Nebojša Krljar - Nova Aleksandrija je prva opomena za ljude sadašnjosti

(Roman Nova Aleksandrija, Književni ESNAF, 2024. Beograd)

U svetu književnosti, gde svaka reč ima težinu i svaka stranica nosi novi svet, pojavljivanje novog romana je događaj koji zaslužuje pažnju. Sa ponosom najavljujemo intervju sa Nebojšom Krljarom, književnikom iz Majamija (Florida) čije pero je oživelo roman Nova Aleksandrija, delo koje obećava da odvede čitaoce na putovanje kroz prostor i vreme. Kompleksnost likova i zapleti prkose očekivanjima.

U razgovoru koji sledi, Krljar otkriva inspiraciju iza svojih reči, tajne koje se kriju između korica i lične izazove sa kojima se susreo tokom stvaranja ovog romana.

Roman možete poručiti na teritoriji Srbije na mejl: esnafknjige@gmail.com

Небојша Крљар - књижевник

Književna radionica "Kordun" 21.06.2024. 

Kako ste došli do ideje za roman "Nova Aleksandrija" i koji su bili vaši glavni uticaji prilikom pisanja?

Zbog učešća nekolicine naučnika srpskog porekla, pratim razvoj "Google Deel Mind" projekta gde će naš mozak po automatizmu hraniti mega giga bazu podataka isključivo tačnim iskazima i iskustvima. Kapacitet baze je nama, običnim smrtnicima apsolutno nepojmljiv, ali je mene naveo na razmišljanje o Novoj Aleksandriji kao riznici svih znanja u budućnosti, nalik na nekadašnju Aleksandrijsku biblioteku koja je obuhvatala sva znanja starog sveta.

U romanu se prepliću različite vremenske i prostorne dimenzije. Kako ste uspeli da održite kontinuitet i koherentnost priče uprkos njenoj kompleksnosti?

Kao što svakodnevno sanjarimo o situacijama "šta bi bilo, kad bi bilo" i odlutamo godinama daleko u prividnoj radnji, pa nas pitanje supruge, deteta ili slučajnog prolaznika vrati momentalno u sadašnjost, ovaj roman je kao i život. Ako ste dobri u tome, neće vam biti postavljenja šizofrena, bipolarna dijagnoza. Koherentnosti ovog dela će suditi čitaoci.

Možete li objasniti simboliku tri glavne figure romana - kompozitora, generala i kockara - i kako oni predstavljaju različite aspekte moderne civilizacije? Ko je Marija?

Svi smo mi po malo Marija, potrudiću se da ne ogolim radnju previše. Kompozitor, general i kockar predstavljaju personifikacije načina rešavanja problema naše svakodnevice. Kompozitor to čini fino i galantno, prisutne su najviše moralne i društvene norme u procesu odlučivanja. General to čini strateški, proračunato i neretko silom. Kockar je dobar matematičar, ali deo koji ne kontroliše prepušta sreći.

Zašto ste se odlučili za upotrebu naučne fantastike kao sredstva za istraživanje tema humaniteta i identiteta?

Iza većine ljudi, par godina nakon smrti ne ostane ništa. Možda grob. Mi smo već u vremenu gde su fajlovi zamenili grobove. Na klik od dragih osoba, a zapravo nikad dalje. Nalazimo se u vremenu, kada ljudi veruju algoritmu u izboru sadržaja, hrane, prevoza, profesije, partnera, više nego svojoj ličnoj intuiciji. “search” dugme je zamenilo instinkt. Prisustvo humaniteta će biti svedeno na nulu onog trenutka kada današnja naučna fantastika postane naučna realnost, svakodnevica. Identitet će preživeti, ali siguran sam da nam imena neće biti potrebna.

Šta je po vašem mišljenju najveći izazov sa kojim se savremeni čovek suočava, a koji je istaknut u vašem romanu?

To je definitivno granica napretka. Trenutno ne postoji i to je zastrašujuće. Čeka se izum gde će nešto krenuti po zlu da bi se neki standardi definisali.

Kako u budućnosti vidite ulogu umetnosti i književnosti u očuvanju humaniteta?

Vi ne možete spasti nekoga ko ne želi biti spašen.

Da li je "Nova Aleksandrija" upozorenje za budućnost, i ako jeste, koju poruku želite da pošaljete čitaocima?

Ni pretnja, ni upozorenje, Nova Aleksandrija je više prva opomena za ljude sadašnjosti. Uzimajući u obzir spekulativnost budućih događaja opisanih u knjizi, roman će naići na neodobravanje kod određene grupe čitalaca. Činjenica je da smo u četvrtoj industrijskoj revoluciji, a činjenica je takođe i da su svi koji su stajali na putu u prethodne tri revolucije u najvećoj meri obrisani sa lica zemlje. Ukratko poruka može glasiti: Kritičko prilagođavanje može spasiti najbolje od oba sveta koje poznajemo.

PODELITE OVAJ TEKST NA: