детаљ слике: КРК Арт дизајн

Лабуд Н. Лончар: „Пјесник- Светионик“ обједињује љубав, пријатељство и поезију

Лабун Н. Лончар - пјесник

Лабуд Н. Лончар, рођен је 1964.год. у Иванграду, данашње Беране. Пјесник, прозни писац и колумниста. Бави се писањем поезије и прозе. Организатор многих културних манифестација и промоција. Оснивач и предсједник међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ из Бара. Члан је Удружења књижевника Србије и међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ из Бара, као и многих других Удружења књижевника путем друштвених мрежа.  Оснивач је Фестивала љубавне поезије „Пјесник – Светионик“. Живи и ствара у Бару

Књижевна радионица Кордун

Неда Гаврић - Бања Лука, Бар - 27.04.2024.

Идемо у сусрет овогодишњем Фестивалу "Пјесник - Светионик". Шта нас очекује ове годинe?

Овогодишњи Фестивал "Пјесник - Светионик" доноси нам као и сваке године, пре свега, љубав, пријатељство и поезију која све то обједињује. Очекује нас већи број гостију из иностранства, али наравно, не занемарујемо ни наше домаће песнике и песникинје. Поред промоције заједничке књиге “Пјесник – Светионик 7”, одржаћемо још неколико промоција књига наших чланова и пријатеља из иностранства, укључујући госте из Холандије, Канаде, Русије, Бугарске, Албаније, Македоније, као и наше пријатеље из Србије и БиХ. Уз наведене активности, организоваћемо традиционалне излете до историјских и туристичких дестинација. Посетићемо Стари град Бар, Стару маслину која броји 2247 година, Манастир Острог, Саборни храм Св. Јован Владимир и манастир Рибњак. Осим што одржавамо поетски фестивал, такође промовишемо туристичке и историјске дестинације Црне Горе. Многи наши претходни гости истичу да је ово најлепши фестивал у региону који су посетили. То нас изузетно радује и поносимо се тиме.

Kако је настао Фестивал љубавне поезије "Пјесник - Светионик" и шта га чини посебним? На који начин се издваја од осталих књижевних фестивала?

Фестивал љубавне поезије "Пјесник - Светионик" настао је као одговор на потребу за књижевним догађајима између два издања "Барског лјетописа". Након завршетка "Барског лјетописа", у Бару и околини није било књижевних активности, па сам заједно са својим блиским сарадницима, Гораном Радичевићем и Младеном Бабовићем, дошао на идеју да осмислимо фестивал. Оно што чини наш фестивал посебним је његово време одржавања и начин на који се организује. Одржава се крајем октобра или почетком септембра, како бисмо избегли преклапање са другим догађајима. Такође, током дана водимо наше госте на разноврсне културне, историјске и туристичке дестинације. То им омогућава да посете знаменитости као што су Стари град Бар, Стара Маслина, Манастир Острог, крстаре Скадарским језером, возе се бродом до Краљичине плаже, уживају у купању у чистој морској води и пробају морске специјалитете Барске кухиње. Дакле, наши учесници на фестивалу морају понети са собом купаће костиме, креме за сунчање и удобну обућу за шетње по калдрми, стенама и сл.

Оснивач сте и Међународног удружења књижевних стваралаца и уметника "Неказано" из Бара. Од оснивања до данас, које су то значајне промене које су допринеле да ово удружење буде препознатљиво широм регије?

Од оснивања до данас, Међународно удружење књижевних стваралаца и уметника "Неказано" претрпело је значајне промене које су допринеле његовој препознатљивости широм региона. Пре званичне регистрације, Неказано је већ четири године организовало књижевне вечери у градским кафанама, ресторанима и кафанским баштама. На моју идеју, као главног покретача, да региструјемо удружење, радо су се одазвали Горан Радичевић и Младен Бабовић, уз подршку Весне Керечки Шарац, Мирослава Ћосовића и Биљане Китић Чакар. Регистрацијом удружења, остварили смо циљ повезивања писаца региона кроз организацију промоција како у нашем граду, тако и ван њега. На тај начин, бришемо границе међу песницима и стварамо мостове сарадње у региону. До данас смо организовали преко 250 промоција у Бару и двадесетак ван њега. Постали смо респектабилно удружење које објављује књиге како на матерњем језику, тако и двојезично на енглеском, руском, бугарском, албанском... За нас, границе не постоје. Оно што нас води је поштовање и међусобно уваљавање. Некада смо били раздвајани, али данас градимо мостове заједништва.

У питању је заиста велики и захтеван пројекат. Kоје су то највеће препреке са којима се сусрећете као организатор културних манифестација?

Овај пројекат заиста представља изазов великих размера. Као организатори културних манифестација, суочавамо се са неколико клучних препрека. Прва и најзначајнија је недостатак разумевања, како са стране културних институција које би требале подржавати наше напоре, тако и са стране политичких структура. Често смо суочени са недостатком подршке и неразумевањем, што додатно компликује наш рад. Жудимо за даном када политика неће имати утицаја на културне догађаје, омогућавајући нам да слободно и неометано негујемо културу и уметност. Финансијски изазови су такође велика препрека. Иако смо повремено добијали донације од приватних предузећа и Туристичке организације, средства нису увек довољна за покривање свих трошкова. Често се донације користе само за финансирање одређених сегмената манифестација, остављајући нас да се сналазимо за остале потребе. С обзиром на то да се већина наших прихода ослања на чланарине, које многи чланови не могу редовно да плате због економских прилика, суочавамо се са изазовима одржавања стабилног финансијског стања. Ипак, унаточ тим препрекама, успевамо да ostvarimo изузетне резултате који потврђују нашу посвећеност и упорност у остваривању циљева.

Kако бирате ауторе за објављивање, како у  у часопису "Неказано" , тако и на порталу? На који начин вршите селекцију?

Kada biramo autore za objavljivanje u časopisu "Неказано" или на нашем порталу, прво и најважније је да редовно и јавно објављујемо конкурсе са јасним условима. Када примимо радове, чланови редакције и ја заједно одлучујемо који ће радови бити уврштени у часопис или на портал. Често пружамо прилику и почетницима да објаве своје радове уз нашу подршку и сугестије како да унапреде своје писање. Селекција радова се врши према квалитету, али такође узимамо у обзир и године, дајући предност младим, неафирмисаним писцима како би им пружили прилику да се истакну. Такође, сваки наш број часописа посвећен је сећању на неког нашег преминулог пријатеља, како бисмо их одржали у сећању на посебан начин.

Аутор сте неколико књига поезије и прозе. Kако се одвија Ваша креативна мисао?

Моја креативна мисао протиче као континуирани ток инспирације који ме окружује свакодневно. Сваки стваралачки чин за мене представља прилику да се изразим на најаутентичнији начин. Живот сам по себи постаје песма, а сваки тренутак, свака емоција, сваки сусрет са природом или људима постаје извор инспирације. У мом свету, поезија није само жанр, већ начин живота - живим је у својим мислима, осећањима и делима. Љубав, као универзална тема, доминира мојим стварањем, јер је она та која повезује све нас и чини живот вредним испуњења. Љубав као најјачи мотив је сама по себи поезија. И жена.

Kакав је Ваш однос са читаоцима, какве су њихове повратне реакције? Шта је оно што желите да пренесете кроз своје стваралаштво?

Мој однос са читаоцима је изузетно непосредан и директан, а повратне реакције које добијам од њих су заиста инспиративне. Посебно ме радује што приметим да су моја поезија и стваралаштво највише омиљени код женске публике, што ме додатно мотивише да наставим с радом. У овом кратком животу, моја жеља је да кроз своје стваралаштво пренесем поруку љубави и важности стваралачког процеса. Надам се да могу подстаћи младе да се окрену љубави и истини, уместо да се загубе у бескрајној потрошачкој трци. Сматрам да су љубав и истина основе живота и космоса, и желим да то пренесем кроз своје стихове.

Заступљени сте и у новој “Енциклопедији песника света” која је настала у Индији. Kолико је то значајно за једног аутора?

Бити заступљен у "Енциклопедији песника света" представља велико признање за сваког аутора. То је као да вас неко пронађе међу звијездама поезије и смјести вас тамо гђе припадате. Осећај је посебно изузетан јер је ова енциклопедија настала у Индији, земљи богате поетске традиције и историје. За мене је то не само признање, већ и подстицај да наставим свој рад са још већим ентузијазмом. Желим да своје искуство и знање пренесем на младе песнике како би и они пронашли своје место на том поетском небу.

Поменута енциклопедија је доступна и на Амазону. Kако гледате на дигитализацију књижевности и утицај друштвених мрежа на промовисање писаца и њихових дела?

Дигитализација књижевности је неизбежна и носи са собом бројне промене. Доступност енциклопедије на платформи попут Амазона јасно показује како се читање све више сели на дигиталне уређаје попут Киндла и паметних телефона. Млади читаоци све чешће бирају дигитална издања због практичности и приступачности, као и због ниже цене у поређењу са штампаним књигама. Ипак, ја лично и даље волим штампана издања књига и уживам у мирису свеже одштампане књиге. Наше удружење и издаваштво тежи томе да књиге остану доступне у штампаном облику, иако смо се прилагодили и објавили неколико електронских верзија. Сада је важно да очувамо традицију штампане књиге док истовремено пратимо трендове дигитализације књижевности. Не смијемо у тој “тцри” каснити. Важно је да останемо корак испред и прилагодимо се променама, али истовремено чувамо вредности традиционалног штампаног издања књига.

По Вашем мишљењу, каква и колика је  улога књижевника у савременом друштву? Које проблеме сматрате да књижевност може решити?

Улога књижевника у савременом друштву често је маргинализована, посебно у светлу популарности разних реалитy звезда и других јавних личности који објављују књиге, често уз помоћ гхостњритер-а. Њихова дела често привлаче више пажње на сајмовима књига и боље се продају од класика попут Јесењина, Андрића, Сингера или Достојевског. Ово стављање комерцијалних интереса испред књижевне вредности доводи до занемаривања квалитетних аутора чије речи имају дубљи смисао и доприносе културном и интелектуалном развоју друштва. У таквом окружењу, подршка у удружењима и издавачким кућама често иде ствараоцима који имају финансијска средства за промоцију својих дела. Међутим, када се промене ове динамике и када се призна вредност аутентичног књижевног стваралаштва, можемо се надати позитивном утицају књижевника на подизање свести друштва и развој културне сцене.

На чему тренутно радите? Шта је оно што планирате у наредном периоду, везано за Ваше књижевно стваралаштво?

Тренутно сам ангажован на припреми за штампање три књиге чланова нашег удружења, које обухватају романе и збирке песама. Поред тога, активно се припремамо за одржавање Међународног фестивала "Пјесник - Светионик". Што се тиче мог личног стваралаштва, тренутно радим на новој збирци песама чије ће теме бити Медитеран, обала, самоћа и љубав. Надам се да ћу успети да реализујем ту идеју. Поред тога, полако радим на три романа које већ неко време пишем или, тачније, скицирам, с обзиром на обавезе које имам као председник удружења Неказано.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: