детаљ слике: фото: Боба Богдановић, КРК Арт дизајн

РИСТО ГОРАНЧИЋ

Остварење мира међу таласима

Када долазимо у цркву било где, да ли је то у дијаспори или Матици, увек некако долазимо у дом наших родитеља.

Свештеник Ристо Горанчић

 

Отац Ристо Горанчић

У срцу Медитерана, на острву богате историје и разноврсне културе, налази се јединствени бисер - Малта. Позната по својим прелепим пејзажима, древним рушевинама и живописном амбијенту, ово острво представља место духовне инспирације и мира. Уз обалу кристално чистог мора, где се гласови прошлости стапају са савременим пулсом живота, сусрећемо се са православним свештеником Ристом Горанчићем, чије речи и деловање доносе светлост и топлину заједници верника на Малти. Свештеник Ристо Горанчић је по благослову епископа аустријско-швајцарског, Италије и Малте Андреја, послат на Малту где је  од  2018. године постављен  на сталну службу.

Српска православна црква на Малти, после много деценија, захваљујући разумевању малтешке цркве - Малтешке курије, и малтешке државе, добила је на коришћење  велелепан објекат цркве у месту Биржебуџа на Малти. Тако је велики број верника на овом медитеранском острву коначно добио место где ће се окупљати на литургијама.

Уредница информативног програма Неда Гаврић у разговору са оцем Ристом Горанчићем на Малти

Књижевна радионица Кордун - Књижевни ЕСНАФ

Неда Гаврић, Бања Лука - Малта, 25.05.2024.

Кроз искрену размену мисли и духовну дубину, упознајемо се са овим посвећеним свештеником, чији рад обликује душе и надахњује срца у заједници православних верника на овом прелепом медитеранском острву.

Горанчић: Овај део Малте, то је јужни део острва, место се зове Биржебуџа, и то је место које је можда најбројније када говоримо о Србима који овде живе. То су већином Срби који су овде дуже од пет година.

Колико је тренутно Срба који живе овде?

Горанчић: Што се тиче овог места, Биржебуџе, не знам тачан број, али сигурно негд‌е  око хиљаду. Када говоримо о Малти, тренутни официјелни број Срба који живе на овом острву је негде око  седам хиљада. Ту говоримо о Србима са пасошима Србије, имамо и Србе са простора Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске такође. Наравно имамо и Срба који већ имају држављанство Републике Малте, али официјелни број Срба са српским пасошима којима су издате радне визе, јесте између шест и седам хиљада.

Ваш животни пут Вас у једном периоду доводи овде на Малту. Које године долазите у овај град?

Горанчић: На службу, овде на Малту, Владика ме послао 2018. године. Служио сам у Храму Светог Николе у Валети, то је главни град Малте који се налази у централном делу острва. У том граду служио сам све до 2020 године октобра месеца. Након тога остајемо без богослужбеног места, па смо заједно са Румунима служили негде око годину дана у њиховом храму који се такође налази у Валети. После тога смо, да тако кажем,  љубаљву надбискупа и католичке цркве овде на Малти, добили овај храм који је у том моменту када смо га добили, био у јако лошем стању. Није се користио у претходних двадесет и пет година, али ми смо ипак видели потенцијал и могућност да  прихватањем овог храма не добијамо само службено место, већ и духовни центар са неколико просторија. Осим службеног дела, овде имамо и друге просторије у којима обављамо и неке друге ствари, као што су Агапе који имамо након сваке литургије у дворишту које имамо у склопу храма. Затим имамо дечију играоницу која је јако битна, јер деца од малих ногу долазе у цркву. У почетку је то игра, али деца временом како одрстају, прелазе сама у овај богослужбени део и остају ту сво време литургије.

То нам је и био циљ, да нашу децу од малих ногу научимо вери и традицији кроз игру, али да то постане и навика.

За релативно кратко време урадило се много. Обнова овога храма напредује из дана у дан, помоћу којих средстава?

Горанчић:  Овај храм је обновљен помоћу средстава, то јесте добровољних прилога, наших верника овде на Малти. Највише од људи који долазе у овај храм на литургије, остављају добровољне прилоге, купе свеће и тако даље. Добили смо донацију од епископа наше епархије владике Андреја. Такође смо добили једну значајну донацију од једног Руса, господина Михаила, који има своју компанију у Грчкој. Он је платио комплетно унутрашње уређење храма, од олтара до иконостаса, комплетан инвентар који нам је потребан. Све остало смо ми допринели својим радом. Имамо тај благослов и срећу да имамо доста људи који су у грађевинарству, и буквално све што сте видели овде, што је урађено, ниједан динар није дат за руке мајстору. Платили смо материјал који смо морали купити, али и то уз помоћ прилога верника, све остало је дар ових мајстора који живе овде на Малти.

Осим наших људи овд‌е, Срба, ту су и други народи православне вере који долазе у овај храм, посебно на недељна богослужења?

Горанчић: По томе смо и специфични, по тој различитости. Осим наших људи, у овај храм долазе нам и Руси, Украјинци…Имамо и доста браће Македонаца који долазе овде, такође и Бугара православаца. Наша заједница је заједница свих словенских народа. Црква припада Српској православној цркви, ја сам свештеник СПЦ , али по речима светог апостола Павла да„У Христу не постои ни Јевреј, ни Грк“, дакле, ми се вођени тиме трудимо да свако осети овде да је код куће, у кући свога Оца.

У току је Први форум књижевника српске дијаспоре, овде на Малти. Учесници су у склопу програма овог фестивала, посетили и овај храм. Као добар домаћин, причом сте нас увели у живот наших људи овд‌е и обрадовали нас чињеницом да чините много по питању очувања традиције, вере и културе нашег народа, али и националног идентитета, што је много важно.

Горанчић: То  треба бити заједнички циљ свих нас, представника разних институција, од цркве до државе. Ми се трудимо да кроз разне пројекте уз подршку наших људи из другог дела дијапсоре и из Матице, очувамо наш националниидентитет,како кроз разна културна дешавања, манифестације, тако и кроз разна предавања на духовне теме. Такође, трудимо се деци пренети важност свега овог што радимо, да осете ту нит која их спаја са матицом и пореклом.

Све оно што смо видели овде чини нас срећнима и охрабрује нас. У овим тешким временима каква су ова данас, и на оним местима где смо већина, људи тешко одржавају оптимизам, наду , па и веру. Рекло би се да су цркве у дијаспори посећеније, по Вашем мишљењу због чега је тако? Ви овде, далеко од Матице, чврсто сте окупљени и у вери и у молитви, то нас посебно радује.

Горанчић:Моје мишљење је да је разлог томе, да ми Срби некако занемарарујемо оно што нам је доступно. У Србији , Богу хвала, има велики број цркви, доста њих се и гради и отвара у међувремену, тако људи имају прилике у свако доба да оду да се помоле, и по дану и по ноћи.У дијаспори је то редак случај. Можда је то један од разлога, а други, можда када оду изван своје земље, недостаје им. Зато сам малопре и поменуо да се трудимо да сви који дођу овде осете тај део Матице, да осете да су као код куће, да имају тај осећај. Да се захваљујћи томе везују за цркву, да учествују на тим разним дешавањима која се организују у склопу Матице. Оно што је нека моја визија, зашто улажемо толико времена и труда за наше младе људе, је то да их привучемо овде у цркву, не само да сучавују идентитет и да одржавају везу са Матицом, већ да сутрадан, када одрасту, задрже то и пренесу на своју децу.

У случају да се, на пример, одлуче за мешовити брак,да живе са неким ко није православне вере, да им то увек буде у подсвести. Кроз искуство које имају , да се труде да тог човека изведу на прави пут , на праву веру, односно уведу у православље.

Оче Ристо, хвала вам на овом разговору.

Горанчић: Хвала вама пуно на љубави, на жељи да помогнете нашој заједници овде, и на издвојеном времену за овај интервју. Увек сте добродошли! И ви, и сви остали. Када долазимо у цркву било где, да ли је то у дијаспори или Матици, увек некако долазимо у дом наших родитеља. Сваког добра од Господа.

Кроз овај искрени разговор са о.Ристом Горанчићем, дубље смо загазили у духовни свет ове заједнице и осветлили њен значај у овом посебном кутку Медитерана. Кроз речи посвећеног свештеника, осетили смо присуство љубави, наде и вере које дају светлост и снагу свакодневном животу верника. Његова посвећеност Божјем делу, као и спремност да служи својој заједници са стрпљењем, разумевањем и добротом, инспирише нас да тражимо духовно благо и да негујемо међусобну солидарност и љубав. У сусретима са таквим преданим служитељима, попут мог саговорника, схватамо дубину и богатство православне традиције и веровања, те се надамо да ће та светлост заувек обасјавати пут свих верника на Малти и шире. Овај разговор је један од начина да му се захвалим што је био са нама, што је поделио своје мисли и искуства, и дао нам благослов за ово што радимо,  на све нас учеснике, остављајући дубок и неизбрисив траг. Оче Ристо, желим вам мир, радост и благослов у вашем даљем служењу.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: