детаљ слике: КРК Арт дизајн

Наталија Димитрова Недјалкова: Уметност чини свет лепшим

Наталија Димитрова Недјалкова је писац, преводилац и новинар.

Заменица је председника Бургаске заједнице писаца. Члан Савеза бугарских писаца, Савеза преводилаца у Бугарској, Заједнице писаца Бургас. Координатор је међународног књижевног фестивала “Мајски сусрети славенских уметника – Свето Слово“ који се одржава једном годишње у Бургасу. Иницијатор је арт-феста “Бургсток“ и књижевних читања „Пронађено у преводу“. Аутор је збирки песама „У позоришту сенки“ (2014), „Пруг до неба“ (2017), „Онај иза врата“ (2019), есејистичке прозе „Ја, мало и безгласно слово“ (2021). Учесник међународних књижевних фестивала и добитник међународних награда. Књижевна дела Наталије Недјалкове превођена су и објављивана у ауторитативним публикацијама у Србији, Црној Гори, Северној Македонији, Русији, Пољској, Албанији, Румунији итд. Преводи њених дела уврштени су у престижне домаће и међународне антологије.

Књижевна радионица "КОРДУН" 
Неда Гаврић, Бања Лука - Софија. 10.05.2024. 

Недавно је објављена Ваша прва Антологија под именом „Поновно откривено у речи“. Ова Антологија обухвата преко 100 песама и есеја 42 аутора из 15 земаља, преведених са 9 језика. Kако и колико дуго је настајала ова књига?

Историја Антологије „Поновно откривено у речи“ почела је Бургарским мајским сусретима словенских уметника, фестивалом „Света реч“ на коме учествујем од 2018. године, и као аутор, и као преводилац. Захваљујући том фестивалу  и другим књижевним трибинама на којима сам учествовала – у Републици Северној Македонији, Србији, Црној Гори, Хрватској (онлајн током пандемије) итд., проширила се географија мојих стваралачких контаката, као и број преведених дела аутора. Лична креативност је, наравно, дивна ствар. То је начин да изразите себе и свој поглед на свет – и спољашњи и унутрашњи. Већи изазов је натерати читалачку публику да саосећа са лепотом других креативних светова. У том смислу, за мене је превод постао онај магични кључ који је отварао и отвара врата у друге поетске Универзуме. Универзуми које сам одлучила да поделим са читалачком публиком у Бугарској.

2022. године имала сам срећу и привилегију да будем учесник дивног књижевног фестивала „Инђија ПроПоет“, а на једном од читања, на којем си, драга Неда, ти била водитељ, јавила ми се идеја да прикупим преводе савремених аутора у посебној књизи. Инђију не помињем случајно – не мали део култних уметника укључених у збирку су управо учесници овог фестивала. Драго ми је да је подухват у потпуности, концептуално и финансијски, подржала бургаска издавачка кућа „Либра Скорп“. Дакле, без обзира на удаљености и границе, поново смо заједно - овога пута међу корицама књиге.

Kњига је већ доступна у дигиталној верзији, где се може наћи у слободној продаји?

Пошто је основни задатак антологије да дело допре до што шире читалачке публике, издавач и ја смо били одлучни да се дистрибуира бесплатно. Имати дигиталну верзију, која омогућава читање великом броју људи, било где у свету и у било које време, а да књига, која је лепо штампана, буде доступна библиотекама, културним и информативним центрима и представништвима  земаља чији су аутори укључени у збирку.

Аутор сте неколико књига поезије и есеја. Kојим темама се бавите , на шта скрећете пажњу Вашим читаоцима?

Ако морам да тражим жанровску дефиницију за своје дело, то је пре свега филозофска лирика. За мене је Постање огромна књига, а сви смо ми слова Божијег рукописа. Својим мислима, емоцијама и делима, и ми учествујемо у овом невероватном чину креације, тражећи одговоре на фундаментална питања ко смо, зашто смо овде и куда идемо. У великој мери од нас зависи да ли ће наш животни пут бити лепа поезија или једна гротеска. Ово су главне теме на које усмеравам пажњу својих читалаца.

Kоординатор сте међународног књижевног фестивала „Мајски сусрети славенских стваралаца „Свето слово“ који се сваке године одржава у Бургасу. И сами сте учесник многих књижевних фестивала. Kолико фестивали помажу књижевницима широм планете да се упознају, размене идеје, искуства?

Фестивали су свакако један од најуспешнијих облика креативне комуникације, међусобног упознавања. Нема ништа дивније него размењивати идеје уживо, разговарати о актуелним темама – не само из области уметности, већ и из друштвеног живота кроз призму стваралаштва. Мислим да, ако је нешто у стању да учини свет лепшим и хармоничнијим, то је управо уметност.

Ваша поезија је преведена на неколико језика, Ви такође преводите дела својих колега. На који начин бирате дела која ћете превести?

Волим да преводим дела која имају много музике, ритма, оригиналних метафора и језичке виртуозности. Волим дела која ме терају да обогатим своја знања о једној или другој теми, прелиставам етимолошке речнике, пратим генезу речи, што је чиста врста лингвистичке археологије. Што се тиче избора аутора – преводим уметнике чије се идеје и поруке усклађују са мојим етичко-естетским системом, ауторе за чија дела од првог читања кажем себи – „Ово је величанствено! Ово би требало да читају и други људи“. Такође, један од мотива за представљање аутора, је да се читалац заинтересује за његово дело, да тражи да прочита његова друга дела, а зашто не покушати да их прочита и у оригиналу, да види како ово дело звучи  на матерњем језику аутора.

Kако видите улогу књижевности у савременом друштву?

Живимо у доба високе технологије и брзих комуникација, а нажалост у многим случајевима интелектуалне и духовне „брзе хране“. Мислим да је  души, као и телу , потребна здрава и права храна. И друштву је потребна права духовна храна. У том смислу, једна од важних улога књижевности је управо ова – да формира праве духовне вредности и идеје, захваљујући којима ће наше друштво заиста бити здраво.

Бугарске што се тиче, каква је тренутна ситуација на књижевној сцени? Поклања ли се култури довољно пажње?

Дефинитивно могу да кажем да у Бугарској уживамо у изузетно интензивном и динамичном књижевном животу. Постоји континуитет између различитих генерација, а на нашу књижевну сцену ступа све више младих и талентованих аутора. У граду у коме живим и радим – граду Бургасу, који се налази на Црном мору и који је познат као град рибара и песника, ми писци имамо огромну подршку од Општине. У граду се одржавају многи фестивали, у Бургасу писци имају свој дивни Дом у коме се одржавају књижевна читања и промоције током целе године.  Такође нам у госте  долазе многи аутори, како из земље, тако и из иностранства.

Може ли љубав спасити свет? Имамо ли је довољно данас у себи?

Достојевски каже да ће лепота спасити свет. Мислим да је једно од имена лепоте управо љубав. И колико год нам се чини да је права љубав ових дана мањкава, мислим да је још има, само морамо бити у стању да то видимо. Не толико очима, колико видом душе. Дозволићу себи да овде одговорим једном од својих песама:

//  В разрез с логиката на света

и учени авторитети

в живота има истина една:

Съзнанието определя Битието.

Красив е този странен свят,

дори на лош да се преструва.

В живота има истина една:

Обичам, значи съществувам! //

Kада бисте имали моћ да промените нешто из корена, шта бисте променили и на који начин?

Свакако бих променила деструктивни приступ свету. Свет је пун чуда, лепоте и хармоније. Такорећи, прво се фокусирамо на ружно и лоше. Песимизам је као коров у прелепој башти. Ако прво научимо да видимо лепо, и у људима , и у стварима које нас окружују, свет и наши животи ће дефинитивно постати бољи.

Kоје књижевне пројекте или планове имате за будућност?

У ауторском погледу, то је књига есеја „Уочи 31. фебруара“, а у преводу – други том антологије „Поново откривено у речи“, као и збирка „Песничка Србија“.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: