О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Издања


НЕБОЈША КРЉАР - РОМАН НОВА АЛЕКСАНДРИЈА ЈЕ ПРВА ОПОМЕНА ЗА ЉУДЕ САДАШЊОСТИ

Књижевна радионица Кордун

Небојша Крљар - Нова Александрија је прва опомена за људе садашњости

(Роман Нова Александрија, Књижевни ЕСНАФ, 2024. Београд)

У свету књижевности, где свака реч има тежину и свака страница носи нови свет, појављивање новог романа је догађај који заслужује пажњу. Са поносом најављујемо интервју са Небојшом Крљаром, књижевником из Мајамија (Флорида) чије перо је оживело роман Нова Александрија, дело које обећава да одведе читаоце на путовање кроз простор и време. Комплексност ликова и заплети пркосе очекивањима.


У разговору који следи, Крљар открива инспирацију иза својих речи, тајне које се крију између корица и личне изазове са којима се сусрео током стварања овог романа.
Роман можете поручити на територији Србије на мејл: esnafknjige@gmail.com

Небојша Крљар - књижевник



Књижевна радионица "Кордун" 21.06.2024. 

Како сте дошли до идеје за роман "Нова Александрија" и који су били ваши главни утицаји приликом писања?

Због учешћа неколицине научника српског порекла, пратим развој "Google Deel Mind" пројекта где ће наш мозак по аутоматизму хранити мега гига базу података искључиво тачним исказима и искуствима. Капацитет базе је нама, обичним смртницима апсолутно непојмљив, али је мене навео на размишљање о Новој Александрији као ризници свих знања у будућности, налик на некадашњу Александријску библиотеку која је обухватала сва знања старог света.

У роману се преплићу различите временске и просторне димензије. Како сте успели да одржите континуитет и кохерентност приче упркос њеној комплексности?

Као што свакодневно сањаримо о ситуацијама "шта би било, кад би било" и одлутамо годинама далеко у привидној радњи, па нас питање супруге, детета или случајног пролазника врати моментално у садашњост, овај роман је као и живот. Ако сте добри у томе, неће вам бити постављења шизофрена, биполарна дијагноза. Кохерентности овог дела ће судити читаоци.

Можете ли објаснити симболику три главне фигуре романа - композитора, генерала и коцкара - и како они представљају различите аспекте модерне цивилизације? Ко је Марија?

Сви смо ми по мало Марија, потрудићу се да не оголим радњу превише. Композитор, генерал и коцкар представљају персонификације начина решавања проблема наше свакодневице. Композитор то чини фино и галантно, присутне су највише моралне и друштвене норме у процесу одлучивања. Генерал то чини стратешки, прорачунато и неретко силом. Коцкар је добар математичар, али део који не контролише препушта срећи.

Зашто сте се одлучили за употребу научне фантастике као средства за истраживање тема хуманитета и идентитета?

Иза већине људи, пар година након смрти не остане ништа. Можда гроб. Ми смо већ у времену где су фајлови заменили гробове. На клик од драгих особа, а заправо никад даље. Налазимо се у времену, када људи верују алгоритму у избору садржаја, хране, превоза, професије, партнера, више него својој личној интуицији. “search” дугме је заменило инстинкт. Присуство хуманитета ће бити сведено на нулу оног тренутка када данашња научна фантастика постане научна реалност, свакодневица. Идентитет ће преживети, али сигуран сам да нам имена неће бити потребна.

Шта је по вашем мишљењу највећи изазов са којим се савремени човек суочава, а који је истакнут у вашем роману?

То је дефинитивно граница напретка. Тренутно не постоји и то је застрашујуће. Чека се изум где ће нешто кренути по злу да би се неки стандарди дефинисали.

Како у будућности видите улогу уметности и књижевности у очувању хуманитета?

Ви не можете спасти некога ко не жели бити спашен.

Да ли је "Нова Александрија" упозорење за будућност, и ако јесте, коју поруку желите да пошаљете читаоцима?

Ни претња, ни упозорење, Нова Александрија је више прва опомена за људе садашњости. Узимајући у обзир спекулативност будућих догађаја описаних у књизи, роман ће наићи на неодобравање код одређене групе читалаца. Чињеница је да смо у четвртој индустријској револуцији, а чињеница је такође и да су сви који су стајали на путу у претходне три револуције у највећој мери обрисани са лица земље. Укратко порука може гласити: Критичко прилагођавање може спасити најбоље од оба света које познајемо.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"