detalj slike: KRK Art dizajn

OKEANI i MORA PLANETE ZEMLjE

Dr SIMO JELAČA

Vode planete Zemlje prekrivaju 71% njene površine, a okeani od toga zauzimaju 96,5%. Pet okeana po veličini, od većeg ka manjem, su: Pacifik, Atlantik, Indijski, Južni okean i Arktik. A sedam kontinenata, od većeg ka manjem, su: Azija, Afrika, Severna Amerika, Južna Amerika, Antarktika, Evropa i Australija.

Temperature vodau okeanima i morima variraju sezonski između leta i zime, srazmerno apsorpciji sunčeve energije na površinama voda i kreću se od 300 C do -20 C, od ekvatora do polova planete. Temperature okeana i mora smanjivale su se od 1880 do 1910 godine, a zatim su se povećavale od 1910 do 1940 godine. Sezonske promene temperatura mora i okeana najveća su tokom kraja leta i početka jeseni. Idući od ekvatora ka zemljinim polovima, okeanske vode dobijaju sve manje sunčeve energije, koje se smanjuju čak do 40%.

Atlantske vode su nešto toplije od pacifičkih, najtopliji je Indijski okean, a najhladniji Arktik okean. Čak je 1903 godine kod Novog Zelanda zabeležena temperatura okeana -25,60 C, a u kuvajtskom zalivu zabeležena je najviša temperatura mora 2020 godine, u kojoj se moglo skuvati jaje. Najniža zabeležena temperatura vode okeana je -42,50 C. I najhladnija temperatura vode zabeležena je u jezeru Votson Leik u Kanadi -480 C. Kada se zemlja noću hladi okeanske vode ne menjaju bitno temperature, zato što se površinske vode mešaju sa dubinskim vodama. Temperatura okeanskih voda na dubinama od oko 1000 m su u proseku 50 C, a na dubinama od 2000 m oko 2-30 C. U vreme potapanja Titanika temperatura vode bila je -20 C. Morske i okeanske vode sadrže više toplote nego zemljina atosfera. Kako se sada planeta Zemlja zagreva, otapa se više leda, vode okeana i mora se zagrevaju, nivo voda se povećava i korali sve više dobijaju belu boju.

Slanost morskih i okeanskih voda nije svuda ista. Od okeana najslaniji je Atlantik. Približavajući se od zemljinih polova ka ekvatoru slanost voda okeana opada. Naka mora su slanija od drugih, na primer Mediteran je nešto slaniji od okeana. Jedno od slanijih mora je Kaspijsko, mada je ono kao jezero, nema dodira sa drugim morima, a najslanije more je Mrtvo more. Slanost okeana je u proseku 35 hiljaditih delova, a slanost mrtvog mora je 240 hiljaditih delova (odnos soli prema količini vode).

Boje voda mora i okeana su pretežno plave, mada su u nekim morima vode zelene ili plavo-zelene. Ima ih i sa nijansom žute do žuto-braon boje. Vode uglavnom apsorbuju crvenu sunčevu svetlost, a reflektuju plavu. Boje voda Atlantika i Pacifika se razlikuju u nijansama zbog različitih sadržaja sedimenata. Vode koje sadrže više planktona reflektuju zelenu boju. Nijanse im zavise od tipa i gustine planktona. Boja Mediterana pretežno je razlog smanjenog sadržaja planktona. Grčke morske vode su bogate planktonima i otuda su veoma čiste.

Zagađenost mora i okeana je postala prevelika i, na žalost, sve se više povećava. Zvanični podaci ukazuju na zagađenost okeana, koja već iznosi 5,15 triliona tona različitog otpada u vodama i, svake godine sve se više povećava, za oko 1,7 miliona tona. Od ukupne plastike u okeanima i morima oko 270.000 tona plava po površinama, pa, na žalost, mnogo plastike gutaju ribe, ptice i kornjače. Podaci ukazuju da morske životinje progutaju godišnje oko 13 miliona tona, od koje uglavnom sve uginu.

Pored plastike i drugih otpadaka, u morima i okeanima se svake godine izliva mnogo nafte iz tankera, od koje, takođe, stradaju ribe i ptice.

Što se tiče morskih struja i vremenskih nepogoda, Crno more se smatra jednim od najsurovijih, opasnim za plovidbu. I Severno more je jedno od neugodnih zbog guste magle i oluja, dok, Pacifik spada u mirnije okeane.

Biljke koje rastu u morskim vodama, rastu brzo i veoma su razgranate. Jedna od takvih je Kelp, koju zovu ‘’morska korov’’. Kelp raste najbrže od svih biljaka, čak do 50 sm na dan i, može da izraste do 50 m, obično je raširena po morskom dnu u kom slučaju je zovu ‘’morska šuma’’. Kelp obično raste u vodama oko Čilea, Australije i u Južnoj Kaliforniji i računa se da mogu da prekrivaju čak do četvrtine morskog dna u datoj okolini.

Najveći izvori hrane na planeti Zemlji su okeani i, to kako za ljude tako i za životinje. Čovek je prvi put počeo da se bavi podvodnim istraživanjima 1943 godine, kada je Žak Kusto (Jacques Cousteau) testirao svoj uređaj podvodnih pluća. Glavni izvori hrane iz mora i okeana su ribe. Kina je zemlja koja ima najbolju industriju za preradu ribe i, najviše je i prerađuje u svetu. Kineski ribarski brodovi love ribu čak do Argentine. Kanadska ribarska područja za dobar ulov su Njufaundlend i Labrador, gde se mešaju tople i hladne vodene struje, što pogoduje životu ribe. Ribari Njufaundlenda i Labradora ostvaruju godišnje prihode u proseku od 69.824 dolara, uz dodatak keš kompenzacije od oko 7.340 dolara. Riba u morima i okeanima pretežno živi u dubinama do oko 700 m, a može da preživi i do dubina od 8.200 m. Prema nekim istraživanjima, kažu, da su ukusnije ribe iz Pacifika od riba iz ostalih okeana.

Lokalno stanovništvo koje živi u predelima zaleđenih okeana i mora pretežno lovi foke za sopstvenu ishranu. Povremeno love, takođe, i morževe i kitove, a ima slučajeva da love i polarne medvede. Indidžinies narodi (Indigenous people) koji žive u arktičkom pojasu su pretežno narodi Sammi (Sammi). Oni žive u Finskoj, Švedskoj, Norveškoj i severo-zapadnom delu Rusije, a Jupi, Aleut i Inuit (Yupik, Aleut i Inuit)) narodi žive u Kanadi, Aljasci, i Grenlandu. Inuiti u Kanadi žive u Nordvestern teritoriji (NWT) i u Jukonu (Yukon). U arktičkim predelima živi preko 40 Indidžinies grupa naroda, uglavnom u pojasu arktičkog okeana od Kanade i Grenlnda do Rusije. Njima svaako ne ide u račun otopljavanje leda, to im ugrožava njihovu egzistenciju. Za spremanje jela Indidžinies narodi koriste kitovo ulje, a u navećem broju slučajeva oni jedu friško meso, koje iseku u velike komade, postavljaju ih na ploču na sredini igla i svako sebi otseca koliko može da pojede. Oni i vatru održavaju na sredini igla, a dim izlazi na vrhu igla kroz za to ostavljeni otvor. Za vožnju po vodi uglavnom koriste kajake, a u novije vreme i motorne čamce.

Turizam na morima je najmsovniji i donosi najbolje prihode. Sva svetska mora imaju peskovite plaže, koje lokalni gradovi održavaju i, gde turisti iz unutrašnjosti dolaze, provode dane kupajući se, plivajući i roneći, neko koristi čamce i/ili brodove za izlete, a neki turisti uživaju posmatrajući kitove i delfine. Svako nalazi svoju vrstu zabave, a zna se da je kupanje u morima zdravo i veoma korisno. A kako su sva mora i okeani bogati ribom, lokalni ribari svoj ulov prodaju restoranima, koji spremaju specijalitete karakteristične za pojedine regione i nacionalnosti, u čemu svi turisti uživaju i, mnogi gradovi i čitave oblasti prave u turizmu dovoljne prihode za sopstvene opstanke. Prema tome, turizam je privredna grana koja zauzima impozantan značaj mnogih zemalja.

Jadransko more je jedno od najlepših na svetu, sa pretežno plavom bojom, udobnim temperaturama i prelepom priobalskom okolinom. Obala je veoma razuđena, sa mnogo ostrva i zaliva. Izuzetno su lepa ostrva oko grada Hvara, a Mljet je jedno od izvanrednih ostrva pogodnih za zdravstveni turizam. Na ostrvu Mljetu su dva jezera, veliko i malo, međusobno spojeni, gde se voda preliva iz jednog u drugo, svakih šest sati (Plima i Oseka). Ima i lekovito blato. Voda je veoma čista i otuda providna 18 m. Jedina loša činjenica je da na ostrvu ima mnogo zmija. Dubrovnik je biser Jadranskoga mora. Loša strana u turizmu je što dosta turista iza sebe u morima i okeaima ostavlja otpad, koji, na žalost, zagađuje našu jedinu planetu.

Polarni medvedi žive u hladnim krajevima, gde ima dosta santi leda koji pluta po morskim površinama. I mada su i Severni i Južni pol Zemlje, gotovo istovetni po ledu i temperaturama, polarni mrdvedi žive samo na Severnom polu, a na Južnom polu žive Pingvini. Prema tome, polarni medvedi su svojina Kanade, Aljaske Grenlanda, Norveške i Rusije. Polarni medvedi su klasifikovani kao ‘’morski sisari’’. Oni većinu vremena provode u hladnoj vodi, a mogu i da plivaju satima. Pretežno se hrane fokama. Indidžinies narodi koji love polarne medvede, pored mesa za ishranu, koriste njihova krzna za izradu odevnih predmeta, koja su veoma topla i ugodna.

PODELITE OVAJ TEKST NA: