детаљ слике: Илустратор: Петар Тешовић

ШТА ТО СВЕТЛИ ЗВЕЗДА НИЈЕ 

Љубав јагоде и ананаса

Израсла из шумског грма,

а он где се море таласа,

љубавна створи се ујдурма,

између јагоде и ананаса.

Корпе су биле лети богатије,

разним плодовима глатким,

ал не сећа се нико симпатије

такве, међу воћем слатким.

Ал деси се изненада незгода,

због вреле летње температуре,

дехидрирала је сирота јагода

и остала без згодне фигуре.

Па плачући свом драгом вели:

„Била сам мала, савршеног стаса,

прође за мене срећа и живот цели,

остаћу без свог ананаса.“

Утеха стиже речима: Не брини,

лепота није увек за славље,

сачувани су сви витамини,

најважније нам је здравље.“

Да буду поново заједно,

уз помоћ кухињског алата,

искрсну решење изванредно

направљена је воћна салата.   

Другарство

Другарицу ко год има,

живот му је стих и рима.

Пријатељ је увек неко,

са ким ти је мед и млеко.

Ја са врата бацам књиге,

са њом делим своје бриге,

На ливади међу травом,

уживам са оном правом.

Не мерка ме испод ока,

сем понекад због оброка.

Поклоним јој на брзину,

с четири листа детелину.

Ја јој причам, она гледа,

на трачеве не наседа.

Кад ми живот није срећка,

ту је њена топла плећка.

Баш ме брига, шта јој ричу,

знам ја њену тужну причу.

Срце јој је пуно бола,

волела је једног вола.

Кад га виде поред друма,

као да је сишла с ума.

Позвала га ко у шали,

да буду у мојој штали.

Иако је свима страна,

подршка је обострана.

Не смета ми што ми веле,

да сам у другарству теле.

Срећа би се помутила,

свака би се наљутила,

истина је очигледна,

кад бих реко: „Краво једна!“

Сад је свима ваљда јасно,

какво је другарсво красно,

да је мени кравица,

најбоља другарица.

Пас и мачка

У хладу дрвета на много степени,

причала је мачка псу, како га баш цени.

Нема више смисла, да се стално туку,

фркћу, гребу, јуре, за репове вуку.

Па зар је то живот, отело се „шмрк“,

ако лажем ја, не лаже мој брк!

Потупно се слажем, имам исти став,

потврдио куцов и рекао: „Ав!“

Потипсаће примирје, договор је пао,

у знак добре воље, пас је залајао.

На папир су ставили да за миром вапе,

као печат на уговор, отиснуше шапе.

Уз ветрић су пролећну слушали тишину,

док им мишић у очи, не баци прашину.

Зналачки је реко псу: „Наивна си фаца!

Уговора нема, појела га маца.“

Молио да не дира, викох: „Мацо, пис!“

Ал њој је одговара ваш компромис.

Она фркну брком: „То ме он клевета.

Остаци уговора леже код кревета.“

Миш је био љуборморан и прилично зао.

Видео је нашу срећу папир погрицкао.

На примирје изгледа стављена је тачка,

сви се опет воле, као пас и мачка.

Мачка јури миша, а њу јури пас,

да се нађе уговор, једини је спас.

По дворишту опет опсадно је стање,

на помолу није ново благостање.

Знате драги моји, са ове дистанце,

све се мислим чудно је то мало друштванце,

Пролазе им године, недеље и дани,

живе живот чудан тако посвађани.  

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: