detalj slike: KRK Art dizajn

PREVOD SAVREMENE TUNISKE POEZIJE 

(Zbornik savremene tuniske poezije „U vatri pustinjskih ruža”, priredili Abdalah Gasmi i Slavica Pejović. Požarevac: Klub ljubitelja knjige „Majdan” 2021.)

Prof.dr Slađana Milenković, književna kritičarka

Svedoci smo impresivne arapske lirike u Zborniku savremene tuniske poezije nazvane „U vatri pustinjskih ruža”. Sabrani su pesnici raznorodnih poetika da predstave poetska strujanja u toj zemlji. Antologija je obuhvatila 40 tuniskih pesnika i objavljena je na srpskom jeziku. Priređivači ove svojevrsne antologije su prof. dr Abdalah Gasmi koji je izabrao pesnike u Tunisu i njihove pesme preveo na engelski i francuski jezik, i Slavica Pejović, pesnikinja iz Požarevca koja je uredila da se pesme prevedu na naš jezik i potpisala ovo izdanje za izdavača.

Izabrali su savremene pesnike da nam pruže jedinstven doživljaj čitanja stihova. Zbornik je objavljen na inicijativu Slavica Pejović, koja je i predsednica Književnog kluba „Majdan” iz tog grada i već nekoliko godina ima veoma intenzivnu saradnju sa Salonom kulturnih i kreativnih vizija iz Solimana, Tunis, koji vodi Gasmi. Oni su stalni gosti na manifestaciji Orfej na Dunavu, koja slavi pesničku reč.

U grčkoj mitologiji Orfej je smatran za najboljeg pesnika. Dok je pevao, jata ptica kružila su iznad njegove glave, ribe su iskakale iz mora, a reke zaustavljale svoje tokove, a stene su podrhtavale. Drveće mu je prilazilo da ga zaštiti od sunca, životinje su se skupljale kraj njegovih nogu. Tako i savremeni Orfeji izazivaju emocije svojim umetničkim darovima. Kao rezultat te saradnje, nastalo je već nekoliko antologija, a prvi put je pred nama izbor tuniske poezije. Da poruke dođu do čitalaca uz najveću moguću meru očuvanja lepote pesničkog iskaza, melodije i ritma omogućili su prevodioci Vojka Milovanović, Irma Pejović i Radica Petrović. Ovo je potvrda da kulutra nema granice i da je jezik poezije univerzalan.

Moguće je uočiti celinu, iščitavati arapsko nasleđe, ali svaki glas je originalan i poseban. Prvi i možda najbolji među njima je Abdalah Gasmi (Abdulah Al Kasimi), kojeg kritičari već nazivaju velikim pesnikom. Složićemo se, da je on veliki tunižanski i arapski poeta, ali i svetski. Njegova poezija šalje samo snažne, upečatljive poruke ljubavi i mira, poruke univerzalnih ljudskih vrednosti.

Poeziju on doživaljava kao dar od Boga i kao medijum kroz koji se vodi borba za mir, slobodu i za ljubav. On je i veliki antologičar koji je do sada napravio izbr i obajvio više antologija svetskih pesnika, među kojima se mogu naći i naši, srpski savremeni književnici. Njegovu poeziju odlikuju snažne metafore, epiteti koji putem prevoda, stižu do nas: „pahuljasto kamenje u snežnim planinama”; seća se majke i oca, „sam jaše na oblaku divljih ljubičica”, kad se vrati pisanju „slova ga udaraju, reči guše”.

         Jasmin je metaforički cvet koji u njegovoj poeziji, kako je napisao recenzent Vidak M. Maslovarić, „funkcioniše kao dragoceno uzdarje međuljudskim, te i njegovim gresima, okajanim u stihovima koje čitalac doživljava kao katarzu”. Dominantan motiv Gasmijeve poezije jeste ljubav, sveopšta njljubav koja vodi u kontemplaciju. Neminovno je da su neki savremenici stvarali na tragu istoijski značajnih ličnosti jer su u Tunisu rođeni, živeli i stvarali neki od najznačajnijih mislilaca i pesnika kroz istoriju.

Tunis je iznedrio svima poznatog Hanibala, Ibn Halduna srednjovekovnog filozofa, možda najvećeg istoričar kod Arapa, u njegovoj filozofiji je značajna teorija o cikličnom shvatanju istorije, po kojoj se ciklusi smenjuju svakih 120 godina. Proširivši područje istorije proučavao je i društvo, pre začetka sociologije kao nauke. Poznato je književno delo Ibna Rašika, „Uporište u vezi sa ulepšavanjem poezije, ispravnom upotrebom i kritikom”, sveobuhvatno pisano o različitim podoblastima poetike – prozodijskim i poetskim žanrovima i sredstvima i kritičkim uvidima. Književnu kritiku pisao je kasnije i al-Kartajani (umro 1285) u Tunisu, Ibn Hazm (umro 1064), teolog i vrsni pisac o čistoj ljubavi.

Današanji pesnici, kao misaona bića, poniru u dubine bića dok pevaju o životu i smrti, ljubavi i ljudima. Lična preispitivanja, vrline i mane, izneli su u pesmama Abdel Vahib Moulavah uzdižući ih na univerzalni plan „Mi smo ono što naše tuge ne objavljuju”, Enas Fatmi, nemilosrdan protok vremena Avlad Ahmed, Ajša Kadraui, o duši razgovara Zohoel-Arabi samogovor je san o lepom. Refleksivna poezija ispisana je u pesmama Esie Černi, Kamel al Salam, Zohre Nabli Tabet ali s primesama, elementima ljubavne pesme. Među religijski inspirisanim stihovima Jamala Kasuada pomalo se iščitava i autopoetički sloj.

Duhovnu poeziju, misaonu poeziju, refleksivne stihove moguće je iščitati u brojnim pesmama. Ljubavne stihove ispisali su Majdi bin Isa, Mourad Amdouni, Selma Bel Haj Mabrouk, Huada Hadži u prizivu poznanstva u Bejrutu na kiši, i drugi pisci. Ilustrator korica je prof. dr Tarik Saki iz Tunisa. Pesnici govore unverzalnim jezikom i ova pesnička misija je da poveže ljude, zemlje i kontinente. Do sada smo imali prilike da slušamo pesnike i uživamo u melodiji, ritmu i zvuku njihovih pesama kroz onlajn festivale koje organizuje prof. dr Abdalah Gasmi.

U razmeni stihova i gostovanja, u pojedinim prevednim pesmama, sada je pred nama odličan izbor savremene tuniske poezije. „U vatri pustinjskih ruža” nastali su stihovi 40 tuniskih pesnika, prepevani su i objavljeni na srpskom jeziku i zadviljuju svojom lepotom naše čitaoce.

PODELITE OVAJ TEKST NA: