detalj slike: KRK Art dizajn

Zorica Bogdanović: Od plesa do knjige

Зорица Богдановић, плесачица и књижевница

Književna radionica "KORDUN"

Neda Gavrić, Banja Liuka - Toronto, 09.07.2024.

Nedavno ste stigli sa Malte gde se održao Prvi forum književnika srpske dijaspore. Kakvi su utisci, u čemu je ovaj forum napravio iskorak, što se tiče saradnje među piscima dijaspore?

Da, prisustvovala sam prvom forumu književnika Srpske dijaspore koji je održan 22-25 maja na Malti u organizaciji Matice iseljenika i Srba u regionu iz Beograda i Srpsko obrazovnog kulturnog centra Sv. Jelene Anžujske na Malti.

U četiri malteška grada: Valeta, Marsaskala, Biržebudga i Slima, zajedno sa ostalim književnicima, učestvovala sam na šest sesija i tri debatna kružoka, uz javni nastup gde sam čitala odabrane odlomke iz svoje knjige “Jer život je ples.” Neopisivo mi je bilo zadovoljstvo da predstavim svoju knjigu na ovom prelepom skupu.

Ono što je od izuzetnog značaja je i to da je postignut dogovor o daljoj srpsko-malteškoj saradnji i da je potpisan protokol o budućoj saradnji i povezivanju srpskih organizacija i pojedinaca iz sveta, u oblasti književnosti.

Kao učesnici foruma, posetili smo i pravoslavnu crkvu Sv. Joakima i Ane, u Biržebudgi, koja ne samo da okuplja vernike, nego ih okuplja u ogromnom broju i pomaže da njihova deca održe srpski jezik i našu kulturu, nezaboravljajući svoje korene. Uz mnogobrojne kreativne aktivnosti, pored dečijeg hora pokrenuta je i inicijativa, u skladu koje smo donirali naše knjige, kao prvi korak pri osnivanju crkvene biblioteke. Velika mi je čast i zadovoljstvo što smo uzeli učešće i u proslavi 14. godišnjice srpsko-malteškog prijateljstva gde smo prisustvovali kao gosti. Zaista smo bili oduševljeni organizacijom, programom i brojem prisutnih. Zatim smo upoznati sa idejom za podizanje spomen obeležja brodu Polinezija, koji je prevozio pored Milunke Savić još 500 kadeta srpske vojske iz Tunisa u Solun. Torpediran je 10. avgusta 1918, od strane Nemačke podmornice, skoro svi kadeti su spašeni, a olupina i dalje se nalazi na dnu mora pored Malte.

Moj suprug je donirao sve fotografije sa svoje samostalne izložbe održane u crkvi Sv. Joakima i Ane, u Biržebudgi, s ciljem da to bude prvi doprinos budžetu za izgradnju ovog istorijskog spomen obeležja. O detaljima više u našoj zajedničkoj knjizi, koja je u nastajanju, jer smo se dogovorili da svi književnici koji smo prisustvovali ovom prvom forumu, zajedno, stvarajući svako svoj rad, izdamo jednu zajedničku knjigu, zbirku posvećenu našem prvom forumu na ovom prelepom mediteranskom ostrvu, našim utiscima, postignutim rezlultatima i željama vezanim za srpsko-maltešku saradnju.

Takođe ste bili učesnik Inđija ProPoet festivala, jednog od najboljih Međunarodnih književnih festivala u regionu. Koliko Vam je značilo učešće među pedeset književnika iz 18 zemalja sveta?

Jesam, bila sam učesnik ProPoet festivala Inđija 2024. i ovo je moje prvo učešće na ovako veličanstvenom međunarodnom književnom događaju. Moj suprug i ja smo stigli u Inđiju 30. maja, dočekani toplom dobrodošlicom i te večeri krenusmo u poetski festival koji je trajao do 3. juna. Nisam imala nekih posebnih želja niti sam znala šta da očekujem, samo sam imala divan osećaj pripadnosti, jer biti deo ProPoet-a je samo po sebi prelepo. Još lepše je bilo biti okružen sjajnim književnicima iz raznih delova sveta. Učestvovalo nas je pedesetak književnika iz 18 država. Svi smo u Inđiju doneli entuzijazam, ljubav prema pisanju i svoja književna dela. Tako sam i ja predstavila prisutnima svoju knjigu "Jer život je ples", i pročitala deo teksta iz priče Budi Svoja. Naime, prve večeri festivala, program i dodele nagrada počeo je napolju, gde je sve bilo pripremljeno za nas, te tihe vojvođanske večeri. A onda, iznenada, jak vetar, strašni pljusak i nevreme su nas naterali da uđemo unutra, i nastavimo sa programom. Po završetku čitanja, gromki aplauz ispunio je kuću Vojinovića, sa čijih zidova su nas posmatrali portreti Vojinovića, gde moja priča dobiva nove razmere, a nije ni slutila da će gostovati na tako divnom mestu.

Narednog dana bili smo raspoređeni po grupama i gostovali smo u srednjim školama, kako bi svoje radove predstavili đacima osnovnih i srednjih škola u Inđiji. Ja sam sa svojom grupom gostovala u Gimnaziji i bilo je zanimljivo vratiti se u te divne, davne gimnazijske dane, jer su nas đaci dočekali srdačno i nestrpljivo čekajući da čuju šta smo im pripremili. Zadovoljstvo je bilo obostrano. Svi autori su poklonili primerke svojih knjiga školskoj biblioteci.

Bili smo počastvovani i posetom Narodnoj Biblioteci Inđije, Dr. Đordje Natošević, gde smo takođe čitali svoje omiljenu prozu i poeziju. Okruženi rafovima prepunim knjiga i piscima, koje sada možemo nazvati prijateljima, lokalnim posetiocima biblioteke naše reči stapale su se u tišinu, o ostavljale trag događaja koji će-mo pamtiti.

Program ProPoet-a je bio veoma bogat, te sam svoju priču "Ima tih divnih ljudi", čitala u Irigu, u čuvenoj vinariji Mačkov Podrum, okružena ljubiteljima pisane reči, akordima tri gitare i beskrajnim razgovorima o književnosti, čuvenom Roze Frajlom kao i crnim i belim vinom, koje je strpljivo čekalo degustaciju.

A koliko mi je značilo učešće na festivalu najviše govori o tome ovaj detaljni opis festivala i moj osmeh koji mi ne silazi sa lica. Oduševljena sam, presrećna i zahvalna, jer biti deo ove manifestacije je do skoro i meni, a verujem i mnogima, bio samo san. A sada je postao stvarnost koja mi je dala dodatni vetar u leđa, da stvaram i pišem još bolje i više. Upoznala sam divne ljude iz raznih zemalja, ali moram da istaknem Carmen Nozal, rođenu u Španiji, a koja živi u Meksiku, jer ne samo da je do sada objavila 25 knjiga nego mi je posebno drago što sam mogla da joj dočaram atmosferu festivala bliže, jer ona ne govori engleski jezik, a naravno ni srpski, pa sam joj prevodila sve na španski, što mi je bilo izuzetno lepo iskustvo. Takođe mi zaista mnogo znači i to što sam pozvana da uzmem učešće u jednom od najboljih međunarodnih književnih festivala, i taj osećaj je poseban, nesvakidašnji i ispunjava me radošću i željom za još većim zalaganjem i pisanjem.

“Jer Život je ples” je naslov Vaše knjige, prvenca. Recite nam nešto više o konceptu ove knjige, šta Vas je inspirisalo da pišete na tu temu?

Moja knjiga "Jer život je ples" nije samo zbirka reči i fotografija; ona je odraz moje duše, mojih uspona i padova, i svega što sam naučila na tom putu. Iako naziv može sugerisati drugačije, ovo delo nije o plesu u doslovnom smislu. Umesto toga, plesna pozornica ovde služi kao metafora za životnu arenu na kojoj svako od nas izvodi svoju jedinstvenu koreografiju, suočavajući se sa izazovima, radostima, tugom i trijumfima.

Želela sam da podelim istinite priče iz svog života, ne samo kao svedočanstvo o mojim ličnim iskustvima, već kao izvor inspiracije za svakog ko traži svetlo u tamnim trenucima. Kroz stranice ove knjige, želim da vas motivišem da plešete kroz život sa hrabrošću, strašću i ljubavlju, bez obzira na to koliko ponekad muzika koja nam svira može biti nesigurna ili nepredvidiva.

Svaka fotografija koja prati tekstove nije samo vizuelni dodatak; one su prozori u moje najintimnije trenutke, odrazi emocija i prekretnica koje su oblikovale osobu koja stoji pred vama na svakoj od prezentacija : Beograd, Kuća Đure Jakšića ; Kruševac, Legat Milića od Mačve ; Novi Sad, Plesni studio Vojvodiana Dens i Novi Beograd, elitni plesni studio ČaČa Mun. Kroz ovu sinergiju reči i slika, nadam se da sam vas dotakla, inspirisala i možda čak promenila način na koji vidite sopstvene životne plesove. Za sve ove prelepe umetničke fotografije u knjizi i koje su bile izložene na zidovima SNA galerije, zahvalna sam svom suprugu Bobi Bogdanovicu.

"Jer život je ples" nije samo moja priča; to je poziv svima vama da pronađete svoju muziku, da zavolite svoj ples, i da nikada ne prestanete da se krećete napred, bez obzira na sve. Hvala vam što ste deo ovog putovanja sa mnom. Neka ova knjiga bude vaš pratilac, inspiracija i podsetnik da, bez obzira na sve, život treba živeti punim plućima, plešući svaki korak sa srcem. A posle promocije u Torontu, sledili su odlazak na Maltu i zatim Inđiju, upoznavanje sa književnicima i promocija, o čemu sam govorila (pisala) na početku ovog razgovora.

I naravno, posebna zahvalnost uredniku knjige, našem dragom Miodragu Jakšiću i Izdavačkoj kući Arte na besprekorno urađenom projektu.

Супруг Боба Богдановић, инспирација, пратња, љубав и поверење

Kako je vaše iskustvo kao plesačice uticalo na Vaše pisanje i da li se ta dva sveta na neki način isprepliću u Vašoj književnosti?

Iako po struci pravnik, ples mi je uvek bio izazov. I velika ljubav. Pisala sam u svojoj knjizi o svojim počecima, plesu, suzama, želji i ponovnom povratku plesu posle mnogo godina. I kao maloj devojčici, a i sada, odrasloj ženi, ples mi je značio mnogo. Patila sam jer nisam imala prilike da plešem kroz život koji mi je bio ispunjen obavezama, ali sam mu se ipak vratila. I plešući, nastupala sam ne samo na pozornicama Kanade, već i Italije, Španije, Kube i drugih zemalja, naravno i u svojoj Srbiji. I tada se rodila ideja da sve te divne fotografije (koje je svojim fotoaparatom zabeležio moj suprug, umetnički fotograf) sa brojnih plesnih nastupa sačuvam u nekoj zbirci, a onda, inspirisana i potaknuta da pišem, svakoj od njih, dodala sam po jednu istinitu priču iz svog života, po jednu izreku ili citat, i tako je nastala ova knjiga. Znači, tri umetnosti, pored plesa i pisanja i umentničke fotografije koje krase stranice moje knjige, su se stopile u jedno. Zato je ova knjiga posebna, jer nije samo literarni rad, već mnogo više od toga. I kao što je mnogi nazivaju, magični ples života, ova knjiga je do sada promenila mnogo toga, a najlepše od svega je što je uticala kreativno, pozitivno i emotivno, na one koji su imali prilike da je pročitaju, i koji joj se rado vraćaju. Ovo je knjiga koju nećete samo pročtati i ostaviti, već ćete joj se vraćati, kada prepoznate neku situaciju, misao, događaj, tražeći to svetlo koje će vas dalje voditi.

Koja je najvažnija poruka ili pouka koju biste voleli da čitaoci izvuku iz vaše knjige "Jer Život je ples"?

Najvažnija poruka moje knjige je ispisana u Uvodu u knjigu gde sam istakla da mi je cilj i najveća nagrada, ako ova knjiga promeni bar jedan dan u životu jedne osebe , jer ova knjiga nije samo o meni ili o vama, već je o nama svima koji se suočavamo sa životnim izazovima, tražimo smisao i radujemo se svakom koraku. Zahvaljujući "Jer život je ples", možemo zajedno istražiti, učiti i rasti. Dozvolite mi da vas inspirišem, da vas podstaknem da sanjate veće i da živite punim plućima. Zajedno, možemo stvoriti sopstvene priče koje će nas voditi kroz magični ples života. I to je upravo najvaznija poruka ove knjige. I zapamtite da najlepše tek dolazi!

Ako mi dozvolite da vas povedem na jedno uzbudljivo putovanje kroz različite aspekte života, ispričano kroz priče koje su isprepletene sa životnim lekcijama, inspiracijom i dubokim razmišljanjima. Moja knjiga, "JER ŽIVOT JE PLES", nije samo obična zbirka priča; to je svojevrsna mapa koja će vas voditi kroz lavirint života, osvetljavajući puteve koji su često nejasni ili nepoznati. Kroz naslove poput "Nešto o meni: Autobiografija" i "Moj život, moja priča", pozivam vas da zaronite u moj svet i delove moje priče, ali istovremeno vas podstičem da pronađete delove sebe u tim pričama. "JER ŽIVOT JE PLES" je otkrivanje sebe kroz različite perspektive, odvažujući se da budemo svoji u svakom koraku, kao što nas podseća "Budi svoja".

Svaka priča nosi sa sobom dublju poruku. "Radi vredno, voli to što radiš – rezultati će doći" ohrabruje nas da nastavimo da se trudimo i verujemo u sebe, dok nas "Strah je naš najveći neprijatelj, pobedimo ga!" podseća da je hrabrost ključ za prevazilaženje prepreka. Kroz "Tajnu" i "Zakon privlačenja", istražujemo moć pozitivnog razmišljanja i manifestacije svojih želja.

Ples je metafora za život u svim njegovim bojama i ritmovima. Kroz priče poput "Ples je čudo jer ti dopušta da pronađeš sebe i izgubiš sebe u isto vreme" i "Od plesa do knjige", istražujemo kako ples može biti put ka samospoznaji i sreći.

"Jer život je ples" je dvojezična knjiga, pisana na srpskom i engleskom jeziku (ne prevedena, nego pisana na engleskom), a svaka od 36 pričica je ukrašena umetničkom fotografijom sa mojih plesnih nastupa i putovanja, koju je svojim objektivom zabeležio moj Boba. Znači, u knjizi možete videti ukupno 72 umetničke fotografije, jer knjiga na srpskom ima 36 fotografija, i knjiga na engleskom isto toliko. Na koricama knjige videćete prelepu fotografiju koja simbolično pokazuje život i ples.

U toku je promovisanje ove knjige, imali ste veoma zapaženu promociju knjige u Torontu i Beogradu. Kakvi su vam planovi za naredni period, promocja što se tiče?

Divno pitanje, hvala Vam. Volela bih da dočaram atmosferu sa promocija ali je nemoguće pretočiti taj osećaj u pisanu reč, jer je svaki momenat bio ispunjen snažnim emocijama: od suza do smeha! U Torontu je bila peta po redu promocija moje knjige Jer Život je ples i zaista sam zahvalna Srpskom Pozorištu Toronto, glumcima: Ljiljana Stošić Marković, Gojko Roglić, Maja Jovčić, Živko Cerović i Ratko Todorović na ogromnoj podršci i čitanju tekstova iz moje knjige, jer su ih oživeli i dali im neku novu dimenziju. Hvala drugarima iz humanitarne organizacije Mali svet Kanada koji su prisustvovali promociji i dozvolili da ih uvedem u svoj mali svet. Hvala svima koji mi pružate podršku na svakom koraku u magičnom plesu života. Zahvalna SNA na prelepom prostoru koji su svi prisutni ulepšali pozitivnom energijom i ljubavlju, osmesima i zagrljajima.

Hvala piscima Kanade, Skupu književnog Udruženja Desanke Maksimovic. Na održanoj promociji u Srpskoj Nacionalnoj Akademiji u Torontu  je bilo magično.

Stajati pred divnim ljudima sa svojom knjigom" u rukama je zaista ostvarenje sna, ali i potvrda da svaki korak koji smo spremni da napravimo vodi ka nečemu velikom i značajnom.

A šta sledi?

Sledi mnogo toga, jer je ovo samo početak. Planiram da održim jos nekoliko promocija u Kanadi.

Prva sledeća promocija bila bi promocija knjige "Because life is a Dance", ista knjiga, verzija koju sam pisala na engleskom jeziku, jer moja knjiga je dvojezična, a do sada sam održala pet promocija (Toronto je bio peta promocija, zatim Malta i Inđija, koje su bile na srpskom jeziku, a sada bih htela svoju kwigu da predstavim i Kanađanima, svima onima koji ne govore srpski jezik. Znači, u pripremi je promcija na engleskom, koja će se održati u Torontu.

Zatim u avgustu, imaću promociju na Palmers Rapidu, u Kanadi.

Sledi Nijagara, pa Hamilton, Ontario, Kanada.

U septembru, promocija u Španiji, u La Marini (Elche) i Alikante (ova promocija biće na engleskom jeziku, a samo mali deo pročitaću na srpskom) u oktobru – sajam knjiga u Beogradu, Novembar – Banja Luka, decembar – u toku su pregovori za putovanje u nekoliko evropskih država.

PODELITE OVAJ TEKST NA: