детаљ слике: КРК Арт дизајн

ОКЕАНИ и МОРА ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Воде планете Земље прекривају 71% њене површине, а океани од тога заузимају 96,5%. Пет океана по величини, од већег ка мањем, су: Пацифик, Атлантик, Индијски, Јужни океан и Арктик. А седам континената, од већег ка мањем, су: Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Антарктика, Европа и Аустралија.

Температуре водау океанима и морима варирају сезонски између лета и зиме, сразмерно апсорпцији сунчеве енергије на површинама вода и крећу се од 300 C до -20 C, од екватора до полова планете. Температуре океана и мора смањивале су се од 1880 до 1910 године, а затим су се повећавале од 1910 до 1940 године. Сезонске промене температура мора и океана највећа су током краја лета и почетка јесени. Идући од екватора ка земљиним половима, океанске воде добијају све мање сунчеве енергије, које се смањују чак до 40%.

Атлантске воде су нешто топлије од пацифичких, најтоплији је Индијски океан, а најхлaднији Арктик океан. Чак је 1903 године код Новог Зеланда забележена температура океана -25,60 C, а у кувајтском заливу забележена је највиша температура мора 2020 године, у којој се могло скувати јаје. Најнижа забележена температура воде океана је -42,50 C. И најхладнија температура воде забележена је у језеру Вотсон Леик у Канади -480 C. Када се земља ноћу хлади океанске воде не мењају битно температуре, зато што се површинске воде мешају са дубинским водама. Температура океанских вода на дубинама од око 1000 м су у просеку 50 C, а на дубинама од 2000 м око 2-30 C. У време потапања Титаника температура воде била је -20 C. Морске и океанске воде садрже више топлоте него земљина атосфера. Како се сада планета Земља загрева, отапа се више леда, воде океана и мора се загревају, ниво вода се повећава и корали све више добијају белу боју.

Сланост морских и океанских вода није свуда иста. Од океана најсланији је Атлантик. Приближавајући се од земљиних полова ка екватору сланост вода океана опада. Нака мора су сланија од других, на пример Медитеран је нешто сланији од океана. Једно од сланијих мора је Каспијско, мада је оно као језеро, нема додира са другим морима, а најсланије море је Мртво море. Сланост океана је у просеку 35 хиљадитих делова, а сланост мртвог мора је 240 хиљадитих делова (однос соли према количини воде).

Боје вода мора и океана су претежно плаве, мада су у неким морима воде зелене или плаво-зелене. Има их и са нијансом жуте до жуто-браон боје. Воде углавном апсорбују црвену сунчеву светлост, а рефлектују плаву. Боје вода Атлантика и Пацифика се разликују у нијансама због различитих садржаја седимената. Воде које садрже више планктона рефлектују зелену боју. Нијансе им зависе од типа и густине планктона. Боја Медитерана претежно је разлог смањеног садржаја планктона. Грчке морске воде су богате планктонима и отуда су веома чисте.

Загађеност мора и океана је постала превелика и, на жалост, све се више повећава. Званични подаци указују на загађеност океана, која већ износи 5,15 трилиона тона различитог отпада у водама и, сваке године све се више повећава, за око 1,7 милиона тона. Од укупне пластике у океанима и морима око 270.000 тона плава по површинама, па, на жалост, много пластике гутају рибе, птице и корњаче. Подаци указују да морске животиње прогутају годишње око 13 милиона тона, од које углавном све угину.

Поред пластике и других отпадака, у морима и океанима се сваке године излива много нафте из танкера, од које, такође, страдају рибе и птице.

Што се тиче морских струја и временских непогода, Црно море се сматра једним од најсуровијих, опасним за пловидбу. И Северно море је једно од неугодних због густе магле и олуја, док, Пацифик спада у мирније океане.

Биљке које расту у морским водама, расту брзо и веома су разгранате. Једна од таквих је Келп, коју зову ‘’морска коров’’. Келп расте најбрже од свих биљака, чак до 50 см на дан и, може да израсте до 50 м, обично je раширена по морском дну у ком случају је зову ‘’морска шума’’. Келп обично расте у водама око Чилеа, Аустралије и у Јужној Калифорнији и рачуна се да могу да прекривају чак до четвртине морског дна у датој околини.

Највећи извори хране на планети Земљи су океани и, то како за људе тако и за животиње. Човек је први пут почео да се бави подводним истраживањима 1943 године, када је Жак Кусто (Jacques Cousteau) тестирао свој уређај подводних плућа. Главни извори хране из мора и океана су рибе. Кина је земља која има најбољу индустрију за прераду рибе и, највише је и прерађује у свету. Кинески рибарски бродови лове рибу чак до Аргентине. Канадска рибарска подручја за добар улов су Њуфаундленд и Лабрадор, где се мешају топле и хладне водене струје, што погодује животу рибе. Рибари Њуфаундленда и Лабрадора остварују годишње приходе у просеку од 69.824 долара, уз додатак кеш компензације од око 7.340 долара. Риба у морима и океанима претежно живи у дубинама до око 700 м, а може да преживи и до дубина од 8.200 м. Према неким истраживањима, кажу, да су укусније рибе из Пацифика од риба из осталих океана.

Локално становништво које живи у пределима залеђених океана и мора претежно лови фоке за сопствену исхрану. Повремено лове, такође, и моржеве и китове, а има случајева да лове и поларне медведе. Индиџиниес народи (Indigenous people) који живе у арктичком појасу су претежно народи Самми (Sammi). Они живе у Финској, Шведској, Норвешкој и северо-западном делу Русије, а Јупи, Алеут и Инуит (Yupik, Aleut и Inuit)) народи живе у Канади, Аљасци, и Гренланду. Инуити у Канади живе у Нордвестерн територији (NWT) и у Јукону (Yukon). У арктичким пределима живи преко 40 Индиџиниес група народа, углавном у појасу арктичког океана од Канаде и Гренлнда до Русије. Њима сваако не иде у рачун отопљавање леда, то им угрожава њихову егзистенцију. За спремање јела Индиџиниес народи користе китово уље, а у навећем броју случајева они једу фришко месо, које исеку у велике комаде, постављају их на плочу на средини игла и свако себи отсеца колико може да поједе. Они и ватру одржавају на средини игла, а дим излази на врху игла кроз за то остављени отвор. За вожњу по води углавном користе кајаке, а у новије време и моторне чамце.

Туризам на морима је најмсовнији и доноси најбоље приходе. Сва светска мора имају песковите плаже, које локални градови одржавају и, где туристи из унутрашњости долазе, проводе дане купајући се, пливајући и ронећи, неко користи чамце и/или бродове за излете, а неки туристи уживају посматрајући китове и делфине. Свако налази своју врсту забаве, а зна се да је купање у морима здраво и веома корисно. А како су сва мора и океани богати рибом, локални рибари свој улов продају ресторанима, који спремају специјалитете карактеристичне за поједине регионе и националности, у чему сви туристи уживају и, многи градови и читаве области праве у туризму довољне приходе за сопствене опстанке. Према томе, туризам је привредна грана која заузима импозантан значај многих земаља.

Јадранско море је једно од најлепших на свету, са претежно плавом бојом, удобним температурама и прелепом приобалском околином. Обала је веома разуђена, са много острва и залива. Изузетно су лепа острва око града Хвара, а Мљет је једно од изванредних острва погодних за здравствени туризам. На острву Мљету су два језера, велико и мало, међусобно спојени, где се вода прелива из једног у друго, сваких шест сати (Плима и Осека). Има и лековито блато. Вода је веома чиста и отуда провидна 18 м. Једина лоша чињеница је да на острву има много змија. Дубровник је бисер Јадранскога мора. Лоша страна у туризму је што доста туриста иза себе у морима и океаима оставља отпад, који, на жалост, загађује нашу једину планету.

Поларни медведи живе у хладним крајевима, где има доста санти леда који плута по морским површинама. И мада су и Северни и Јужни пол Земље, готово истоветни по леду и температурама, поларни мрдведи живе само на Северном полу, а на Јужном полу живе Пингвини. Према томе, поларни медведи су својина Канаде, Аљаске Гренланда, Норвешке и Русије. Поларни медведи су класификовани као ‘’морски сисари’’. Они већину времена проводе у хладној води, а могу и да пливају сатима. Претежно се хране фокама. Индиџиниес народи који лове поларне медведе, поред меса за исхрану, користе њихова крзна за израду одевних предмета, која су веома топла и угодна.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: