detalj slike: KRK Art dizajn

„KNjIŽEVNI ESNAF” KAO NEZABORAVNIK ČITANjA

Prof. dr Slađana MIlenković 

            Horizont pitanja kojima se bave autori Časopisa „Književni ESNAF” proizilazi iz života, iz književnosti, iz razotkrivanja onoga što je važno za saznanje i definisanje sopstvenog postojanja. Raznovrsne književne teme i autore sa raznih meridijana, objedinjuje Ilija Šaula, osnivač, glavni i odgovorni urednik. „Od uzvišene proze do eseja, teoretskih i kritičkih tumačenja koji navode na razmišljanje i oplemenjuju um, svaki rad u ovom broju je svedočanstvo moći pripovedanja,” naveo je on u uvodnoj reči.

            Ovaj časopis je dokaz da niko ne stvara ex nihilo - ni iz čega, nego se uvek nastavlja nešto što je bilo pre nas. Urednik ovog, trećeg, broja je Aleksa Đukanović, dok je prethodna dva broja uredila Branka Selaković. Kontinuitet se nastavlja u objavljivanju naših istaknutih autora, književnih kritičara i prevodilaca, ali i mladih pisaca. Zadržanim razlikama, autori se približavaju onome što im je zajedničko, spajajući svoje priče u simfoniju ljubavi prema književnosti. Oni književnu i stručnu stvarnost temelje na istraživanju, na čitanju velikana, književnom nasleđu, iščitavanju dela savremenika i kulturnoj baštini. Ovaj broj prevashodno je utemeljen na kritičarskim dostignućima istraživača, ali i na svetskim vrhovima literature.

             Treći broj nastavlja uredničku misiju i viziju afirmacije srpske književnosti i svetskih dela u prevodu na naš jezik. Posebnu vrednost ovom broju daje objavljivanje odlomka romana „Gubitak slike”, Petera Handkea. Roman je preveo na srpski jezik, Žarko Radaković i uskoro će se pojaviti u izdanju „Lagune” u Beogradu. Prevodilac je u tekstu „Najava romana `Gubitak slike` Petera Handkea” istakao da je značaj ove knjige veliki za Handkeov opus: „Knjigu su mnogi kritičari nazvali opus magnum. Jer: zauzima centralno mesto. Već i zato što se u njoj nalaze svi motivi piščevih knjiga i dotadašnjih i potonjih. Mnoge teme, obrađene ranije ili kasnije, ovde su fiksirane i objašnjene, često u crticama, utoliko najjasnije. Jer, po mišenju mnogih kritičara, u Nemačkoj, `sadržina i forma se u ovoj knjizi optimalno sažimaju`.” Može da se pročita odlomak kao ekskluziva i da se uživa u odličnom, originalnom i nemerljivom stilskom postupku ovog Nobelovca.

            Izdvajamo i tekst „Zapisi o zaboravljenoj zemlji”, prikaz knjige Milutina Stančića iz pera prof. dr Gorana Maksimovića u kojem ukazuje na bolne istine i nezaboravljene činjenice. Okvir časopisa je eliotovski: ne borba da neke posebne ideje prevladaju, koliko da se intelektualna delatnost održi na najvišem nivou. Ta vrsta duhovne sublimacije korespondira sa onim što Konrad naziva međunarodnom integracijom inteligencije, računajući na ljude koji se sasvim dobro osećaju u kulturi drugih naroda koliko i u vlastitoj.

            Ima ovde tekstova o temama koji su u svetskim okvirima, koji prevazilaze nacionalno, ali najviše ima tekstova koji se bave, kao i do sada, čitanjem i tumačenjem današnjih dela. Svako literarno delo postoji u okviru određenog istorijsko-kulturološkog konteksta, tako i ovi radovi okviru koegzistiraju sa savremenim trenutkom ali oni neguju i univerzalne vrednosti poput estetskih vrhova umetnosti reči i naučnih, egzaktnih istina.

            Tumači književnih dela kroz ovde zastupljene beleške, pokušali su da nam ih približe, da ih učine razumljivim. Čitanja je mnogo, koliko i onih, koji su se upustili u avanturu beleženja čitalačkih iskustava, protkanih sopstvenim stavovima i mišljenjima. Autori u ovom broju, pored već pomenutih su: Slobodan Ristović, Saša Buđevac, Irina Deretić, Dragan Jovanović Danilov, Slađana Milenković, Aleksandra Đorđević, Sanda Ristić Stojanović, Nebojša Krljar, Miroljub Todorović, Jakub Kornhauzer, Joana Orska, Nataša Đurović, Branko Ristić, Aleksa Đukanović i Bertolt Breht.

            Značaj periodike koja se bavi kulturom oduvek je bio prepoznat i na ovim prostorima, ne samo u obeležavanju značajnih godišnjica, negom i kao prostor koji daje priliku stvaraocima, umetnicima da se iskažu. Kako je Horhe Luis Borhes rekao: „Raj sam oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku” tako je ovo još jedan pokušaj stvaranja okruženja nalik na rajsko, časopisom i radovima koji će ostati za budućnost i biti interesantni i kasnije za istraživanja i čitanja. Čitaocima je pruženo dosta tekstova koji mogu biti podsticaj za pisanje ili ponovno čitanje nekih drugih dela. Časopis je i nadalje neprekidno otvoren za sve stvaraoce koji imaju šta da kažu o zajedničkoj problematici književnosti, umetnosti i kulture.

             Časopis teži da bude u sazvučju sa savremenim dobom, ali ne kao efemerna beleška kulturnog trenutka, niti kao prosti snimak i presek duhovne situacije, već kao živ, kreativni, provokativni proces. Kako je rekao naš veliki Ivo Andrić, u svojoj besedi prilikom prijema Nobelove nagrade za književnost: „Ja u stvari nikad nisam pisao knjige nego rašivene i razbacane tekstove, koji su se vremenom, sa više ili manje logike, povezivali knjige, romane ili zbirke pripovedaka." Zaista, dosta njegovih pripovedaka i drugih tekstova prvo su objavljeni časopisima ili drugim listovima pa tek onda u knjigama.

             Pored tekstova o književnosti značajan deo časopisa čine likovni prilozi, a to su slike Duška Miloševića. Na naslovnoj strani je njegova slika „Manastir Hilandar”, a kroz list se mogu sagledati neka od njegovih dela sa temom srpskih manastira i istorijske arhitekture.

            Časopis „Književni ESNAF” iscrtao je svoj treći krug, zahvaljujući izdavačima, a to su: Književni ESNAF, Beograd i Književna radionica „Kordun“ Pensilvanija SAD. Dakle, ma kako pretendovao da ocrta duhovni krug naše regije prateći njen evropski karakter, on je pre svega srpski časopis, u značenju koji tom određenju nalaže Odenov stih: biti lokalan, a cenjen svuda.

            Objavljeni književni tekstovi i likovni radovi govor su bića, o biću, to je suština stvari, trajanje, nasuprot zaboravu. Literatura živi dokle god se uvek iznova rađa u svetlu tumača i istraživača, te se ovaj broj otvara pred nama kao nezaboravnik čitanja.

Dr Slađana Milenković, književna kritičarka

PODELITE OVAJ TEKST NA: