detalj slike: KRK Art dizajn

STOPANICE, ČUJ ME 1.

Čuj me lampioni vazduha te traže

ti neoskvrnjena žiška u leglu

pijavica, stonoga, netopira ko put

otvoren nebesima da se dveri

zemaljske zatvore, hlebna mrvo -

u beskvasnom naraštaju što hajku

drži za igru dečju: rovare uholaže

da bi tvoje lepote dobacili keglu

ko u badem procvetao Aronov prut

koji se božanstvenoj krasoti ceri

jer je napravio družbu s crvom –

koji bi za pola groša prodao majku

čuj me i sa tobom radije polumrtvom

no sa svetom ukletim koji još puže

urvinama zmijskim hrleć u ajduke

to telo krilatog zmaja što te baca

iz vulkana pojavnom svetu iz nepojava -

smiluj se mom traganju za žrtvom

kojoj su zli volšebnici namakli uže

a za mene spasonosne su ruke

tvoje i cvetni redenici ti poljubaca

s kojima i mrtav živ ću da spavam –

STOPANICE ČUJ ME 2.

Mojeg umanjenja si uvećanje

čuj me, u pesak klepsidre privida

da dolebdim, draga neima šanse

do u čaplju belu, ako se prekrsti

gavran, kakav postah u životu

razapet između zloduha i boga; -

taj pustolov, smrtno je ranjen

a ruka tvoja povoje mu skida

ko Dojčinu, krhka kost da sraste

Jelica sestra, moć da učvrsti

onom, ko pije Anđelije lepotu

ljube, umesto vinca, iz roga –

Kad uvećanje budeš mi, u času

umanjenja, smrtni će me veo

prekriti, čuj me, nijesam nigde

kad haljetka takneš me rubom

milosnice najposlednja u nizu

svet privida raščaraj da umakne -

onaj, ko te na smrtovnom tasu

merio obesmrćen tobom, beo

verujući slepo da će da prigne

k njemu nagost tvoja, s gubom

razvenčav, samo ako si blizu

dovoljno, rukom da ga takneš –

Može li demijurg bezumlje takvo

da blagoslovi, il' velzevula prst

kada me grom šine, da uzemlji; -

pa za inat obezumljen, naklon

do zemlje pravim, kozoroga brst

s litice, ni na nebu ni na zemlji

STOPANICE, ČUJ ME 3.

Čuj me - moji će te rogovi sveobillja

povesti u pustinji što cveta

bebljim osmesima, ovnujskim mirom

pratiće te oblačna stada

ukorak delfina snena jata leteće

nebom, kao da je let

igra što nikad ne končava, čuj me

između dva naša poljupca

svete će žene musti nesvete krave

nesvete žene, pak, svete

i pojmićeš tanka je međa između

svetosti i nesvetosti ni koliko

igla da se metne; prsa ti u nadimanju

čvorove vezuju magle da mi gled

na sakral nalog ti tela ne omagli

posve, padoh po tebi, ko rosa

a nije Gideonova, mogu li se

dići kurjački tuliti: volim -

kad vreme je mreti

smrt nežno vezuje pertlu života

kao raspop pružajući poslednju

pričest vernom, k'o pop

tu istu neverniku: zavrti me

neverno, biću ti vij

verni, ruža što progledava

u nevidelici...

STOPANICE, ČUJ ME 4.

Obesmrćen, u smrtnoj tebi, tražim te, neistraživu posve, pred gluhom pešterom samoće: ako te ne znadoh odranije, oprosti, sjaj pre se prospe, od zvučne prangije ti tela, rajsko voće, kad se kuša odleću kolibriji, lešinari se stušte, i praćka nagosti povisočju baca, vestalko nedužna, s podatnošću odaliske, u vreme kad davanje samrtni je greh, i na šipurku ti poljubaca, prskam u prskalicu radosti koja grč, u smeh preodeva, da opet mladost u staračkim kostima ćutim: zli jezici, čuj me, kažu da nikad nećemo se sresti, ne veruj im ljubljena lažu, mi smo deca ubegla, da se opet vrate blagovesti...

STOPANICE,ČUJ ME 5.

Čuj me, ljubljena, krasna k'o Ištar

boginja, nesravnjive draži na šaru

od jedne ni druge nema mi bega

nisam Gilgameš njoj da se opre

vatrenom plesu, nego sam ništar;-

(-strašilo za ptice čeka u bunaru

da ga prikriju pahuljice snega -)

kad do tebe ne može da dopre...

Osveta božice bila je strašna

Prijatelja Enkidua junaku uze

ali mila treba zaslužiti kaznu

jer u neherojsko živimo doba; -

Prodajemo za mericu brašna

druga, a čekamo pomoć muze

a kleli smo se - krvnu plazmu

da daćemo za nj, prije groba -

Istrgla si list sveske od Baha

("Erbarme dich, mein Gott"): dar

moje čežnje božanstvenoj ženi

('Smiluj mi se, moj Bože, u muci;) -

oprosti mi što beh grub i bahat

umišljajuć da rob postaće car,

dodvoriv se bahatoj Melpomeni

s okrvavljeim bodežom, u ruci -

STOPANICE, ČUJ ME 6.

Ni raju iz ada, ni hadu iz raja, poći:

padah u duboku, naglavce, bezdnu

tražeći rupčić veste, iz raskoraka

da vidim: kročim li po srče staklu

ka padobranu lepote, iz neopaza

čuj me, stopanice, tečemo il skupa

u zagrljaj zmaja kobi, u bespuću

il' razdvojeni, možda, tek u snima -

a ni slutio nijesam, vaj, u slepoći

da ima čistih duša, što čeznu

da su kroz plamene jezike zraka

ko ja, sledili ljubljenu u paklu,

i ubadali se na strelice mraza

te hodeć ivicom brijača stupam

ne mareć rukovanje sa smrću

ka nebu dignuv lestvice od dima -

Traže nas na slici života al'

odavno napustismo sliku: ram

tek čuva sećanje na preplete

dva naga tela u mimohodu

daj mi krvnu plazmu nevesto

premda sam ukleti krvoliptar

i krik mi, prokletstvo, nećeš čuti -

tebe je prihvatio priobal

božje milosti ja sâm

ko Arahna, lepu te pletem

na zračnoj preslici, u vodu

potonuo: Hamlet ti je mesto

Ofelijo krasno uzeo ko skriptar:

život je +- beskonačje smrti -

STOPANICE, ČUJ ME 7.

Ne tražim da te ovo doba

sačuva za neko daleko potonje

no da te potonje vrati ovom dobu -

čuj glas pridignutog draga iz groba

što obris božanskog ište u donjem

gradu, ne napuštajuć mračnu sobu –

gde nagom svetlošću, u podletu

svetlucavu bih da očuvam tebe,

i iz pada nadletim, život je kratak -

da isturiš šipurak prsiju metku,

da sasma voljenog pogrebe

ne postoji sjenilo, ni kalpak –

Da zgasi nikada upaljenu sveću

ti krasi, moja satrula mušmula

u jedroj ti preobražava višnji -

te je ko u Višnjiku saseć neću

jer kako bi se tvoja svetlost čula,

kako bi te obasjalo gromlje, na kiši -

I ti - zgromila me, odilazeći...

PODELITE OVAJ TEKST NA: