Небојша Крљар - Нова Александрија је прва опомена за људе садашњости

(Роман Нова Александрија, Књижевни ЕСНАФ, 2024. Београд)

У свету књижевности, где свака реч има тежину и свака страница носи нови свет, појављивање новог романа је догађај који заслужује пажњу. Са поносом најављујемо интервју са Небојшом Крљаром, књижевником из Мајамија (Флорида) чије перо је оживело роман Нова Александрија, дело које обећава да одведе читаоце на путовање кроз простор и време. Комплексност ликова и заплети пркосе очекивањима.

У разговору који следи, Крљар открива инспирацију иза својих речи, тајне које се крију између корица и личне изазове са којима се сусрео током стварања овог романа.

Роман можете поручити на територији Србије на мејл: esnafknjige@gmail.com

Небојша Крљар - књижевник

Књижевна радионица "Кордун" 21.06.2024. 

Како сте дошли до идеје за роман "Нова Александрија" и који су били ваши главни утицаји приликом писања?

Због учешћа неколицине научника српског порекла, пратим развој "Google Deel Mind" пројекта где ће наш мозак по аутоматизму хранити мега гига базу података искључиво тачним исказима и искуствима. Капацитет базе је нама, обичним смртницима апсолутно непојмљив, али је мене навео на размишљање о Новој Александрији као ризници свих знања у будућности, налик на некадашњу Александријску библиотеку која је обухватала сва знања старог света.

У роману се преплићу различите временске и просторне димензије. Како сте успели да одржите континуитет и кохерентност приче упркос њеној комплексности?

Као што свакодневно сањаримо о ситуацијама "шта би било, кад би било" и одлутамо годинама далеко у привидној радњи, па нас питање супруге, детета или случајног пролазника врати моментално у садашњост, овај роман је као и живот. Ако сте добри у томе, неће вам бити постављења шизофрена, биполарна дијагноза. Кохерентности овог дела ће судити читаоци.

Можете ли објаснити симболику три главне фигуре романа - композитора, генерала и коцкара - и како они представљају различите аспекте модерне цивилизације? Ко је Марија?

Сви смо ми по мало Марија, потрудићу се да не оголим радњу превише. Композитор, генерал и коцкар представљају персонификације начина решавања проблема наше свакодневице. Композитор то чини фино и галантно, присутне су највише моралне и друштвене норме у процесу одлучивања. Генерал то чини стратешки, прорачунато и неретко силом. Коцкар је добар математичар, али део који не контролише препушта срећи.

Зашто сте се одлучили за употребу научне фантастике као средства за истраживање тема хуманитета и идентитета?

Иза већине људи, пар година након смрти не остане ништа. Можда гроб. Ми смо већ у времену где су фајлови заменили гробове. На клик од драгих особа, а заправо никад даље. Налазимо се у времену, када људи верују алгоритму у избору садржаја, хране, превоза, професије, партнера, више него својој личној интуицији. “search” дугме је заменило инстинкт. Присуство хуманитета ће бити сведено на нулу оног тренутка када данашња научна фантастика постане научна реалност, свакодневица. Идентитет ће преживети, али сигуран сам да нам имена неће бити потребна.

Шта је по вашем мишљењу највећи изазов са којим се савремени човек суочава, а који је истакнут у вашем роману?

То је дефинитивно граница напретка. Тренутно не постоји и то је застрашујуће. Чека се изум где ће нешто кренути по злу да би се неки стандарди дефинисали.

Како у будућности видите улогу уметности и књижевности у очувању хуманитета?

Ви не можете спасти некога ко не жели бити спашен.

Да ли је "Нова Александрија" упозорење за будућност, и ако јесте, коју поруку желите да пошаљете читаоцима?

Ни претња, ни упозорење, Нова Александрија је више прва опомена за људе садашњости. Узимајући у обзир спекулативност будућих догађаја описаних у књизи, роман ће наићи на неодобравање код одређене групе читалаца. Чињеница је да смо у четвртој индустријској револуцији, а чињеница је такође и да су сви који су стајали на путу у претходне три револуције у највећој мери обрисани са лица земље. Укратко порука може гласити: Критичко прилагођавање може спасити најбоље од оба света које познајемо.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: