detalj slike: KRK Art dizajn

XII deo možete pročitati OVDE

 

KOBOJAGI

- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,

autor: Đoka Filipović

HIII deo

USKRS

28.

Kad nema posla u polju, naše je bilo da zajutra rano poranimo inamirimo marvu. Posle zađemo redom pa počistimo štale isvinjce,a kad ito svršimo,vreme je za fruštuk.

Posle fruštuka ne ispuštamo češagije iz ruku. Istimarimo štajerce ilipicanere,pa milina u nji'glediti. Kogod oni sa Jozefovi'slika iz mladosti…U, zdravo je on to volô…Pred rat je imô tri sluge, dva Madžara ijednog Švabu, al' jedared priznô pred svima:

"Majn got…Nema bolji'konjušara od Mađara,ali niko ne ume tako lepo s konjima kaovi Srbi…Vi kaoda govori-te sa njima."

Pred veče smo muzli krave. Čet'ri muzare ito znaš kak'e!Sve one 'olandske crno-bele. Ka'sam jedared pričô bábi da od jedne 'olandske tri muzlice namuzem, on ne veruje…Ni slučajno.

"Nemoj,sine,da te kogod čuje, naopako…Sprdaće će ti se celo selo…"

S proleća ijeseni, ne znamo di nam je glava…Na njivi osvanemo, na njivi omrknemo, al'badava….Ne mo'š,čedo,sve postići. Taman si posejô, dođe kopanje. Nisi još ni prvu motiku ljucki svršijo, opet otravnilo… 'Ajd'Jovo nanovo…

Puno Švabe voledu krompira pa smo ga puno isejali. Jebôi'on, navek dobro rodi, čudo jedno…One prve godine, bogo moja, 'aj'da je koji metar do vagona falijo. Zdravo smo se napatili dok smo tol'ke kamijone natovarili, al'dobro…Računam ja, lepi su tu novci pali…

Oćeš očin…Nema tu novaca kol'ko u govnu vitamina. Dali ovi Jozefu neku 'artiju,a on gledi u nju kogod krava u mrtvo tele.

Pitam ja posle Milutina kak'a je to 'artija…

"Priznanica,kumrija…Da se zna da je her Jozef Štras za potrebe nemačke vojske dao toliko i toliko krompira…"

"Kako, naopako, tol'ki krompir dati…Jel'može on štogod za tu priznanicu uzeti?"

"Idi,kumrija,s milim Bogom…Može s njom dupe obri-sati."

A,rekô, ne'š više,Švabo…Sa'si nas zajebô,pa upam-ti ka' 'š opet…

Nagodinu sve isto… Lepo krompir rodijo, lepe kamijone ovi iz vlasti doterali, al' cvrc!Ovog puta očas potovarili…Gledi Švaba, kanda da mu nešto nije jasno, pa pita Jozefa:

"Jel'to sve…?''

Jeste, jebeš ga…Vi'š da nema više…Opet on tutnu Jozefu onu 'artiju, opet ovaj mrzovoljan.

Ka'smo zatvorili kapiju,zovemo mi Jozefa u guvno da mu nešto pokažemo. Razgrće Sava seno,a ovaj se čudi šta nas je sad spopalo…Šta će nas spopasti?! Ispod sena lepagomila krompira ito onaj najkrupniji. Vrti Jozef glavom ismeje se, kô računa :

"Otac vas jebô srpski!Tol'ko finog naroda po Evropi,a mi našli da se navek s vama kačimo…"

Zdravo je Jozef volô da divani s Milutinom. Starije čeljade, naveče zarana legne i do ponoći se fest naspava, a od ponoći premišlja o čem'će zajutra s njim polemisati.

O čem'oni tol'ko divane, materina ćei'znati, al' kad god čerez nji'prođem,Jozef mlati rukama. Zajapurijo se čiča da mu štogod pobliže razjasni,a ovaj samo klima glavom.

Nije to,čedo, da kažeš, da mu štogod povlađuje. Bože sačuvaj…Taki je on bijo…Bog mu dao dara da ume pametno kazati,a dao mu istrpljenja da može svakog saslušati…Šta je on mogô, da kažeš pošteno, od meneka iSave pametno čuti?Da medljika ne valja za paradajz, znao je on bolje od nas, al' na kraj pameti mu nije bilo da se štogod s nama sprda.

I Hans je mlogo volô Milutina. Čudo jedno kol'ko je to dete volelo da gledi u zvezde. Kad je vedro nebo,sedne nasred avlije pa ovo je ova, ovo je ona…Ova je sad ovde,a posle će biti onde…Ja posle gledim, sin ga dečiji, dobro je kazô.

Jedne večeri pita njega Milutin:

"Hans, jel'znaš šta je ono tamo?"

Zna Hans…Kako ne bi znao kad je tol'ke knjižurine isčitô, pa o'ma'počinje da veze.

"Slušaj,Hans"…Prekide ga ovaj…"To se kod nas u Srbiji zove kumova slama."

Zbunilo se dete, baš ljucki…'Ajd'ovo za kuma, možda je irazumô. Kum ti je važan kod svi'naroda,pa ako je kogod koju zvezdu po njemu nazvô, nije da kažeš ni neko čudo, al' šta mu je slama tol'ko važna!

Opriča mu ondak Milutin kako naš narod veruje da je to kum kumu krao slamu,pa ostô trag na nebu dok je sveta iveka da plaši narod.Hans vrišti od sreće.Trči o'ma'u svoju sobu da zapiše, to kaže,još nigdi nije čuo.

Vredne su Švabe ljucki,pa u Šlazingenu, verovô ti meneka il'ne verovô, štala itorova triput više od kućevni'pragova…Di je puno marve tu je puno iproblema,pa se očas za Milutina pročulo. Malo koji dan da će proći,a da kogod po njega ne dođe.

Jednog dana eto ti ifrau Grete…Kanda da je kak'a gadna nevolja naterala da u Jozefovu avliju uđe,jerbo ona i Ketli ne da nisu u ljubavi neg'ne mogu očima da se glede…Svašta se tu pričalo…Kobojagi, nije velika tajna da su ona iPeter kadgoda ašikovali, al' kanda da nije tajna ostala ni da su posle produžili….

Bilo kako bilo, zove Milutin meneka:

"Ajde,kumrija…Gretina krava samo što se nije oteli-la…"

Kako ne bi išô, naopako…Naočita je Švabica iu svoje vremebila,a sad pogotovo. U nezgodno je doba brez muža ostala, pa se ljucki zaoblila. Ne znaš di je više ima, dal'u prsima, dal'u guzovima…

Samo je u avliji nikad nema. Kad god ja iSava čerez nje prođemo,ljucki vratove iskrivimo kol'ko kroz tarabu virimo, al' badava… Ni zmija noge ne ume sakriti kako nju svekrva krije.

"Neće ova,kumrija,još zadugo…"

Dobro…Duga je noć pa šta 'š sad drugo neg'da čekamo.Da puno ne dangubimo,iznela nama naša domaćica friškog 'leba, sira islanine. Krava prvotelka, nije se s tak'im stvarima sigrati, pa siđe potom u podrum idonese pun bokal vina.

Nisam ja puno za ta njina vina marijo. Vinogradi brez sunca kô popa brez brade pa su zdravo kisela,al' iz Gretine ruke ne zna čeljade šta je dosta…Dal'je moj doktor ipô deci otpijo, sve ostalo ja dokrajčijo.

Zasela Greta sanama…Rada je, kobojagi, viditi 'oćel'krava štogod pokasti, al' kak'a krava…Prija njoj druš-tvo. Otkako joj čovek na front o'šô nije s muškim svetom ni dve unakrst prozborila. S onom rospijom od svekrve i osvanjiva iomrkava,pa dobro da je žena još isvoja.

Osetijo Milutin šta je tu po sredi,pa je pustijo da se fest isprazni…Uncut jedan, al' tek da će po koju prozbo-riti…Muka ti je žensko do kola dovesti,a kad je dovedeš, zna se…Neće ni jedna na keca…Il'povesti il'ništa…

Nit'ja razumem o čem'oni divane, nit'ja nji'baš nešto mlogo i zanimam. Šta ću sad drugo neg'da se 'nako pripit izvrnem na seno…Kako glavu spustijo, tako o'ma'i zadremô…Trgnem se u neko doba…

"Di si to sad,kumrija, žalosna ti mati!"

Da sam u štali,to stoji;al' u čijoj, to ne umem kasti. Malo po malo počô film da se odmotava,pa sve mi nekako i došlo u pamet,al' di mi je Milutin?…Mora biti da je Greta očla na spavanje,a on izišô u avliju da protegne noge…Idem da ga zovnem da ion malko prilegne.

"Idi,kumrija,u materinu! Kak'a šetnja, kak'o spavanje. Lezi tu ićuti."

Malo potom,čujedu se koraci…Milutin trapavo 'oda, ne mo'š kod njega omanuti, a Švabica izula nanule da ne klepeću. Ne mogu ja da ne provirim…Jebô me otac radozna-li, taki sam se rodijo,taki ću iumreti …

Namešta Švabica suknju,pa kazô bi u onoj pomrčini da se štogod ismeška…E,ka'se smeška, dobro je…Nije doktor obrukô Srbiju…

Malo potom, poplašila se da joj svekrva štogod ne posumnja,pa otrčala u kuću, a moj ti se švaler izvalijo čerez meneka kô klada. Da ga sad štogod zajebavam, nema smisla…Kanda da ga Švabica ljucki izmuštrala,pa zaspô gedža dok je još na nogama bijo.

Zajutra, nije još čestito ni svanulo, Švabica već u štali…Nije 'tela o'ma'i nas da budi,al' dok je ona posvršavala šta je imala,probudimo se inas dvojica…Gledi Milutin kravu još jedared:

"Neće ova još. Idemo mi,kumrija,na naše poslove a ako Greta nešto primeti,zvaće nas."

Tako ibi…Nisam ja rad da Milutin premeti kako sam ga noćaske špijunirô dok ne prenesem Savi,al' brzo sam se pokajô…

" Pa šta si još vidijo?...Pričaj misve po redu, očiju ti."

"Ta šta ću viditi, koji ti očin…Nisam im ja držô sveću."

" Asigurašda je tu nešto bilo?"

"Idi,Savo,u materinu! Nije ga Švabica noćom vodila u guvno da mu pokaže kol'ko ima sena."

Tog dana baš kô u inat. Nikako da u'vatimo Milutina nasamo…Mi na njivu, on ostô kući…Mi kući, on o'šô s Jozefom u vinograd. Ka'se naveče iz vinograda vratijo,ušô samo da uzme torbu, čeka ga Greta na kapiji…

"Ej, doktore,čekaj da uzmem reklju,evo imeneka…"

"Neka,kumrija,nema potrebe. Sam ću ja to, ne brini."

"Ta što da se patiš kô noćaske, lakše ćemo zajedno."

Kad je doktoru prekipilo,nema više uvijanja.

"More, marš u pičku materinu!"

Ne razume Greta naš divan,al' razumela je ovo na posletku,pa joj baš obaška i milo…

Posle večere, šta ćemo drugo neg'u krevet legati…Sava očas zahrkô,a meneka neć san na oči, pa Bog…U neko doba, idem,rekô,do klozeta. Nije, da kažeš, da me tol'ko ni stislo kol'ko sam rad da protegnem noge, al'neće tu biti ni jednog ni drugog…Nisam ljucki ni vrata na klozetu za sobom zatvorijo, zaškripala kola na kapiji…

"E, jebeš ga…Čim nam Greta tako furtom doktora vrće,nije tu večeraske ništa ni bilo…Mora biti da je ona matora rospija štogod posumnjala."

Sa'ću ja kobojagi izići pred njega, kad vraga!Iz pomrčine izlaziKetli…Preko spavaćice zagrnula debelu maramu, kanda da je već fest i nazebla kol'ko na avliji stoji, al' da je baš njega čekala nema sumnje…

Na srpskom mu divani. Dal'zato što se boji da Jozef  ne prisluškuje il'što je srpski bolji za svađu, uglavnom…

"Natam se,toktore,da fas frau Greta ivečeras lepo ugostila."

Ušeprtljô se ovaj…Ne zna isprva šta bi joj na to kazô, al' brzo se gedža prebrojô:

"Pobogu,Ketli, ne mogu prosto da verujem da tako raz-mišljaš…"

Ee,…Prošlo bi to kod oni'bečki'frajlica štoi' jekadgoda oko malog prsta vrtijo,al' kod ove ne može…

"Šta ja razmislala nije vašno. Vašno je da ti malko razmisliš. Ako se ofo još jedareda ponovi s nama šlus…Jesi me rasumô?"

"Rasumô" je mučenik, kako ne bi razumô, al' šta sad može drugo. Podvijo rep pa 'ajd'na spavanje…Zajebano je,čedo,i ka'te rođena žena u švaleraciji u'vati,a za šva-lerku da ine divanimo!

"Milutine, sunce ti jebem gejačko!Pa ti iKetli pod-miruješ."

Pazi ti sad…Da se puno ne lažemo…I ja iSava smozdravo u nju bili zaljubljeni. Da si me pitô ko više a ko manje, kogod da si me pitô:

"Koja ti je,Mito,noga danaske više koraka napravila?Da l' leva,  dal'desna?"

Nismo mi nikada reč jednu o tom prodivanili, al' tu ti reči puno ine trebadu…Jel'nam se ova štogod nasme-jala, ne znaš lepo koji se više zarumenijo.

Ka'sam sad vidijo šta sam vidijo i ka'sam čuo ono što sam čuo, ljucki bi bilo da sam štogod i ljubomoran, al' baš nešto inejde…Okreni, obrni,pa jebeš ga…Napo-sletku kô da mi nešto imilo…

"Ona lepa žena, on lep čovek…Oboje pametni inači-tani, pa fala Bogu ineka su. Bolje moj drug Milutin neg'neki Švaba".

Uj'tru za astalom, kazô bi kogod fruštuk kô svaki fruštuk, al' vraga…Nije…Bori se Ketli da kô svagda bude lepo raspoložena,al' da je čeljade kadro tak'e stvari birati,koja bi zagula odabrala da bude nadrndana?! Uvek nji'dvoje po štogod procvrkućedu al' sad, cvrc! Nit'se on usuđuje da nju kol'ko pogledi,nit'ona njega premećuje….

"Jesil' ti,Savo,premetijo štogod za fruštukom?"

Preturâ ovaj po glavi, kô pralja po usranim gaćama, pa kô da mu sad štogod i nadošlo:

"Jesam,kumrija, prokislo je mleko…Au, al ćenas pro-tera, majke mu ga nabijem."

"Idi,Savo,u materinu iti imleko! Jesipremetijo štogod između Ketli iMilutina?"

"Nisam,brate…Šta sam to trebô da premetim?"

Sve mu ja ondak opričam. Od početka, to jest od kloze-ta, pa redom…Nisam još do onog najvažnijeg ni došô,a on me već prekida.

"Sereš,kumrija,sve si to izmislijo."

"Nisam,Savo,ovog mi krsta."

"Au,da ga jebem…Će dođe to do Jozefa,a ondak bolje da uzmemo štranjke i'besimo se kô ona tri velikomuče-nika iz Sveto pismo."

Jebô te Bog…Ja na tako štogod nisam ni pomišljô,al' da vidiš da nije to daleko od istine. Može nama lako presesti doktorova švaleracija. Biće ono,da prostiš:on jebô,a mi najebali.

Kol'ko sam se radovô da ga sad imamo u šaki,tol'ko me sad ineki zort spopô. Ne počinje se meneka, ne počinje se Savi,pa cvrc! Moramo biti na oprezu,al'kogod da čuvamo državnu tajnu.Tek tamo neki peti il'šesti dan ugrabimo dobru priliku…O'šli svo troje da nakosimo trave za marvu,pa nismo još ljucki iz sela ni izišli,do'vatimo mi našeg doktora…

 Jel'bilo to ito?…Jeste. Jel'bilo tako itako?... Jeste. Od svega što kažemo,ništa on ne poriče,samo izbečijo oči, ne može se čudom načuditi otkud to sve znamo. Prvi put ga vidim tako zbunjenenog, kogod kak'o derište kad ga u'vate da bere zelene kajsije, samo di će petô sa gusanom.

"Dobro,braćo, predajem se. Sve što ste rekli,stoji. A jel'mogu sad ja da kažem koju?"

"Će rekneš, nego šta!"...Likuje Sava, sav radostan da smo imi njega jedared zajebali.

"Prvo, čini mi se da vas, moje prijatelje ipobratime, peče što vam se nisam ranije poverio."

"Baš tako!"...On ga jebô, mi se njemu ispovedali kô na pričesti,a on tako važnu stvar krije kô cincar dukate.

"Dobro…Učili ste veronauku pa znate koliko svetihtajni ima?"

"Doktorene zajebavaj se, kô Boga te molim... Kak'e veze ima veronauka išvaleracija?Jel'ti malo što si zgreši-jo,pa 'oćeš još."

"Ima,moj kumrija,ite kako…Ovo o čemu ću vam sad pričati 'oću da primite kao osmu,a evo izašto. Jesi noćas bio sa ženskom?…Jesi. Što si bio?…Zato što si to želeo.Što je ona bila s tobom ?…Zato što je iona to želela. Bilo vam je lepo. Bože moj, kako ne bi bilo,ali ima i jedan problem.Nisi živ dok se nekome ne pohvališ. Tako prvi put, tako drugi put, za treći više nema ni potrebe. Već te ceo svet zna kao velikog švalera,a šta će taj isti svet zanju reći?…Kurva. Jel'to pošteno?''

''Nije,jebeš ga...''

''Naravno da nije.Nema tog pudera koji će joj posle obraz pokriti.''

'' Je l' se slažete?''

'' Slažemo se...''

''E,zato se,prijatelji moji,takve stvari ne pričaju nikom. Ni ocu ni materi ni drugu ni prijatelju."

Jebô ga otac, pokosio nas kô zrelo žito,al'da znaš da je to men'eka  dobro u pameti ostalo. Volele su kumriju icure iudate,a o onim raspuštaljkama i udovicama da ti ine divanim. S njima ti je svaka tajna najosetljivija,al'ne dôBog da je ijedna preko moji'usti prešla.

A što nisam volô kad štogod posumnjadu pa o'ma':

"Jel', kumrija,jel'bilo tu štogod?"

"Idi u materinu. Zini da ti kažem."

29.

Protrčala godina dok si dlanom o dlan….O Uskrsu četr'es'prve nas po'apsili, a evo sad,fala milom Bogu, osvanô nam iVeliki petak pred Uskrs četr'es'druge.

Postićemo…Naopako, kak'i bi to Srbi bili da ina taj dan mrsimo, al' kanda da nam onaj o'zgore puno ne veruje pa poslô sotonu da nas iskuša…Na fruštuku, pečeni krompir sa slaninom. Nije ga Ketli još iz rerne ni izvadila,a cela avlija zamirisala…

Šta ćemo sad?Nije naše da izvoljevamo. Seli za astal, uzeli po parče 'leba iglođemo. Gledi nas Ketli, ne može se žena čudom načuditi, pa nutka prvo meneka. Zna ona da ja volijem slaninu neg'očinji vid.

"Šta je,Mita,da nisi marod?"

"Ta nisam Ketli, nedôBog. Danaske nam  je Veliki petak pa postimo."

Lupi se žena po čelu :

"O,majn got, paš sam glupava. Kako nisam setila".

MeđuSrbima je odrasla pa zna ona dobro išta je post i šta je Veliki petak i kako se Srbi iŠokci po Mitrovici prepucavadu.

Kad 'oće štogod da najedi Šokca,Srbin kaže:

"Od volje ti kôŠokcu post…"

Nisu ni ovi mutavi pa di će sad udariti neg'tamo di su Srbi najtanji:

"Od volje ti kôVla'u molitva…"

Gledi nas iJozef…Vidi čovek da tu nešto nije u redu, al' ne zna šta je po sredi. Kad mu Milutin objasnijo ion se lupa po čelu :

"Oprostite starcu što je smetnuo sauma da je preko-sutra vaš Uskrs. Vi ćutite, ništa ne govorite, alieto…Ne da nam dragi Bog da pravimo svetogrđe."

Osvanula i nedelja, prvi Uskrs u belom svetu. Ja prvi ušô u kujnu na fruštuk pa kô svako jutro:

"Dobroj'tro!"

Ketli se kobojagi namrštila,a znaš kako je to lepo umela.

"Mita, Mita…Ne kasala "topra jutra" nego "Kristos voskreso"… Jel'tako?"

Tako je…Dal'je Kristos baš na ovaj naš il'na onaj nji'ov Uskrs iz groba ustô, nije to tol'ko ni važno, kol'ko je važno da se to ljucki poštiva…Ne da nam Jozef ništa da radimo pa ićemo sa njim u "garden" da se sigramo ramšla. Lepa je to sigra,a imôje Jozef ione lepe karte''madža-rice''pa ka'smo se zaukali očas prošlo podne. Došô mali Oto da nas zove na ručak…

'' Mita, Safa... Kom, kom...''

Mi 'oćemo u kujnu, a on nas vuče u kuću. S onim malim ručicama nas uvatijo za čakšire, pa ne pušta... Deda Joze-fa je to slatko nasmejalo...

"Danas je veliki svetac iručaćemo kako dolikuje. Utrpezariji."

Na astalu beli čaršaf belji od prvog snega, porcu-lanski tanjiri i korpica sajajima. Išaralai'Ketli s lukovinom iperšunovim listom,pa mi namak suze na oči navrle. Setijo se, ono kadgoda, kadi'  moja mati tako zgoto-vi…

"Vidi sine kako su lepa. Za tebeka su ova najšare-nija…"

Zna ona šta ja najvolijem al' nije lepo ono što ti mis-liš da je lepo…Lepo je samo ono što ti svet priznaje…

"Jebale te tvoje šare... Makaršta izvodiš. Nije mi se dete poplašilo pa  dobilo fras. Spremila je tebeka tvoja majka ova od morke. Ona su ti najbolja za tucanje…"

Za ručak sve po redu, onom našem sremačkom….Supa, sos i rimflajz i naposletku, ćurka u podvarku…Da si ovog momenta od astala ustô, ka'ti 'nako lepo zamiriši, namak nanovo ogladniš.

Pri'vati se Mito, malko od ovog malko odonog, pa na-posletku krofne….Ne mogu ja krofnama da odolem, uzeću jednu da probam, al'kak'a proba…Prežderô se pa kad je došlo do štrudle, ne moguni zinuti…

Jozefovo vino zdravo dobro. Da je moj bába tako štogod imô,malo bi se gostiju pofalilo da su ga probali,a teško da bi ipopa s njime slavski kolač celivô…Malo po malo pa kanda da me dobro iu'vatilo.

Moj ti Sava ne zatvara klepetušu. I njemu se vino zdravo dopalo pa zapô zagula da opiše Jozefu kako oni u Šumadiji kiselidu kupus. Sve je to nekako i išlo dok nije došô do rasola…Ketli ne ume da rastolmači,a Milutin se sa Hansomsigra šaha pa nema kade da se s njima zaje-bava.

Nisam ni ja rad da se štogod trpam, jebô i' njin kupus brez ribancan al' druge muke meneka spopale... Gledim u nji', pa bog te materin, najedared dva Save idva Jozefa…Kumrija, žalosna ti mati, šta se to dešava?

Ka'se Sava tako zdravo zadivani, očas on ožvalavi, pa svaki čas briše žvale.Reko',dobro…Sad strogo pratim. Koji prvi podigne ruku, taj je pravi…Kad 'oćeš očin! Obojica u isti par digli ruku pa na usta.

"Crni kumrija... Ti'š se sad momentalno šlogirati..."

 30.

Kad naveče rano legnem, neće mi san na oči, pa se prevrćem po onoj slamarici kô besna kera po prašini. Šta'š onda drugo neg'da se premišljaš….

"Falim Bože ime tvoje što si mi tak'u sreću u svom mom jadu inevolji darivô…Da me tako pokatkad neka tuga za onima mojima ne spopadne, ne bi ni znao da sam u zaro-bljeništvu…"

Al',čedo moje, nisu svi tako sreću imali…Kaki, naopako, ni blizo…

Imô ti je Jozef neku livadu, dal'je veća il'je više trave davala, al' daleko u materinu…Triput bliža komšijskom selu neg'Šlazingenu. Nju smo navek zadnju kosili,pa ako stignemo dobro je, ako ne stignemo, nek'ide u materinu.

Te smo godine baš dobro iokasnili…Biće da je već iSveti Ilija prošô,a mi tek prvi otkos započeli. Omatorila trava, prava ardala, par otkosa pa se kosa fest istupi. Ko šta radi, mi u 'ladovini okivamo kose.

Tandrčedu neka kola u daljini, iće sad Sava da vidi ko je…

"Ene,kumrija, da vi'š ko ide."

Još su kola podaleko,al' se kočijaš već lepo raspoz-naje. Poznat mi jelik al' ne mogu namak da se setim otku-da…

"Da ga jebem,kumrija, kako ne znaš. Bijo čovek s nama u baraki."

Jeste,bogati, rekô bi da ima pravo. Kad je ovaj došô do nas,o'ma'nas poznô…

"Ooo,mater vam jebem švapsku. Stan'te da pozdravim moju braću…"

Zdravo se mučenik obradovô da nekog svog vidi,a da ima s kim srpski prodivaniti, još više. Otkako je došô, da tako po koju s konjima ne prozbori, zaboravijo bi divaniti.

Nije on kobojagi rad puno se ni jadati, al' da ti ništa i ne pomene, sve ti na njemu piše…

Po šakama se vidi da je kadgoda dobra ljudina bijo a sad, brat bratu, da je pô metera prešô. Otanjile ruke, mogôbi na nji kamdžiju svezati, a oči upale u jabučice - jedva da se ipremete. Nema,čedo,u njima života,al' ni kol'ko u onom masnom kačketu što ga po rukama pretura.

Ima, kaže, nekog gazdu, zagula nad zagulama. Od malena je na jednu nogu ljucki šepav pa ga zbog te falinke ni u vojsku nisu primili. Svako bi se danaske na tom daru do neba zafaljivô,al' ovaj nedokucani, ne može da prebo-le… 'Itlera volije neg'rođenu decu, brez pô reči bi za njega i onu zdravu osekô.

Od koga je on mapu nabavijo, ne ume ovaj da nam kaže, al' otkako je rat započô ništa drugo ine radi neg'samo se-di kraj radija i ucrtava dokle su nemačke trupe došle…

Neki dan je čuo da im je i nezavisna država 'Rvatska prišla. Rad je čovek i tu pobedu ubeležiti,al' kako će je ubeležiti kad ne može pronaći 'Rvatcku... Zove on ovog da mu pokaže,a kad mu ovaj pokazô kol'ki je to prcvoljak na mapi, ovaj poludijo…Jebe mater injemu inezavisnoj.

Od prvog dana spava u štali na slami. Zimi, kaže, 'ajd'inekako…Toplo je. Al' zato leti da umreš od smrada imuva…

Za 'ranu ne vole ni da divani. Što Švabi od ručka ostane, ono bolje baci kerovima, a ono što ni kerovi neće da njemu.

Nas dvojica, samo se gledimo…Da ga štogod tešimo, nit'umemo nit'smemo. Ako mu kažemo kako nam je gazda inaš Uskrs slavijo,misliće čovek da ga zajebavamo.

Nastaviće se ...

PODELITE OVAJ TEKST NA: