детаљ слике: КРК Арт дизајн

Радислав Јовић: Речи које плешу

Радислав Јовић, рођен 1. децембра 1956. године у Кисељаку код Зворника.

Поезију за децу и одрасле објављује у антологијама, зборницима, часописима и листовима, као и у радио и ТВ емисијама. Објавио је књиге поезије: Између две тишине (1985. и 2001), Ако буде јутро (1991), Откриће срца (1993), Песме (1997), Плави поглед (1998), Књига лепих жеља (2006), Дворац (2007), Растем (2009), Чаробни осмех (2010. и 2015), Звркотека (2013), Симпатије (2014), Царство спорта (2018. и 2020), У чему је фора (2020), Петао Пеца (сликовница) (2022) и Сунцокретање (2024). Заступљен је у више заједничких збирки песама за децу од којих је најзначајнија Другарска књига (2018; аутори: Р. Јовић, Љ. Симић, Н. Шуица, С. Мастикоса и Д. Шредер). Објавио је и књигу кратких драмских текстова Наше мале представе (заједничка са Н. Орозовић 2012. и самостална 2016).

Неке његове песме су компоноване, а неке превођене на енглески, немачки, француски и македонски језик.

Учесник је многих књижевних манифестација и фестивала песника за децу.

Радислав Јовић - песник за децу

Књижевна радионица Кордун
Неда Гаврић - Бања Лука - 26.07.2024.

Један сте од омиљених дечијих песника овог времена. На који начин се повезујете са дечијим светом и њиховим емоцијама док пишете?

Не тражим начин да се повежем са дечјим светом, јер, Божјом вољом – ја сам већ део тог света. Како? Тако што сам сачувао дете у себи и, након десетак година бављења поезијом, из категорије „одраслих“ напредовао у категорију „неодраслих одраслих“. То је била најлепша прекретница у мом животу и у стваралаштву, а догодила се још деведесетих година прошлог века. Широм сам отворио, до тада само одшкринута врата детињства и дозволио да дете у мени чита и пише стихове. Док пишем песме за своју душу, о ономе што мене дотиче и испуњава, док се играм речима и римама – моје емоције, радозналост, машта, жеље за игром и шалом... у сагласју су са њиховим. Без тог сагласја не би било сврхе да објављујем књиге за децу, јер не би имале тако много читалаца.

По Вашем мишљењу, какву улогу има поезија у одрастању деце и њиховом развијању љубави према књижевности?

Поезија за децу има важну улогу у њиховом одрастању и развијању љубави према књижевности јер им помаже да развију богатији вокабулар и боље разумеју језик. Ритам и рима им олакшавају памћење нових речи, а метафоре, симболика и слике подстичу њихову машту и креативно размишљање. Поезија им помаже и да изразе и разумеју своје емоције, као и да уче о искуствима и осећањима других људи и тако развију емпатију и боље разумеју међуљудске односе, као и свет око себе.

Поезија на најлепши начин уводи децу у свет књижевности и мотивише их за даље читање не само песама већ и прича, романа, драмских текстова...

Шта је оно што би могли навести као разлику између писања за децу од писања за одрасле, обзиром да пишете за све генерације?

Добар писац за децу води рачуна о томе да садржај песама или прозних радова буде примерен њиховом узрасту. Користи речи које деца разумеју, а не неке које је научио у току свог живота и школовања, а којима би одбио младе читаоце од свог дела.

За децу треба писати једноставно, живописним и директним стилом, с дијалозима и описима који им, уз квалитетне илустрације, помажу да визуализују прочитану причу или песму.

Све то, уз чињенице наведене у претходном одговору на питање о улози поезије у одрастању деце, доводи до закључка да је писати за децу теже него писати за одрасле, али се ми, који имамо и тај дар, свакако с већим задовољством обраћамо најмлађим читаоцима и од њих очекујемо потврду вредности онога што смо написали.

Како дефинишете поезију и шта је чини јединственом?

Вековима су велики песници, критичари, филозофи и други давали мудре дефиниције поезије, које, свака посебно и све заједно, мање-више одражавају њене особине. Речено је да је поезија – есенција свих уметности, да је најстарија врста књижевности. Мада је и то већ неко негде спомињао, за мене је поезија огледало душе, уточиште, исповедаоница, лирски дневник о свему што чини живот.

А веома ми је блиска и дефиниција коју је дао велики песник Жак Превер: „Поезија је оно што се сања, оно што се замишља, оно што се жели, и оно што се често догоди. Поезија, то је стварније и корисније име живота.“

Ваша књига кратких драмских текстова „Наше мале представе“ привукла је велику пажњу. Многе школе су је користиле за школске манифестације. Недостаје ли нам таквих књига, када говоримо о дечијој књижевности?

Књига кратких драмских текстова за школске и остале приредбе „Наше мале представе“, објављена је у два издања (2012. и 2016) и наишла на леп пријем у школама, где су ми учитељице и библиотекарке говориле да би било добро да има више таквих књига. Из појединих школа су ме позивали да присуствујем извођењу тих малих представа, а из неких школа сам добијао видео записе и фотографије са разних приредби, што ме је веома радовало. Напомињем да је гост у овој књизи талентована песникиња Наташа Орозовић која је написала неколико одличних драмских текстова по мотивима мојих песама раније објављених у књизи „Чаробни осмех“.

Један мој и један Наташин текст објављени су у „Антологији драмских текстова за децу II“ коју је приредио др Милутин Ђуричковић, а једна монодрама у антологији монодраме за децу „Поштована публико“, истог приређивача.

Занимљиво је да сам чак пет од једанаест драмских текстова написао у стиховима. 

У овом савременом  добу и добу нових технологија, сматрате ли да су друштвени медији позитивно или негативно утицали на поезију?

Позитивно је то што песници могу да објаве своје радове на друштвеним мрежама, разним сајтовима, порталима, електронским часописима и књигама, а не само у штампаним. Наравно да је и овде важан квалитет поезије, како би потенцијални читаоци уживали у читању уместо да губе време на нешто што нема вредност. Ово је време велике скрибоманије и превише је безвредних дела поготово на друштвеним мрежама, а има и плагијатора који, не само песме или приче мање познатих аутора, већ и класика објављују под својим именом.

Квалитетна поезија се може читати на сајтовима и порталима, где постоји озбиљна уређивачка концепција, где су уредници истовремено и одлични писци или критичари. У такве свакако спада и сајт Књижевне радионице Кордун.

Може ли технологија да побољша креативност у писању или је заправо омета?

Мислим да технологија не може помоћи песнику да напише бољу песму. Само велики таленат и упоран рад на себи могу га учинити креативнијим. Технологија доприноси видљивости песника и његовог дела, што сам објаснио у претходном одговору, али не побољшава нити пак битно омета креативност у писању.

Шта бисте саветовали некоме ко се бори да пронађе своје место у свету књижевности?

Саветовао бих да се још више бори, али само ако има дара за писање и велику жељу да тај дар усаврши, оснажи и подели са будућим читаоцима.

А читаоци очекују до краја искрене, бескомпромисне и мудре приче (у прози или у стиховима), написане оригиналним стилом.

И деци и младим писцима саветујем да много читају класике и најбоље савремене ауторе.

Само време и читаоци одредиће свакоме место у књижевности које је заслужио.

Недавно је из штампе изашла Ваша нова књига поезије за децу „Сунцокретање“. Какви су  планови за наредни период, везани за промоције ове књиге?

Веома ме је обрадовао излазак књиге „Сунцокретање“. Посветио сам је унуци Сиени и унуку Расу, али и свој деци света. Између лепо осликаних корица, за које је заслужна Маријана Милетић, налазе се песме о одрастању, породици, школи, игри, очувању природе...  Поред тематске разноврсности, истичем и описе многих смешних и необичних ситуација у којима се налазе дечаци и девојчице, ту су и један мачак и један петао са својим догодовштинама.

У току јесени биће неколико промоција „Сунцокретања“, а једно мало представљање већ се догодило 12. јуна у Удружењу књижевника Србије у Београду, у оквиру представљања полугодишње издавачке делатности Института за дечју књижевност. Том приликом о овој мојој књизи надахнуто је говорила др Даница Столић, а ја сам одрецитовао неколико песама. Реакција публике је била одлична. Верујем да ће најмлађи читаоци радо читати „Сунцокретање“, као што су читали и моје раније објављене књиге.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: