar, rođen je 1964.god. u Ivangradu, današnje Berane. Pjesnik, prozni pisac i kolumnista. Bavi se pisanjem poezije i proze. Organizator mnogih kulturnih manifestacija i promocija. Osnivač i predsjednik međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika „Nekazano“ iz Bara. Član je Udruženja književnika Srbije i međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika „Nekazano“ iz Bara, kao i mnogih drugih Udruženja književnika putem društvenih mreža.  Osnivač je Festivala ljubavne poezije „Pjesnik – Svetionik“. Živi i stvara u Baru

Književna radionica Kordun

Neda Gavrić - Banja Luka, Bar - 27.04.2024.

Idemo u susret ovogodišnjem Festivalu "Pjesnik - Svetionik". Šta nas očekuje ove godine?

Ovogodišnji Festival "Pjesnik - Svetionik" donosi nam kao i svake godine, pre svega, ljubav, prijateljstvo i poeziju koja sve to objedinjuje. Očekuje nas veći broj gostiju iz inostranstva, ali naravno, ne zanemarujemo ni naše domaće pesnike i pesnikinje. Pored promocije zajedničke knjige “Pjesnik – Svetionik 7”, održaćemo još nekoliko promocija knjiga naših članova i prijatelja iz inostranstva, uključujući goste iz Holandije, Kanade, Rusije, Bugarske, Albanije, Makedonije, kao i naše prijatelje iz Srbije i BiH. Uz navedene aktivnosti, organizovaćemo tradicionalne izlete do istorijskih i turističkih destinacija. Posetićemo Stari grad Bar, Staru maslinu koja broji 2247 godina, Manastir Ostrog, Saborni hram Sv. Jovan Vladimir i manastir Ribnjak. Osim što održavamo poetski festival, takođe promovišemo turističke i istorijske destinacije Crne Gore. Mnogi naši prethodni gosti ističu da je ovo najlepši festival u regionu koji su posetili. To nas izuzetno raduje i ponosimo se time.

Kako je nastao Festival ljubavne poezije "Pjesnik - Svetionik" i šta ga čini posebnim? Na koji način se izdvaja od ostalih književnih festivala?

Festival ljubavne poezije "Pjesnik - Svetionik" nastao je kao odgovor na potrebu za književnim događajima između dva izdanja "Barskog ljetopisa". Nakon završetka "Barskog ljetopisa", u Baru i okolini nije bilo književnih aktivnosti, pa sam zajedno sa svojim bliskim saradnicima, Goranom Radičevićem i Mladenom Babovićem, došao na ideju da osmislimo festival. Ono što čini naš festival posebnim je njegovo vreme održavanja i način na koji se organizuje. Održava se krajem oktobra ili početkom septembra, kako bismo izbegli preklapanje sa drugim događajima. Takođe, tokom dana vodimo naše goste na raznovrsne kulturne, istorijske i turističke destinacije. To im omogućava da posete znamenitosti kao što su Stari grad Bar, Stara Maslina, Manastir Ostrog, krstare Skadarskim jezerom, voze se brodom do Kraljičine plaže, uživaju u kupanju u čistoj morskoj vodi i probaju morske specijalitete Barske kuhinje. Dakle, naši učesnici na festivalu moraju poneti sa sobom kupaće kostime, kreme za sunčanje i udobnu obuću za šetnje po kaldrmi, stenama i sl.

Osnivač ste i Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umetnika "Nekazano" iz Bara. Od osnivanja do danas, koje su to značajne promene koje su doprinele da ovo udruženje bude prepoznatljivo širom regije?

Od osnivanja do danas, Međunarodno udruženje književnih stvaralaca i umetnika "Nekazano" pretrpelo je značajne promene koje su doprinele njegovoj prepoznatljivosti širom regiona. Pre zvanične registracije, Nekazano je već četiri godine organizovalo književne večeri u gradskim kafanama, restoranima i kafanskim baštama. Na moju ideju, kao glavnog pokretača, da registrujemo udruženje, rado su se odazvali Goran Radičević i Mladen Babović, uz podršku Vesne Kerečki Šarac, Miroslava Ćosovića i Biljane Kitić Čakar. Registracijom udruženja, ostvarili smo cilj povezivanja pisaca regiona kroz organizaciju promocija kako u našem gradu, tako i van njega. Na taj način, brišemo granice među pesnicima i stvaramo mostove saradnje u regionu. Do danas smo organizovali preko 250 promocija u Baru i dvadesetak van njega. Postali smo respektabilno udruženje koje objavljuje knjige kako na maternjem jeziku, tako i dvojezično na engleskom, ruskom, bugarskom, albanskom... Za nas, granice ne postoje. Ono što nas vodi je poštovanje i međusobno uvaljavanje. Nekada smo bili razdvajani, ali danas gradimo mostove zajedništva.

U pitanju je zaista veliki i zahtevan projekat. Koje su to najveće prepreke sa kojima se susrećete kao organizator kulturnih manifestacija?

Ovaj projekat zaista predstavlja izazov velikih razmera. Kao organizatori kulturnih manifestacija, suočavamo se sa nekoliko klučnih prepreka. Prva i najznačajnija je nedostatak razumevanja, kako sa strane kulturnih institucija koje bi trebale podržavati naše napore, tako i sa strane političkih struktura. Često smo suočeni sa nedostatkom podrške i nerazumevanjem, što dodatno komplikuje naš rad. Žudimo za danom kada politika neće imati uticaja na kulturne događaje, omogućavajući nam da slobodno i neometano negujemo kulturu i umetnost. Finansijski izazovi su takođe velika prepreka. Iako smo povremeno dobijali donacije od privatnih preduzeća i Turističke organizacije, sredstva nisu uvek dovoljna za pokrivanje svih troškova. Često se donacije koriste samo za finansiranje određenih segmenata manifestacija, ostavljajući nas da se snalazimo za ostale potrebe. S obzirom na to da se većina naših prihoda oslanja na članarine, koje mnogi članovi ne mogu redovno da plate zbog ekonomskih prilika, suočavamo se sa izazovima održavanja stabilnog finansijskog stanja. Ipak, unatoč tim preprekama, uspevamo da ostvarimo izuzetne rezultate koji potvrđuju našu posvećenost i upornost u ostvarivanju ciljeva.

Kako birate autore za objavljivanje, kako u  u časopisu "Nekazano" , tako i na portalu? Na koji način vršite selekciju?

Kada biramo autore za objavljivanje u časopisu "Nekazano" ili na našem portalu, prvo i najvažnije je da redovno i javno objavljujemo konkurse sa jasnim uslovima. Kada primimo radove, članovi redakcije i ja zajedno odlučujemo koji će radovi biti uvršteni u časopis ili na portal. Često pružamo priliku i početnicima da objave svoje radove uz našu podršku i sugestije kako da unaprede svoje pisanje. Selekcija radova se vrši prema kvalitetu, ali takođe uzimamo u obzir i godine, dajući prednost mladim, neafirmisanim piscima kako bi im pružili priliku da se istaknu. Takođe, svaki naš broj časopisa posvećen je sećanju na nekog našeg preminulog prijatelja, kako bismo ih održali u sećanju na poseban način.

Autor ste nekoliko knjiga poezije i proze. Kako se odvija Vaša kreativna misao?

Moja kreativna misao protiče kao kontinuirani tok inspiracije koji me okružuje svakodnevno. Svaki stvaralački čin za mene predstavlja priliku da se izrazim na najautentičniji način. Život sam po sebi postaje pesma, a svaki trenutak, svaka emocija, svaki susret sa prirodom ili ljudima postaje izvor inspiracije. U mom svetu, poezija nije samo žanr, već način života - živim je u svojim mislima, osećanjima i delima. Ljubav, kao univerzalna tema, dominira mojim stvaranjem, jer je ona ta koja povezuje sve nas i čini život vrednim ispunjenja. Ljubav kao najjači motiv je sama po sebi poezija. I žena.

Kakav je Vaš odnos sa čitaocima, kakve su njihove povratne reakcije? Šta je ono što želite da prenesete kroz svoje stvaralaštvo?

Moj odnos sa čitaocima je izuzetno neposredan i direktan, a povratne reakcije koje dobijam od njih su zaista inspirativne. Posebno me raduje što primetim da su moja poezija i stvaralaštvo najviše omiljeni kod ženske publike, što me dodatno motiviše da nastavim s radom. U ovom kratkom životu, moja želja je da kroz svoje stvaralaštvo prenesem poruku ljubavi i važnosti stvaralačkog procesa. Nadam se da mogu podstaći mlade da se okrenu ljubavi i istini, umesto da se zagube u beskrajnoj potrošačkoj trci. Smatram da su ljubav i istina osnove života i kosmosa, i želim da to prenesem kroz svoje stihove.

Zastupljeni ste i u novoj “Enciklopediji pesnika sveta” koja je nastala u Indiji. Koliko je to značajno za jednog autora?

Biti zastupljen u "Enciklopediji pesnika sveta" predstavlja veliko priznanje za svakog autora. To je kao da vas neko pronađe među zvijezdama poezije i smjesti vas tamo gđe pripadate. Osećaj je posebno izuzetan jer je ova enciklopedija nastala u Indiji, zemlji bogate poetske tradicije i istorije. Za mene je to ne samo priznanje, već i podsticaj da nastavim svoj rad sa još većim entuzijazmom. Želim da svoje iskustvo i znanje prenesem na mlade pesnike kako bi i oni pronašli svoje mesto na tom poetskom nebu.

Pomenuta enciklopedija je dostupna i na Amazonu. Kako gledate na digitalizaciju književnosti i uticaj društvenih mreža na promovisanje pisaca i njihovih dela?

Digitalizacija književnosti je neizbežna i nosi sa sobom brojne promene. Dostupnost enciklopedije na platformi poput Amazona jasno pokazuje kako se čitanje sve više seli na digitalne uređaje poput Kindla i pametnih telefona. Mladi čitaoci sve češće biraju digitalna izdanja zbog praktičnosti i pristupačnosti, kao i zbog niže cene u poređenju sa štampanim knjigama. Ipak, ja lično i dalje volim štampana izdanja knjiga i uživam u mirisu sveže odštampane knjige. Naše udruženje i izdavaštvo teži tome da knjige ostanu dostupne u štampanom obliku, iako smo se prilagodili i objavili nekoliko elektronskih verzija. Sada je važno da očuvamo tradiciju štampane knjige dok istovremeno pratimo trendove digitalizacije književnosti. Ne smijemo u toj “tcri” kasniti. Važno je da ostanemo korak ispred i prilagodimo se promenama, ali istovremeno čuvamo vrednosti tradicionalnog štampanog izdanja knjiga.

Po Vašem mišljenju, kakva i kolika je  uloga književnika u savremenom društvu? Koje probleme smatrate da književnost može rešiti?

Uloga književnika u savremenom društvu često je marginalizovana, posebno u svetlu popularnosti raznih reality zvezda i drugih javnih ličnosti koji objavljuju knjige, često uz pomoć ghostnjriter-a. Njihova dela često privlače više pažnje na sajmovima knjiga i bolje se prodaju od klasika poput Jesenjina, Andrića, Singera ili Dostojevskog. Ovo stavljanje komercijalnih interesa ispred književne vrednosti dovodi do zanemarivanja kvalitetnih autora čije reči imaju dublji smisao i doprinose kulturnom i intelektualnom razvoju društva. U takvom okruženju, podrška u udruženjima i izdavačkim kućama često ide stvaraocima koji imaju finansijska sredstva za promociju svojih dela. Međutim, kada se promene ove dinamike i kada se prizna vrednost autentičnog književnog stvaralaštva, možemo se nadati pozitivnom uticaju književnika na podizanje svesti društva i razvoj kulturne scene.

Na čemu trenutno radite? Šta je ono što planirate u narednom periodu, vezano za Vaše književno stvaralaštvo?

Trenutno sam angažovan na pripremi za štampanje tri knjige članova našeg udruženja, koje obuhvataju romane i zbirke pesama. Pored toga, aktivno se pripremamo za održavanje Međunarodnog festivala "Pjesnik - Svetionik". Što se tiče mog ličnog stvaralaštva, trenutno radim na novoj zbirci pesama čije će teme biti Mediteran, obala, samoća i ljubav. Nadam se da ću uspeti da realizujem tu ideju. Pored toga, polako radim na tri romana koje već neko vreme pišem ili, tačnije, skiciram, s obzirom na obaveze koje imam kao predsednik udruženja Nekazano.

PODELITE OVAJ TEKST NA: