detalj slike: KRK Art dizajn

Na pragu nove Aleksandrije

(Nebojša Krljar, Nova Aleksandrija, roman, Književni ESNAF - Beograd, 2024. 

Msr Ivana Z. Tanasijević - književna kritičarka

            Nakon svog prvog romana pod nazivom Zlatni krst, kojim je zakoračio na književnu scenu, predstavivši se kao pripovedač koji svoj narativ gradi na tradiciji, gde svoje junake smešta u prostor relativno bliske prošlosti, novi roman Nebojše Krljara doneće naizgled izmenjenu perspektivu. Promišljajući na simboličkom planu sadašnji trenutak, oslikavajući čovečanstvo na putu osipanja humaniteta u najširem smislu, roman Nova Aleksandrija promisliće mogući ishod takvog koncepta civilizacije, predstavivši jednu neveselu sliku sveta daleke budućnosti. Međutim, budući da novi roman Nebojše Krljara za svoju osnovnu idejnu nit takođe ima promišljanje društva u najširem smislu, i to sa snažnim simboličkim planom u svom osnovnom sloju, možemo reći da je autor ostao veran poetičkim principima utemeljenim u svom prvom književnom ostvarenju. S druge strane, budući da je Nova Aleksandrija donela usložnjavanje tehnika, perspektiva i postupaka, možemo reći da novi roman predstavlja i svedočanstvo o razvoju i književnom sazrevanju samoga autora.

            Koncipirajući svoj drugi roman na složenom pripovednom i simboličkom postupku, Nebojša Krljar stvoriće jedno intrigantno štivo, čiju semantiku i međuzavisnost naizgled odvojenih celina čitalac postepeno razotkriva. Što više zapitanosti, više i čitaočeve zainteresovanost za tekst, pa će tako autor izgraditi narativ u kome će sličnosti i razlike odvojenih pripovednih tokova stvarati svojevrsnu pripovednu igru. Uvodeći čitaoca u tri vremenski i prostorno odvojene tačke, sa paralelama na značenjskom i simboličkom planu, kroz umnoženost centralne ličnosti romana, autor vešto izvodi osnovnu propovednu nit, čija se mozaička struktura značenjski razotkriva u završnici romana.

            Kroz identitetsku umnoženost centralne ličnosti, autor će izgraditi tri odvojene figure romana, sa snažnim simboličkim uporištem. Marija i njen odnos sa drugim junacima, čiju će simboličko-semantičku poziciju čitalac postepeno otkrivati, biće područje izgradnje osnovne ideje romana. Tako jedan kompozitor, jedan general i jedan kockar, kao imanentni delovi bića glavne junakinje, oslikavaju različite aspekte moderne civilizacije. Na taj način, kroz višestrukost perspektiva, Nebojša Krljar u svom novom romanu stvara jednu zaokruženu sliku modernog sveta.

            Noseći na simboličkom planu koncept umetnosti i progovarajući o njenoj poziciji u savremenom svetu, kroz figuru kompozitora autor gradi jednu neveselu sliku sveta, u kojoj je primetno osipanje svih humanih vrednosti. Suočavajući se sa modernom civilizacijom i društvom u kome imperativ postaje trka za profitom, umetnik se transformiše i određuje kroz odnos sa jednim takvim svetom. Na putu od pobune, preko rezignacije do potpunog poraza u suočavanju sa realnošću savremenog sveta, kompozitor se ukazuje kao svojevrsni simbol umetnosti, poražene do krajnjih granica svoga bića.

         S druge strane, general, izgrađen u simboličkom kodu rata kao takvog, profilisaće autonomni svet destrukcije, nezavisan od svog okruženja. Utemeljen na vojnom redu i ratnim pravilima, fiktivni svet Nebojše Krljara progovoriće o destruktivnoj svesti savremenog čoveka. Bivajući oslikan u prostoru gde granica između realnosti i uobrazilje postaje fluidna, general postaje figura koja utemeljuje ideju o ratu koja stvara svoj svet, a koji postaje dominantni obrazac funkcionisanja društva.

              I, na kraju, imajući ličnost jednog kockara za simboličko uporište poroka, bluda i razvrata savremenog čoveka, novi romana Nebojše Krljara zaokružiće sliku modernog sveta kao najniže tačke civilizacije. Kriza vrednosnog sistema savremenog društva, kao i humanitet razoren do krajnjih granica, postaće tako platforma za promišljanje budućnosti i sudbine jednog takvog sveta.

            Vešta pripovedna igra romana Nova Aleksandrija doneće svojevrsni obrt, koji, kroz Marijino priznanje o sopstvenoj identitskoj umnoženosti, štivo uvodi u domen naučne fantastike i gradi jedan svet robotizovane budućnosti:

„Biotički čip veličine nokta malog prsta biće ugrađen u kognitivni deo na površini malog mozga. Moje kodno ime, nakon ugradnje, postalo je ime tog čipa, Android12uts. Od tog trenutka, ne postoji jedna odluka koju sam ja samostalno donela. Naravno, tako je bilo do dana ekplozije. Adam, sin đavola, glavom i bradom, podvrgao me je najokrutnijim testiranjima i izvrgao svako pravilo i odredbu našeg dogovora. U mene je usadio tri muškarca, čije sam živote iznova i iznova proživljavala. Uprkos svemu, ja sam im dala imena. Kada su već deo mene, red je bar da im kumujem. Tako je nastao Marko Krstić, Jovan Simić i Vanja Bojić.“

      S obzirom na to da je humanitet u romanu dostigao svoju najnižu tačku, projekat pod nazivom „Nova Aleksandrija“, izgradiće područje iz koga su uklonjene sve uporišne tačke poznatog sveta, a svi elementi humaniteta zamenjeni naučno-tehnološkim konceptom. Roman Nebojše Krljara predočiće nam tako sliku daleke budućnosti iz koje je uklonjeno sve ono što je čoveka činilo čovekom, a robotizacija sveta na najširem simboličkom planu ponudiće platformu za razumevanje jednog takvog koncepta.

           Ako ništenje humaniteta sobom nosi novi način življenja, kritičko mišljenje biće prvi element uklonjen iz čovekovog bića. Programirani koncept mišljenja i delovanja, ideju o sveprisutnoj kontroli i svevidećem oku dovešće do savršenstva, pa će novonastali oblik života biti pod apsolutnom kontrolom Elite.

Religijski okviri nama poznatog sveta, projektom „Nova Aleksandrija“, biće izmenjeni kroz supstituciju religijskih simbola. Tako će ideja božanstva poprimiti novi, kompjuterizovani oblik, a dataizam postaće uporišna tačka religioznosti. Podatak u digitalnom svetu postaće tako najviša vrednost novoformiranog društva, podignuta na nivo božanstva.

           Uklanjanje svih uporišnih tački humaniteta i stvaranje novog koncepta življenja, omogućiće i uništavanje prirodnih resursa, a sve zarad interesa privilegovanog sloja. Novi, tehnološki koncipiran svet, neće se ticati samo izmene čoveka i njegove svesti, već će novi koncept imati za cilj promenu celokupne stranosti, i to u skladu sa interesima Elite, što će propast humaniteta učiniti mogućim.

           Slika budućnosti Krljarevog romana izgradiće na simboličkom planu koncept knjige kao centralne tačke i nosioca humaniteta, pa će se u svetu robotizovane budućnosti pisani dokument ukazati kao poslednja nada za spasenje čovečanstva. Traganje za rukopisom iz prošlosti predstavlja tako jedinu nadu za povratak na poznati način života, čime roman Nova Aleksandrija simbolički povezuje humanitet sa pisanim tragom, svetom knjiga, književnosti, i, na kraju, umetnošću u najširem smislu.

         Iako oslikavajući neveselu sliku, kako poznatog, modernog sveta, tako i sveta budućnosti, koji je prirodna posledica puta koji je savremeni čovek odabrao, Nebojša Krljar svoj roman ne završava u pesimističnim tonovima. Izražavajući nadu da se projekat „Nova Aleksandrija“ ipak neće dogoditi, ostavlja čitaoca u optimizmu i nadi za očuvanjem humaniteta i sveta kakvim ga poznajemo.

          Gradeći jedan intriganti pripovedni koncept, Nebojša Krljar napisao je roman koji drži čitaočevu pažnju, vodeći ga kroz pripovedni mozaik i igru preplitanja likova i događaja, koje postepeno otkriva i povezuje u značenjsku celinu. Progovarajući o aktuelnom trenutku osipanja humaniteta i gradeći sliku robotizovane budućnosti, na značenjskom planu autor gradi jedno angažovano delo, koje upozorava na put kojim je čovečanstvo krenulo, što ga čini više nego aktuelnim. Snažna simbolička struktura romana, sa rukopisom, knjigom i književnošću kao najsnažnijim uporištem humaniteta, afirmisaće umetnost kao poslednju tačku koja može da spasi svet. Na pragu nove Aleksandrije, roman Nebojše Krljara upozorava da se taj prag ne sme prekoračiti.

PODELITE OVAJ TEKST NA: