О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ПРЕВОД САВРЕМЕНЕ ТУНИСКЕ ПОЕЗИЈЕ

Слађана Миленковић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ПРЕВОД САВРЕМЕНЕ ТУНИСКЕ ПОЕЗИЈЕ 

(Зборник савремене туниске поезије „У ватри пустињских ружа”, приредили Абдалах Гасми и Славица Пејовић. Пожаревац: Клуб љубитеља књиге „Мајдан” 2021.)



Проф.др Слађана Миленковић, књижевна критичарка


Сведоци смо импресивне арапске лирике у Зборнику савремене туниске поезије назване „У ватри пустињских ружа”. Сабрани су песници разнородних поетика да представе поетска струјања у тој земљи. Антологија је обухватила 40 туниских песника и објављена је на српском језику. Приређивачи ове својеврсне антологије су проф. др Абдалах Гасми који је изабрао песнике у Тунису и њихове песме превео на енгелски и француски језик, и Славица Пејовић, песникиња из Пожаревца која је уредила да се песме преведу на наш језик и потписала ово издање за издавача.
Изабрали су савремене песнике да нам пруже јединствен доживљај читања стихова. Зборник је објављен на иницијативу Славица Пејовић, која је и председница Књижевног клуба „Мајдан” из тог града и већ неколико година има веома интензивну сарадњу са Салоном културних и креативних визија из Солимана, Тунис, који води Гасми. Они су стални гости на манифестацији Орфеј на Дунаву, која слави песничку реч.
У грчкој митологији Орфеј је сматран за најбољег песника. Док је певао, јата птица кружила су изнад његове главе, рибе су искакале из мора, а реке заустављале своје токове, а стене су подрхтавале. Дрвеће му је прилазило да га заштити од сунца, животиње су се скупљале крај његових ногу. Тако и савремени Орфеји изазивају емоције својим уметничким даровима. Као резултат те сарадње, настало је већ неколико антологија, а први пут је пред нама избор туниске поезије. Да поруке дођу до читалаца уз највећу могућу меру очувања лепоте песничког исказа, мелодије и ритма омогућили су преводиоци Војка Миловановић, Ирма Пејовић и Радица Петровић. Ово је потврда да кулутра нема границе и да је језик поезије универзалан.
Могуће је уочити целину, ишчитавати арапско наслеђе, али сваки глас је оригиналан и посебан. Први и можда најбољи међу њима је Абдалах Гасми (Абдулах Ал Касими), којег критичари већ називају великим песником. Сложићемо се, да је он велики тунижански и арапски поета, али и светски. Његова поезија шаље само снажне, упечатљиве поруке љубави и мира, поруке универзалних људских вредности.
Поезију он доживаљава као дар од Бога и као медијум кроз који се води борба за мир, слободу и за љубав. Он је и велики антологичар који је до сада направио избр и обајвио више антологија светских песника, међу којима се могу наћи и наши, српски савремени књижевници. Његову поезију одликују снажне метафоре, епитети који путем превода, стижу до нас: „пахуљасто камење у снежним планинама”; сећа се мајке и оца, „сам јаше на облаку дивљих љубичица”, кад се врати писању „слова га ударају, речи гуше”.
         Јасмин је метафорички цвет који у његовој поезији, како је написао рецензент Видак М. Масловарић, „функционише као драгоцено уздарје међуљудским, те и његовим гресима, окајаним у стиховима које читалац доживљава као катарзу”. Доминантан мотив Гасмијеве поезије јесте љубав, свеопшта њљубав која води у контемплацију. Неминовно је да су неки савременици стварали на трагу истоијски значајних личности јер су у Тунису рођени, живели и стварали неки од најзначајнијих мислилаца и песника кроз историју.
Тунис је изнедрио свима познатог Ханибала, Ибн Халдуна средњовековног филозофа, можда највећег историчар код Арапа, у његовој филозофији је значајна теорија о цикличном схватању историје, по којој се циклуси смењују сваких 120 година. Проширивши подручје историје проучавао је и друштво, пре зачетка социологије као науке. Познато је књижевно дело Ибна Рашика, „Упориште у вези са улепшавањем поезије, исправном употребом и критиком”, свеобухватно писано о различитим подобластима поетике – прозодијским и поетским жанровима и средствима и критичким увидима. Књижевну критику писао је касније и ал-Картајани (умро 1285) у Тунису, Ибн Хазм (умро 1064), теолог и врсни писац о чистој љубави.
Данашањи песници, као мисаона бића, пониру у дубине бића док певају о животу и смрти, љубави и људима. Лична преиспитивања, врлине и мане, изнели су у песмама Абдел Вахиб Моулавах уздижући их на универзални план „Ми смо оно што наше туге не објављују”, Енас Фатми, немилосрдан проток времена Авлад Ахмед, Ајша Кадрауи, о души разговара Зохоел-Араби самоговор је сан о лепом. Рефлексивна поезија исписана је у песмама Есие Черни, Камел ал Салам, Зохре Набли Табет али с примесама, елементима љубавне песме. Међу религијски инспирисаним стиховима Јамала Касуада помало се ишчитава и аутопоетички слој.
Духовну поезију, мисаону поезију, рефлексивне стихове могуће је ишчитати у бројним песмама. Љубавне стихове исписали су Мајди бин Иса, Моурад Амдоуни, Селма Бел Хај Маброук, Хуада Хаџи у призиву познанства у Бејруту на киши, и други писци. Илустратор корица је проф. др Тарик Саки из Туниса. Песници говоре унверзалним језиком и ова песничка мисија је да повеже људе, земље и континенте. До сада смо имали прилике да слушамо песнике и уживамо у мелодији, ритму и звуку њихових песама кроз онлајн фестивале које организује проф. др Абдалах Гасми.
У размени стихова и гостовања, у појединим преведним песмама, сада је пред нама одличан избор савремене туниске поезије. „У ватри пустињских ружа” настали су стихови 40 туниских песника, препевани су и објављени на српском језику и задвиљују својом лепотом наше читаоце.
 



 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"