detalj slike: KRK Art dizajn

Radislav Jović: Reči koje plešu

Radislav Jović, rođen 1. decembra 1956. godine u Kiseljaku kod Zvornika.

Poeziju za decu i odrasle objavljuje u antologijama, zbornicima, časopisima i listovima, kao i u radio i TV emisijama. Objavio je knjige poezije: Između dve tišine (1985. i 2001), Ako bude jutro (1991), Otkriće srca (1993), Pesme (1997), Plavi pogled (1998), Knjiga lepih želja (2006), Dvorac (2007), Rastem (2009), Čarobni osmeh (2010. i 2015), Zvrkoteka (2013), Simpatije (2014), Carstvo sporta (2018. i 2020), U čemu je fora (2020), Petao Peca (slikovnica) (2022) i Suncokretanje (2024). Zastupljen je u više zajedničkih zbirki pesama za decu od kojih je najznačajnija Drugarska knjiga (2018; autori: R. Jović, Lj. Simić, N. Šuica, S. Mastikosa i D. Šreder). Objavio je i knjigu kratkih dramskih tekstova Naše male predstave (zajednička sa N. Orozović 2012. i samostalna 2016).

Neke njegove pesme su komponovane, a neke prevođene na engleski, nemački, francuski i makedonski jezik.

Učesnik je mnogih književnih manifestacija i festivala pesnika za decu.

Радислав Јовић - песник за децу

Književna radionica Kordun
Neda Gavrić - Banja Luka - 26.07.2024.

Jedan ste od omiljenih dečijih pesnika ovog vremena. Na koji način se povezujete sa dečijim svetom i njihovim emocijama dok pišete?

Ne tražim način da se povežem sa dečjim svetom, jer, Božjom voljom – ja sam već deo tog sveta. Kako? Tako što sam sačuvao dete u sebi i, nakon desetak godina bavljenja poezijom, iz kategorije „odraslih“ napredovao u kategoriju „neodraslih odraslih“. To je bila najlepša prekretnica u mom životu i u stvaralaštvu, a dogodila se još devedesetih godina prošlog veka. Širom sam otvorio, do tada samo odškrinuta vrata detinjstva i dozvolio da dete u meni čita i piše stihove. Dok pišem pesme za svoju dušu, o onome što mene dotiče i ispunjava, dok se igram rečima i rimama – moje emocije, radoznalost, mašta, želje za igrom i šalom... u saglasju su sa njihovim. Bez tog saglasja ne bi bilo svrhe da objavljujem knjige za decu, jer ne bi imale tako mnogo čitalaca.

Po Vašem mišljenju, kakvu ulogu ima poezija u odrastanju dece i njihovom razvijanju ljubavi prema književnosti?

Poezija za decu ima važnu ulogu u njihovom odrastanju i razvijanju ljubavi prema književnosti jer im pomaže da razviju bogatiji vokabular i bolje razumeju jezik. Ritam i rima im olakšavaju pamćenje novih reči, a metafore, simbolika i slike podstiču njihovu maštu i kreativno razmišljanje. Poezija im pomaže i da izraze i razumeju svoje emocije, kao i da uče o iskustvima i osećanjima drugih ljudi i tako razviju empatiju i bolje razumeju međuljudske odnose, kao i svet oko sebe.

Poezija na najlepši način uvodi decu u svet književnosti i motiviše ih za dalje čitanje ne samo pesama već i priča, romana, dramskih tekstova...

Šta je ono što bi mogli navesti kao razliku između pisanja za decu od pisanja za odrasle, obzirom da pišete za sve generacije?

Dobar pisac za decu vodi računa o tome da sadržaj pesama ili proznih radova bude primeren njihovom uzrastu. Koristi reči koje deca razumeju, a ne neke koje je naučio u toku svog života i školovanja, a kojima bi odbio mlade čitaoce od svog dela.

Za decu treba pisati jednostavno, živopisnim i direktnim stilom, s dijalozima i opisima koji im, uz kvalitetne ilustracije, pomažu da vizualizuju pročitanu priču ili pesmu.

Sve to, uz činjenice navedene u prethodnom odgovoru na pitanje o ulozi poezije u odrastanju dece, dovodi do zaključka da je pisati za decu teže nego pisati za odrasle, ali se mi, koji imamo i taj dar, svakako s većim zadovoljstvom obraćamo najmlađim čitaocima i od njih očekujemo potvrdu vrednosti onoga što smo napisali.

Kako definišete poeziju i šta je čini jedinstvenom?

Vekovima su veliki pesnici, kritičari, filozofi i drugi davali mudre definicije poezije, koje, svaka posebno i sve zajedno, manje-više odražavaju njene osobine. Rečeno je da je poezija – esencija svih umetnosti, da je najstarija vrsta književnosti. Mada je i to već neko negde spominjao, za mene je poezija ogledalo duše, utočište, ispovedaonica, lirski dnevnik o svemu što čini život.

A veoma mi je bliska i definicija koju je dao veliki pesnik Žak Prever: „Poezija je ono što se sanja, ono što se zamišlja, ono što se želi, i ono što se često dogodi. Poezija, to je stvarnije i korisnije ime života.“

Vaša knjiga kratkih dramskih tekstova „Naše male predstave“ privukla je veliku pažnju. Mnoge škole su je koristile za školske manifestacije. Nedostaje li nam takvih knjiga, kada govorimo o dečijoj književnosti?

Knjiga kratkih dramskih tekstova za školske i ostale priredbe „Naše male predstave“, objavljena je u dva izdanja (2012. i 2016) i naišla na lep prijem u školama, gde su mi učiteljice i bibliotekarke govorile da bi bilo dobro da ima više takvih knjiga. Iz pojedinih škola su me pozivali da prisustvujem izvođenju tih malih predstava, a iz nekih škola sam dobijao video zapise i fotografije sa raznih priredbi, što me je veoma radovalo. Napominjem da je gost u ovoj knjizi talentovana pesnikinja Nataša Orozović koja je napisala nekoliko odličnih dramskih tekstova po motivima mojih pesama ranije objavljenih u knjizi „Čarobni osmeh“.

Jedan moj i jedan Natašin tekst objavljeni su u „Antologiji dramskih tekstova za decu II“ koju je priredio dr Milutin Đuričković, a jedna monodrama u antologiji monodrame za decu „Poštovana publiko“, istog priređivača.

Zanimljivo je da sam čak pet od jedanaest dramskih tekstova napisao u stihovima. 

U ovom savremenom  dobu i dobu novih tehnologija, smatrate li da su društveni mediji pozitivno ili negativno uticali na poeziju?

Pozitivno je to što pesnici mogu da objave svoje radove na društvenim mrežama, raznim sajtovima, portalima, elektronskim časopisima i knjigama, a ne samo u štampanim. Naravno da je i ovde važan kvalitet poezije, kako bi potencijalni čitaoci uživali u čitanju umesto da gube vreme na nešto što nema vrednost. Ovo je vreme velike skribomanije i previše je bezvrednih dela pogotovo na društvenim mrežama, a ima i plagijatora koji, ne samo pesme ili priče manje poznatih autora, već i klasika objavljuju pod svojim imenom.

Kvalitetna poezija se može čitati na sajtovima i portalima, gde postoji ozbiljna uređivačka koncepcija, gde su urednici istovremeno i odlični pisci ili kritičari. U takve svakako spada i sajt Književne radionice Kordun.

Može li tehnologija da poboljša kreativnost u pisanju ili je zapravo ometa?

Mislim da tehnologija ne može pomoći pesniku da napiše bolju pesmu. Samo veliki talenat i uporan rad na sebi mogu ga učiniti kreativnijim. Tehnologija doprinosi vidljivosti pesnika i njegovog dela, što sam objasnio u prethodnom odgovoru, ali ne poboljšava niti pak bitno ometa kreativnost u pisanju.

Šta biste savetovali nekome ko se bori da pronađe svoje mesto u svetu književnosti?

Savetovao bih da se još više bori, ali samo ako ima dara za pisanje i veliku želju da taj dar usavrši, osnaži i podeli sa budućim čitaocima.

A čitaoci očekuju do kraja iskrene, beskompromisne i mudre priče (u prozi ili u stihovima), napisane originalnim stilom.

I deci i mladim piscima savetujem da mnogo čitaju klasike i najbolje savremene autore.

Samo vreme i čitaoci odrediće svakome mesto u književnosti koje je zaslužio.

Nedavno je iz štampe izašla Vaša nova knjiga poezije za decu „Suncokretanje“. Kakvi su  planovi za naredni period, vezani za promocije ove knjige?

Veoma me je obradovao izlazak knjige „Suncokretanje“. Posvetio sam je unuci Sieni i unuku Rasu, ali i svoj deci sveta. Između lepo oslikanih korica, za koje je zaslužna Marijana Miletić, nalaze se pesme o odrastanju, porodici, školi, igri, očuvanju prirode...  Pored tematske raznovrsnosti, ističem i opise mnogih smešnih i neobičnih situacija u kojima se nalaze dečaci i devojčice, tu su i jedan mačak i jedan petao sa svojim dogodovštinama.

U toku jeseni biće nekoliko promocija „Suncokretanja“, a jedno malo predstavljanje već se dogodilo 12. juna u Udruženju književnika Srbije u Beogradu, u okviru predstavljanja polugodišnje izdavačke delatnosti Instituta za dečju književnost. Tom prilikom o ovoj mojoj knjizi nadahnuto je govorila dr Danica Stolić, a ja sam odrecitovao nekoliko pesama. Reakcija publike je bila odlična. Verujem da će najmlađi čitaoci rado čitati „Suncokretanje“, kao što su čitali i moje ranije objavljene knjige.

PODELITE OVAJ TEKST NA: