detalj slike: KRK Art dizajn

Natalija Dimitrova Nedjalkova: Umetnost čini svet lepšim

Natalija Dimitrova Nedjalkova je pisac, prevodilac i novinar.

Zamenica je predsednika Burgaske zajednice pisaca. Član Saveza bugarskih pisaca, Saveza prevodilaca u Bugarskoj, Zajednice pisaca Burgas. Koordinator je međunarodnog književnog festivala “Majski susreti slavenskih umetnika – Sveto Slovo“ koji se održava jednom godišnje u Burgasu. Inicijator je art-festa “Burgstok“ i književnih čitanja „Pronađeno u prevodu“. Autor je zbirki pesama „U pozorištu senki“ (2014), „Prug do neba“ (2017), „Onaj iza vrata“ (2019), esejističke proze „Ja, malo i bezglasno slovo“ (2021). Učesnik međunarodnih književnih festivala i dobitnik međunarodnih nagrada. Književna dela Natalije Nedjalkove prevođena su i objavljivana u autoritativnim publikacijama u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rusiji, Poljskoj, Albaniji, Rumuniji itd. Prevodi njenih dela uvršteni su u prestižne domaće i međunarodne antologije.

Književna radionica "KORDUN" 
Neda Gavrić, Banja Luka - Sofija. 10.05.2024. 

Nedavno je objavljena Vaša prva Antologija pod imenom „Ponovno otkriveno u reči“. Ova Antologija obuhvata preko 100 pesama i eseja 42 autora iz 15 zemalja, prevedenih sa 9 jezika. Kako i koliko dugo je nastajala ova knjiga?

Istorija Antologije „Ponovno otkriveno u reči“ počela je Burgarskim majskim susretima slovenskih umetnika, festivalom „Sveta reč“ na kome učestvujem od 2018. godine, i kao autor, i kao prevodilac. Zahvaljujući tom festivalu  i drugim književnim tribinama na kojima sam učestvovala – u Republici Severnoj Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj (onlajn tokom pandemije) itd., proširila se geografija mojih stvaralačkih kontakata, kao i broj prevedenih dela autora. Lična kreativnost je, naravno, divna stvar. To je način da izrazite sebe i svoj pogled na svet – i spoljašnji i unutrašnji. Veći izazov je naterati čitalačku publiku da saoseća sa lepotom drugih kreativnih svetova. U tom smislu, za mene je prevod postao onaj magični ključ koji je otvarao i otvara vrata u druge poetske Univerzume. Univerzumi koje sam odlučila da podelim sa čitalačkom publikom u Bugarskoj.

2022. godine imala sam sreću i privilegiju da budem učesnik divnog književnog festivala „Inđija ProPoet“, a na jednom od čitanja, na kojem si, draga Neda, ti bila voditelj, javila mi se ideja da prikupim prevode savremenih autora u posebnoj knjizi. Inđiju ne pominjem slučajno – ne mali deo kultnih umetnika uključenih u zbirku su upravo učesnici ovog festivala. Drago mi je da je poduhvat u potpunosti, konceptualno i finansijski, podržala burgaska izdavačka kuća „Libra Skorp“. Dakle, bez obzira na udaljenosti i granice, ponovo smo zajedno - ovoga puta među koricama knjige.

Knjiga je već dostupna u digitalnoj verziji, gde se može naći u slobodnoj prodaji?

Pošto je osnovni zadatak antologije da delo dopre do što šire čitalačke publike, izdavač i ja smo bili odlučni da se distribuira besplatno. Imati digitalnu verziju, koja omogućava čitanje velikom broju ljudi, bilo gde u svetu i u bilo koje vreme, a da knjiga, koja je lepo štampana, bude dostupna bibliotekama, kulturnim i informativnim centrima i predstavništvima  zemalja čiji su autori uključeni u zbirku.

Autor ste nekoliko knjiga poezije i eseja. Kojim temama se bavite , na šta skrećete pažnju Vašim čitaocima?

Ako moram da tražim žanrovsku definiciju za svoje delo, to je pre svega filozofska lirika. Za mene je Postanje ogromna knjiga, a svi smo mi slova Božijeg rukopisa. Svojim mislima, emocijama i delima, i mi učestvujemo u ovom neverovatnom činu kreacije, tražeći odgovore na fundamentalna pitanja ko smo, zašto smo ovde i kuda idemo. U velikoj meri od nas zavisi da li će naš životni put biti lepa poezija ili jedna groteska. Ovo su glavne teme na koje usmeravam pažnju svojih čitalaca.

Koordinator ste međunarodnog književnog festivala „Majski susreti slavenskih stvaralaca „Sveto slovo“ koji se svake godine održava u Burgasu. I sami ste učesnik mnogih književnih festivala. Koliko festivali pomažu književnicima širom planete da se upoznaju, razmene ideje, iskustva?

Festivali su svakako jedan od najuspešnijih oblika kreativne komunikacije, međusobnog upoznavanja. Nema ništa divnije nego razmenjivati ideje uživo, razgovarati o aktuelnim temama – ne samo iz oblasti umetnosti, već i iz društvenog života kroz prizmu stvaralaštva. Mislim da, ako je nešto u stanju da učini svet lepšim i harmoničnijim, to je upravo umetnost.

Vaša poezija je prevedena na nekoliko jezika, Vi takođe prevodite dela svojih kolega. Na koji način birate dela koja ćete prevesti?

Volim da prevodim dela koja imaju mnogo muzike, ritma, originalnih metafora i jezičke virtuoznosti. Volim dela koja me teraju da obogatim svoja znanja o jednoj ili drugoj temi, prelistavam etimološke rečnike, pratim genezu reči, što je čista vrsta lingvističke arheologije. Što se tiče izbora autora – prevodim umetnike čije se ideje i poruke usklađuju sa mojim etičko-estetskim sistemom, autore za čija dela od prvog čitanja kažem sebi – „Ovo je veličanstveno! Ovo bi trebalo da čitaju i drugi ljudi“. Takođe, jedan od motiva za predstavljanje autora, je da se čitalac zainteresuje za njegovo delo, da traži da pročita njegova druga dela, a zašto ne pokušati da ih pročita i u originalu, da vidi kako ovo delo zvuči  na maternjem jeziku autora.

Kako vidite ulogu književnosti u savremenom društvu?

Živimo u doba visoke tehnologije i brzih komunikacija, a nažalost u mnogim slučajevima intelektualne i duhovne „brze hrane“. Mislim da je  duši, kao i telu , potrebna zdrava i prava hrana. I društvu je potrebna prava duhovna hrana. U tom smislu, jedna od važnih uloga književnosti je upravo ova – da formira prave duhovne vrednosti i ideje, zahvaljujući kojima će naše društvo zaista biti zdravo.

Bugarske što se tiče, kakva je trenutna situacija na književnoj sceni? Poklanja li se kulturi dovoljno pažnje?

Definitivno mogu da kažem da u Bugarskoj uživamo u izuzetno intenzivnom i dinamičnom književnom životu. Postoji kontinuitet između različitih generacija, a na našu književnu scenu stupa sve više mladih i talentovanih autora. U gradu u kome živim i radim – gradu Burgasu, koji se nalazi na Crnom moru i koji je poznat kao grad ribara i pesnika, mi pisci imamo ogromnu podršku od Opštine. U gradu se održavaju mnogi festivali, u Burgasu pisci imaju svoj divni Dom u kome se održavaju književna čitanja i promocije tokom cele godine.  Takođe nam u goste  dolaze mnogi autori, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva.

Može li ljubav spasiti svet? Imamo li je dovoljno danas u sebi?

Dostojevski kaže da će lepota spasiti svet. Mislim da je jedno od imena lepote upravo ljubav. I koliko god nam se čini da je prava ljubav ovih dana manjkava, mislim da je još ima, samo moramo biti u stanju da to vidimo. Ne toliko očima, koliko vidom duše. Dozvoliću sebi da ovde odgovorim jednom od svojih pesama:

//  V razrez s logikata na sveta

i učeni avtoriteti

v života ima istina edna:

Sъznanieto opredelя Bitieto.

Krasiv e tozi stranen svяt,

dori na loš da se prestruva.

V života ima istina edna:

Običam, znači sъщestvuvam! //

Kada biste imali moć da promenite nešto iz korena, šta biste promenili i na koji način?

Svakako bih promenila destruktivni pristup svetu. Svet je pun čuda, lepote i harmonije. Takoreći, prvo se fokusiramo na ružno i loše. Pesimizam je kao korov u prelepoj bašti. Ako prvo naučimo da vidimo lepo, i u ljudima , i u stvarima koje nas okružuju, svet i naši životi će definitivno postati bolji.

Koje književne projekte ili planove imate za budućnost?

U autorskom pogledu, to je knjiga eseja „Uoči 31. februara“, a u prevodu – drugi tom antologije „Ponovo otkriveno u reči“, kao i zbirka „Pesnička Srbija“.

PODELITE OVAJ TEKST NA: