detalj slike: foto: Boba Bogdanović, KRK Art dizajn

RISTO GORANČIĆ

Ostvarenje mira među talasima

Kada dolazimo u crkvu bilo gde, da li je to u dijaspori ili Matici, uvek nekako dolazimo u dom naših roditelja.

Sveštenik Risto Gorančić

 

Отац Ристо Горанчић

U srcu Mediterana, na ostrvu bogate istorije i raznovrsne kulture, nalazi se jedinstveni biser - Malta. Poznata po svojim prelepim pejzažima, drevnim ruševinama i živopisnom ambijentu, ovo ostrvo predstavlja mesto duhovne inspiracije i mira. Uz obalu kristalno čistog mora, gde se glasovi prošlosti stapaju sa savremenim pulsom života, susrećemo se sa pravoslavnim sveštenikom Ristom Gorančićem, čije reči i delovanje donose svetlost i toplinu zajednici vernika na Malti. Sveštenik Risto Gorančić je po blagoslovu episkopa austrijsko-švajcarskog, Italije i Malte Andreja, poslat na Maltu gde je  od  2018. godine postavljen  na stalnu službu.

Srpska pravoslavna crkva na Malti, posle mnogo decenija, zahvaljujući razumevanju malteške crkve - Malteške kurije, i malteške države, dobila je na korišćenje  velelepan objekat crkve u mestu Biržebudža na Malti. Tako je veliki broj vernika na ovom mediteranskom ostrvu konačno dobio mesto gde će se okupljati na liturgijama.

Уредница информативног програма Неда Гаврић у разговору са оцем Ристом Горанчићем на Малти

Književna radionica Kordun - Književni ESNAF

Neda Gavrić, Banja Luka - Malta, 25.05.2024.

Kroz iskrenu razmenu misli i duhovnu dubinu, upoznajemo se sa ovim posvećenim sveštenikom, čiji rad oblikuje duše i nadahnjuje srca u zajednici pravoslavnih vernika na ovom prelepom mediteranskom ostrvu.

Gorančić: Ovaj deo Malte, to je južni deo ostrva, mesto se zove Biržebudža, i to je mesto koje je možda najbrojnije kada govorimo o Srbima koji ovde žive. To su većinom Srbi koji su ovde duže od pet godina.

Koliko je trenutno Srba koji žive ovde?

Gorančić: Što se tiče ovog mesta, Biržebudže, ne znam tačan broj, ali sigurno negd‌e  oko hiljadu. Kada govorimo o Malti, trenutni oficijelni broj Srba koji žive na ovom ostrvu je negde oko  sedam hiljada. Tu govorimo o Srbima sa pasošima Srbije, imamo i Srbe sa prostora Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske takođe. Naravno imamo i Srba koji već imaju državljanstvo Republike Malte, ali oficijelni broj Srba sa srpskim pasošima kojima su izdate radne vize, jeste između šest i sedam hiljada.

Vaš životni put Vas u jednom periodu dovodi ovde na Maltu. Koje godine dolazite u ovaj grad?

Gorančić: Na službu, ovde na Maltu, Vladika me poslao 2018. godine. Služio sam u Hramu Svetog Nikole u Valeti, to je glavni grad Malte koji se nalazi u centralnom delu ostrva. U tom gradu služio sam sve do 2020 godine oktobra meseca. Nakon toga ostajemo bez bogoslužbenog mesta, pa smo zajedno sa Rumunima služili negde oko godinu dana u njihovom hramu koji se takođe nalazi u Valeti. Posle toga smo, da tako kažem,  ljubaljvu nadbiskupa i katoličke crkve ovde na Malti, dobili ovaj hram koji je u tom momentu kada smo ga dobili, bio u jako lošem stanju. Nije se koristio u prethodnih dvadeset i pet godina, ali mi smo ipak videli potencijal i mogućnost da  prihvatanjem ovog hrama ne dobijamo samo službeno mesto, već i duhovni centar sa nekoliko prostorija. Osim službenog dela, ovde imamo i druge prostorije u kojima obavljamo i neke druge stvari, kao što su Agape koji imamo nakon svake liturgije u dvorištu koje imamo u sklopu hrama. Zatim imamo dečiju igraonicu koja je jako bitna, jer deca od malih nogu dolaze u crkvu. U početku je to igra, ali deca vremenom kako odrstaju, prelaze sama u ovaj bogoslužbeni deo i ostaju tu svo vreme liturgije.

To nam je i bio cilj, da našu decu od malih nogu naučimo veri i tradiciji kroz igru, ali da to postane i navika.

Za relativno kratko vreme uradilo se mnogo. Obnova ovoga hrama napreduje iz dana u dan, pomoću kojih sredstava?

Gorančić:  Ovaj hram je obnovljen pomoću sredstava, to jeste dobrovoljnih priloga, naših vernika ovde na Malti. Najviše od ljudi koji dolaze u ovaj hram na liturgije, ostavljaju dobrovoljne priloge, kupe sveće i tako dalje. Dobili smo donaciju od episkopa naše eparhije vladike Andreja. Takođe smo dobili jednu značajnu donaciju od jednog Rusa, gospodina Mihaila, koji ima svoju kompaniju u Grčkoj. On je platio kompletno unutrašnje uređenje hrama, od oltara do ikonostasa, kompletan inventar koji nam je potreban. Sve ostalo smo mi doprineli svojim radom. Imamo taj blagoslov i sreću da imamo dosta ljudi koji su u građevinarstvu, i bukvalno sve što ste videli ovde, što je urađeno, nijedan dinar nije dat za ruke majstoru. Platili smo materijal koji smo morali kupiti, ali i to uz pomoć priloga vernika, sve ostalo je dar ovih majstora koji žive ovde na Malti.

Osim naših ljudi ovd‌e, Srba, tu su i drugi narodi pravoslavne vere koji dolaze u ovaj hram, posebno na nedeljna bogosluženja?

Gorančić: Po tome smo i specifični, po toj različitosti. Osim naših ljudi, u ovaj hram dolaze nam i Rusi, Ukrajinci…Imamo i dosta braće Makedonaca koji dolaze ovde, takođe i Bugara pravoslavaca. Naša zajednica je zajednica svih slovenskih naroda. Crkva pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ja sam sveštenik SPC , ali po rečima svetog apostola Pavla da„U Hristu ne postoi ni Jevrej, ni Grk“, dakle, mi se vođeni time trudimo da svako oseti ovde da je kod kuće, u kući svoga Oca.

U toku je Prvi forum književnika srpske dijaspore, ovde na Malti. Učesnici su u sklopu programa ovog festivala, posetili i ovaj hram. Kao dobar domaćin, pričom ste nas uveli u život naših ljudi ovd‌e i obradovali nas činjenicom da činite mnogo po pitanju očuvanja tradicije, vere i kulture našeg naroda, ali i nacionalnog identiteta, što je mnogo važno.

Gorančić: To  treba biti zajednički cilj svih nas, predstavnika raznih institucija, od crkve do države. Mi se trudimo da kroz razne projekte uz podršku naših ljudi iz drugog dela dijapsore i iz Matice, očuvamo naš nacionalniidentitet,kako kroz razna kulturna dešavanja, manifestacije, tako i kroz razna predavanja na duhovne teme. Takođe, trudimo se deci preneti važnost svega ovog što radimo, da osete tu nit koja ih spaja sa maticom i poreklom.

Sve ono što smo videli ovde čini nas srećnima i ohrabruje nas. U ovim teškim vremenima kakva su ova danas, i na onim mestima gde smo većina, ljudi teško održavaju optimizam, nadu , pa i veru. Reklo bi se da su crkve u dijaspori posećenije, po Vašem mišljenju zbog čega je tako? Vi ovde, daleko od Matice, čvrsto ste okupljeni i u veri i u molitvi, to nas posebno raduje.

Gorančić:Moje mišljenje je da je razlog tome, da mi Srbi nekako zanemararujemo ono što nam je dostupno. U Srbiji , Bogu hvala, ima veliki broj crkvi, dosta njih se i gradi i otvara u međuvremenu, tako ljudi imaju prilike u svako doba da odu da se pomole, i po danu i po noći.U dijaspori je to redak slučaj. Možda je to jedan od razloga, a drugi, možda kada odu izvan svoje zemlje, nedostaje im. Zato sam malopre i pomenuo da se trudimo da svi koji dođu ovde osete taj deo Matice, da osete da su kao kod kuće, da imaju taj osećaj. Da se zahvaljujći tome vezuju za crkvu, da učestvuju na tim raznim dešavanjima koja se organizuju u sklopu Matice. Ono što je neka moja vizija, zašto ulažemo toliko vremena i truda za naše mlade ljude, je to da ih privučemo ovde u crkvu, ne samo da sučavuju identitet i da održavaju vezu sa Maticom, već da sutradan, kada odrastu, zadrže to i prenesu na svoju decu.

U slučaju da se, na primer, odluče za mešoviti brak,da žive sa nekim ko nije pravoslavne vere, da im to uvek bude u podsvesti. Kroz iskustvo koje imaju , da se trude da tog čoveka izvedu na pravi put , na pravu veru, odnosno uvedu u pravoslavlje.

Oče Risto, hvala vam na ovom razgovoru.

Gorančić: Hvala vama puno na ljubavi, na želji da pomognete našoj zajednici ovde, i na izdvojenom vremenu za ovaj intervju. Uvek ste dobrodošli! I vi, i svi ostali. Kada dolazimo u crkvu bilo gde, da li je to u dijaspori ili Matici, uvek nekako dolazimo u dom naših roditelja. Svakog dobra od Gospoda.

Kroz ovaj iskreni razgovor sa o.Ristom Gorančićem, dublje smo zagazili u duhovni svet ove zajednice i osvetlili njen značaj u ovom posebnom kutku Mediterana. Kroz reči posvećenog sveštenika, osetili smo prisustvo ljubavi, nade i vere koje daju svetlost i snagu svakodnevnom životu vernika. Njegova posvećenost Božjem delu, kao i spremnost da služi svojoj zajednici sa strpljenjem, razumevanjem i dobrotom, inspiriše nas da tražimo duhovno blago i da negujemo međusobnu solidarnost i ljubav. U susretima sa takvim predanim služiteljima, poput mog sagovornika, shvatamo dubinu i bogatstvo pravoslavne tradicije i verovanja, te se nadamo da će ta svetlost zauvek obasjavati put svih vernika na Malti i šire. Ovaj razgovor je jedan od načina da mu se zahvalim što je bio sa nama, što je podelio svoje misli i iskustva, i dao nam blagoslov za ovo što radimo,  na sve nas učesnike, ostavljajući dubok i neizbrisiv trag. Oče Risto, želim vam mir, radost i blagoslov u vašem daljem služenju.

PODELITE OVAJ TEKST NA: