детаљ слике: КРК Арт дизајн

Зорица Богдановић: Од плеса до књиге

Зорица Богдановић, плесачица и књижевница

Књижевна радионица "КОРДУН"

Неда Гаврић, Бања Лиука - Торонто, 09.07.2024.

Недавно сте стигли са Малте где се одржао Први форум књижевника српске дијаспоре. Какви су утисци, у чему је овај форум направио искорак, што се тиче сарадње међу писцима дијаспоре?

Да, присуствовала сам првом форуму књижевника Српске дијаспоре који је одржан 22-25 маја на Малти у организацији Матице исељеника и Срба у региону из Београда и Српско образовног културног центра Св. Јелене Анжујске на Малти.

У четири малтешка града: Валета, Марсаскала, Биржебудга и Слима, заједно са осталим књижевницима, учествовала сам на шест сесија и три дебатна кружока, уз јавни наступ где сам читала одабране одломке из своје књиге “Јер живот је плес.” Неописиво ми је било задовољство да представим своју књигу на овом прелепом скупу.

Оно што је од изузетног значаја је и то да је постигнут договор о даљој српско-малтешкој сарадњи и да је потписан протокол о будућој сарадњи и повезивању српских организација и појединаца из света, у области књижевности.

Као учесници форума, посетили смо и православну цркву Св. Јоакима и Ане, у Биржебудги, која не само да окупља вернике, него их окупља у огромном броју и помаже да њихова деца одрже српски језик и нашу културу, незаборављајући своје корене. Уз многобројне креативне активности, поред дечијег хора покренута је и иницијатива, у складу које смо донирали наше књиге, као први корак при оснивању црквене библиотеке. Велика ми је част и задовољство што смо узели учешће и у прослави 14. годишњице српско-малтешког пријатељства где смо присуствовали као гости. Заиста смо били одушевљени организацијом, програмом и бројем присутних. Затим смо упознати са идејом за подизање спомен обележја броду Полинезија, који је превозио поред Милунке Савић још 500 кадета српске војске из Туниса у Солун. Торпедиран је 10. августа 1918, од стране Немачке подморнице, скоро сви кадети су спашени, а олупина и даље се налази на дну мора поред Малте.

Мој супруг је донирао све фотографије са своје самосталне изложбе одржане у цркви Св. Јоакима и Ане, у Биржебудги, с циљем да то буде први допринос буџету за изградњу овог историјског спомен обележја. О детаљима више у нашој заједничкој књизи, која је у настајању, јер смо се договорили да сви књижевници који смо присуствовали овом првом форуму, заједно, стварајући свако свој рад, издамо једну заједничку књигу, збирку посвећену нашем првом форуму на овом прелепом медитеранском острву, нашим утисцима, постигнутим резлултатима и жељама везаним за српско-малтешку сарадњу.

Такође сте били учесник Инђија ПроПоет фестивала, једног од најбољих Међународних књижевних фестивала у региону. Колико Вам је значило учешће међу педесет књижевника из 18 земаља света?

Јесам, била сам учесник ПроПоет фестивала Инђија 2024. и ово је моје прво учешће на овако величанственом међународном књижевном догађају. Мој супруг и ја смо стигли у Инђију 30. маја, дочекани топлом добродошлицом и те вечери кренусмо у поетски фестивал који је трајао до 3. јуна. Нисам имала неких посебних жеља нити сам знала шта да очекујем, само сам имала диван осећај припадности, јер бити део ПроПоет-а је само по себи прелепо. Још лепше је било бити окружен сјајним књижевницима из разних делова света. Учествовало нас је педесетак књижевника из 18 држава. Сви смо у Инђију донели ентузијазам, љубав према писању и своја књижевна дела. Тако сам и ја представила присутнима своју књигу "Јер живот је плес", и прочитала део текста из приче Буди Своја. Наиме, прве вечери фестивала, програм и доделе награда почео је напољу, где је све било припремљено за нас, те тихе војвођанске вечери. А онда, изненада, јак ветар, страшни пљусак и невреме су нас натерали да уђемо унутра, и наставимо са програмом. По завршетку читања, громки аплауз испунио је кућу Војиновића, са чијих зидова су нас посматрали портрети Војиновића, где моја прича добива нове размере, а није ни слутила да ће гостовати на тако дивном месту.

Наредног дана били смо распоређени по групама и гостовали смо у средњим школама, како би своје радове представили ђацима основних и средњих школа у Инђији. Ја сам са својом групом гостовала у Гимназији и било је занимљиво вратити се у те дивне, давне гимназијске дане, јер су нас ђаци дочекали срдачно и нестрпљиво чекајући да чују шта смо им припремили. Задовољство је било обострано. Сви аутори су поклонили примерке својих књига школској библиотеци.

Били смо почаствовани и посетом Народној Библиотеци Инђије, Др. Ђордје Натошевић, где смо такође читали своје омиљену прозу и поезију. Окружени рафовима препуним књига и писцима, које сада можемо назвати пријатељима, локалним посетиоцима библиотеке наше речи стапале су се у тишину, о остављале траг догађаја који ће-мо памтити.

Програм ПроПоет-а је био веома богат, те сам своју причу "Има тих дивних људи", читала у Иригу, у чувеној винарији Мачков Подрум, окружена љубитељима писане речи, акордима три гитаре и бескрајним разговорима о књижевности, чувеном Розе Фрајлом као и црним и белим вином, које је стрпљиво чекало дегустацију.

А колико ми је значило учешће на фестивалу највише говори о томе овај детаљни опис фестивала и мој осмех који ми не силази са лица. Одушевљена сам, пресрећна и захвална, јер бити део ове манифестације је до скоро и мени, а верујем и многима, био само сан. А сада је постао стварност која ми је дала додатни ветар у леђа, да стварам и пишем још боље и више. Упознала сам дивне људе из разних земаља, али морам да истакнем Цармен Нозал, рођену у Шпанији, а која живи у Мексику, јер не само да је до сада објавила 25 књига него ми је посебно драго што сам могла да јој дочарам атмосферу фестивала ближе, јер она не говори енглески језик, а наравно ни српски, па сам јој преводила све на шпански, што ми је било изузетно лепо искуство. Такође ми заиста много значи и то што сам позвана да узмем учешће у једном од најбољих међународних књижевних фестивала, и тај осећај је посебан, несвакидашњи и испуњава ме радошћу и жељом за још већим залагањем и писањем.

“Јер Живот је плес” је наслов Ваше књиге, првенца. Реците нам нешто више о концепту ове књиге, шта Вас је инспирисало да пишете на ту тему?

Моја књига "Јер живот је плес" није само збирка речи и фотографија; она је одраз моје душе, мојих успона и падова, и свега што сам научила на том путу. Иако назив може сугерисати другачије, ово дело није о плесу у дословном смислу. Уместо тога, плесна позорница овде служи као метафора за животну арену на којој свако од нас изводи своју јединствену кореографију, суочавајући се са изазовима, радостима, тугом и тријумфима.

Желела сам да поделим истините приче из свог живота, не само као сведочанство о мојим личним искуствима, већ као извор инспирације за сваког ко тражи светло у тамним тренуцима. Кроз странице ове књиге, желим да вас мотивишем да плешете кроз живот са храброшћу, страшћу и љубављу, без обзира на то колико понекад музика која нам свира може бити несигурна или непредвидива.

Свака фотографија која прати текстове није само визуелни додатак; оне су прозори у моје најинтимније тренутке, одрази емоција и прекретница које су обликовале особу која стоји пред вама на свакој од презентација : Београд, Кућа Ђуре Јакшића ; Крушевац, Легат Милића од Мачве ; Нови Сад, Плесни студио Војводиана Денс и Нови Београд, елитни плесни студио ЧаЧа Мун. Кроз ову синергију речи и слика, надам се да сам вас дотакла, инспирисала и можда чак променила начин на који видите сопствене животне плесове. За све ове прелепе уметничке фотографије у књизи и које су биле изложене на зидовима СНА галерије, захвална сам свом супругу Боби Богдановицу.

"Јер живот је плес" није само моја прича; то је позив свима вама да пронађете своју музику, да заволите свој плес, и да никада не престанете да се крећете напред, без обзира на све. Хвала вам што сте део овог путовања са мном. Нека ова књига буде ваш пратилац, инспирација и подсетник да, без обзира на све, живот треба живети пуним плућима, плешући сваки корак са срцем. А после промоције у Торонту, следили су одлазак на Малту и затим Инђију, упознавање са књижевницима и промоција, о чему сам говорила (писала) на почетку овог разговора.

И наравно, посебна захвалност уреднику књиге, нашем драгом Миодрагу Јакшићу и Издавачкој кући Арте на беспрекорно урађеном пројекту.

Супруг Боба Богдановић, инспирација, пратња, љубав и поверење

Како је ваше искуство као плесачице утицало на Ваше писање и да ли се та два света на неки начин испреплићу у Вашој књижевности?

Иако по струци правник, плес ми је увек био изазов. И велика љубав. Писала сам у својој књизи о својим почецима, плесу, сузама, жељи и поновном повратку плесу после много година. И као малој девојчици, а и сада, одраслој жени, плес ми је значио много. Патила сам јер нисам имала прилике да плешем кроз живот који ми је био испуњен обавезама, али сам му се ипак вратила. И плешући, наступала сам не само на позорницама Канаде, већ и Италије, Шпаније, Кубе и других земаља, наравно и у својој Србији. И тада се родила идеја да све те дивне фотографије (које је својим фотоапаратом забележио мој супруг, уметнички фотограф) са бројних плесних наступа сачувам у некој збирци, а онда, инспирисана и потакнута да пишем, свакој од њих, додала сам по једну истиниту причу из свог живота, по једну изреку или цитат, и тако је настала ова књига. Значи, три уметности, поред плеса и писања и ументничке фотографије које красе странице моје књиге, су се стопиле у једно. Зато је ова књига посебна, јер није само литерарни рад, већ много више од тога. И као што је многи називају, магични плес живота, ова књига је до сада променила много тога, а најлепше од свега је што је утицала креативно, позитивно и емотивно, на оне који су имали прилике да је прочитају, и који јој се радо враћају. Ово је књига коју нећете само прочтати и оставити, већ ћете јој се враћати, када препознате неку ситуацију, мисао, догађај, тражећи то светло које ће вас даље водити.

Која је најважнија порука или поука коју бисте волели да читаоци извуку из ваше књиге "Јер Живот је плес"?

Најважнија порука моје књиге је исписана у Уводу у књигу где сам истакла да ми је циљ и највећа награда, ако ова књига промени бар један дан у животу једне осебе , јер ова књига није само о мени или о вама, већ је о нама свима који се суочавамо са животним изазовима, тражимо смисао и радујемо се сваком кораку. Захваљујући "Јер живот је плес", можемо заједно истражити, учити и расти. Дозволите ми да вас инспиришем, да вас подстакнем да сањате веће и да живите пуним плућима. Заједно, можемо створити сопствене приче које ће нас водити кроз магични плес живота. И то је управо највазнија порука ове књиге. И запамтите да најлепше тек долази!

Ако ми дозволите да вас поведем на једно узбудљиво путовање кроз различите аспекте живота, испричано кроз приче које су испреплетене са животним лекцијама, инспирацијом и дубоким размишљањима. Моја књига, "ЈЕР ЖИВОТ ЈЕ ПЛЕС", није само обична збирка прича; то је својеврсна мапа која ће вас водити кроз лавиринт живота, осветљавајући путеве који су често нејасни или непознати. Кроз наслове попут "Нешто о мени: Аутобиографија" и "Мој живот, моја прича", позивам вас да зароните у мој свет и делове моје приче, али истовремено вас подстичем да пронађете делове себе у тим причама. "ЈЕР ЖИВОТ ЈЕ ПЛЕС" је откривање себе кроз различите перспективе, одважујући се да будемо своји у сваком кораку, као што нас подсећа "Буди своја".

Свака прича носи са собом дубљу поруку. "Ради вредно, воли то што радиш – резултати ће доћи" охрабрује нас да наставимо да се трудимо и верујемо у себе, док нас "Страх је наш највећи непријатељ, победимо га!" подсећа да је храброст кључ за превазилажење препрека. Кроз "Тајну" и "Закон привлачења", истражујемо моћ позитивног размишљања и манифестације својих жеља.

Плес је метафора за живот у свим његовим бојама и ритмовима. Кроз приче попут "Плес је чудо јер ти допушта да пронађеш себе и изгубиш себе у исто време" и "Од плеса до књиге", истражујемо како плес може бити пут ка самоспознаји и срећи.

"Јер живот је плес" је двојезична књига, писана на српском и енглеском језику (не преведена, него писана на енглеском), а свака од 36 причица је украшена уметничком фотографијом са мојих плесних наступа и путовања, коју је својим објективом забележио мој Боба. Значи, у књизи можете видети укупно 72 уметничке фотографије, јер књига на српском има 36 фотографија, и књига на енглеском исто толико. На корицама књиге видећете прелепу фотографију која симболично показује живот и плес.

У току је промовисање ове књиге, имали сте веома запажену промоцију књиге у Торонту и Београду. Какви су вам планови за наредни период, промоцја што се тиче?

Дивно питање, хвала Вам. Волела бих да дочарам атмосферу са промоција али је немогуће преточити тај осећај у писану реч, јер је сваки моменат био испуњен снажним емоцијама: од суза до смеха! У Торонту је била пета по реду промоција моје књиге Јер Живот је плес и заиста сам захвална Српском Позоришту Торонто, глумцима: Љиљана Стошић Марковић, Гојко Роглић, Маја Јовчић, Живко Церовић и Ратко Тодоровић на огромној подршци и читању текстова из моје књиге, јер су их оживели и дали им неку нову димензију. Хвала другарима из хуманитарне организације Мали свет Канада који су присуствовали промоцији и дозволили да их уведем у свој мали свет. Хвала свима који ми пружате подршку на сваком кораку у магичном плесу живота. Захвална СНА на прелепом простору који су сви присутни улепшали позитивном енергијом и љубављу, осмесима и загрљајима.

Хвала писцима Канаде, Скупу књижевног Удружења Десанке Максимовиц. На одржаној промоцији у Српској Националној Академији у Торонту  је било магично.

Стајати пред дивним људима са својом књигом" у рукама је заиста остварење сна, али и потврда да сваки корак који смо спремни да направимо води ка нечему великом и значајном.

А шта следи?

Следи много тога, јер је ово само почетак. Планирам да одржим јос неколико промоција у Канади.

Прва следећа промоција била би промоција књиге "Because life is a Dance", иста књига, верзија коју сам писала на енглеском језику, јер моја књига је двојезична, а до сада сам одржала пет промоција (Торонто је био пета промоција, затим Малта и Инђија, које су биле на српском језику, а сада бих хтела своју кwигу да представим и Канађанима, свима онима који не говоре српски језик. Значи, у припреми је промција на енглеском, која ће се одржати у Торонту.

Затим у августу, имаћу промоцију на Палмерс Рапиду, у Канади.

Следи Нијагара, па Хамилтон, Онтарио, Канада.

У септембру, промоција у Шпанији, у Ла Марини (Elche) и Аликанте (ова промоција биће на енглеском језику, а само мали део прочитаћу на српском) у октобру – сајам књига у Београду, Новембар – Бања Лука, децембар – у току су преговори за путовање у неколико европских држава.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: