detalj slike: Ilustrator: Petar Tešović

ŠTA TO SVETLI ZVEZDA NIJE 

Ljubav jagode i ananasa

Izrasla iz šumskog grma,

a on gde se more talasa,

ljubavna stvori se ujdurma,

između jagode i ananasa.

Korpe su bile leti bogatije,

raznim plodovima glatkim,

al ne seća se niko simpatije

takve, među voćem slatkim.

Al desi se iznenada nezgoda,

zbog vrele letnje temperature,

dehidrirala je sirota jagoda

i ostala bez zgodne figure.

Pa plačući svom dragom veli:

„Bila sam mala, savršenog stasa,

prođe za mene sreća i život celi,

ostaću bez svog ananasa.“

Uteha stiže rečima: Ne brini,

lepota nije uvek za slavlje,

sačuvani su svi vitamini,

najvažnije nam je zdravlje.“

Da budu ponovo zajedno,

uz pomoć kuhinjskog alata,

iskrsnu rešenje izvanredno

napravljena je voćna salata.   

Drugarstvo

Drugaricu ko god ima,

život mu je stih i rima.

Prijatelj je uvek neko,

sa kim ti je med i mleko.

Ja sa vrata bacam knjige,

sa njom delim svoje brige,

Na livadi među travom,

uživam sa onom pravom.

Ne merka me ispod oka,

sem ponekad zbog obroka.

Poklonim joj na brzinu,

s četiri lista detelinu.

Ja joj pričam, ona gleda,

na tračeve ne naseda.

Kad mi život nije srećka,

tu je njena topla plećka.

Baš me briga, šta joj riču,

znam ja njenu tužnu priču.

Srce joj je puno bola,

volela je jednog vola.

Kad ga vide pored druma,

kao da je sišla s uma.

Pozvala ga ko u šali,

da budu u mojoj štali.

Iako je svima strana,

podrška je obostrana.

Ne smeta mi što mi vele,

da sam u drugarstvu tele.

Sreća bi se pomutila,

svaka bi se naljutila,

istina je očigledna,

kad bih reko: „Kravo jedna!“

Sad je svima valjda jasno,

kakvo je drugarsvo krasno,

da je meni kravica,

najbolja drugarica.

Pas i mačka

U hladu drveta na mnogo stepeni,

pričala je mačka psu, kako ga baš ceni.

Nema više smisla, da se stalno tuku,

frkću, grebu, jure, za repove vuku.

Pa zar je to život, otelo se „šmrk“,

ako lažem ja, ne laže moj brk!

Potupno se slažem, imam isti stav,

potvrdio kucov i rekao: „Av!“

Potipsaće primirje, dogovor je pao,

u znak dobre volje, pas je zalajao.

Na papir su stavili da za mirom vape,

kao pečat na ugovor, otisnuše šape.

Uz vetrić su prolećnu slušali tišinu,

dok im mišić u oči, ne baci prašinu.

Znalački je reko psu: „Naivna si faca!

Ugovora nema, pojela ga maca.“

Molio da ne dira, vikoh: „Maco, pis!“

Al njoj je odgovara vaš kompromis.

Ona frknu brkom: „To me on kleveta.

Ostaci ugovora leže kod kreveta.“

Miš je bio ljubormoran i prilično zao.

Video je našu sreću papir pogrickao.

Na primirje izgleda stavljena je tačka,

svi se opet vole, kao pas i mačka.

Mačka juri miša, a nju juri pas,

da se nađe ugovor, jedini je spas.

Po dvorištu opet opsadno je stanje,

na pomolu nije novo blagostanje.

Znate dragi moji, sa ove distance,

sve se mislim čudno je to malo društvance,

Prolaze im godine, nedelje i dani,

žive život čudan tako posvađani.  

PODELITE OVAJ TEKST NA: