детаљ слике: КРК Арт дизајн

На прагу нове Александрије

(Небојша Крљар, Нова Александрија, роман, Књижевни ЕСНАФ - Београд, 2024. 

Мср Ивана З. Танасијевић - књижевна критичарка

            Након свог првог романа под називом Златни крст, којим је закорачио на књижевну сцену, представивши се као приповедач који свој наратив гради на традицији, где своје јунаке смешта у простор релативно блиске прошлости, нови роман Небојше Крљара донеће наизглед измењену перспективу. Промишљајући на симболичком плану садашњи тренутак, осликавајући човечанство на путу осипања хуманитета у најширем смислу, роман Нова Александрија промислиће могући исход таквог концепта цивилизације, представивши једну невеселу слику света далеке будућности. Међутим, будући да нови роман Небојше Крљара за своју основну идејну нит такође има промишљање друштва у најширем смислу, и то са снажним симболичким планом у свом основном слоју, можемо рећи да је аутор остао веран поетичким принципима утемељеним у свом првом књижевном остварењу. С друге стране, будући да је Нова Александрија донела усложњавање техника, перспектива и поступака, можемо рећи да нови роман представља и сведочанство о развоју и књижевном сазревању самога аутора.

            Конципирајући свој други роман на сложеном приповедном и симболичком поступку, Небојша Крљар створиће једно интригантно штиво, чију семантику и међузависност наизглед одвојених целина читалац постепено разоткрива. Што више запитаности, више и читаочеве заинтересованост за текст, па ће тако аутор изградити наратив у коме ће сличности и разлике одвојених приповедних токова стварати својеврсну приповедну игру. Уводећи читаоца у три временски и просторно одвојене тачке, са паралелама на значењском и симболичком плану, кроз умноженост централне личности романа, аутор вешто изводи основну проповедну нит, чија се мозаичка структура значењски разоткрива у завршници романа.

            Кроз идентитетску умноженост централне личности, аутор ће изградити три одвојене фигуре романа, са снажним симболичким упориштем. Марија и њен однос са другим јунацима, чију ће симболичко-семантичку позицију читалац постепено откривати, биће подручје изградње основне идеје романа. Тако један композитор, један генерал и један коцкар, као иманентни делови бића главне јунакиње, осликавају различите аспекте модерне цивилизације. На тај начин, кроз вишеструкост перспектива, Небојша Крљар у свом новом роману ствара једну заокружену слику модерног света.

            Носећи на симболичком плану концепт уметности и проговарајући о њеној позицији у савременом свету, кроз фигуру композитора аутор гради једну невеселу слику света, у којој је приметно осипање свих хуманих вредности. Суочавајући се са модерном цивилизацијом и друштвом у коме императив постаје трка за профитом, уметник се трансформише и одређује кроз однос са једним таквим светом. На путу од побуне, преко резигнације до потпуног пораза у суочавању са реалношћу савременог света, композитор се указује као својеврсни симбол уметности, поражене до крајњих граница свога бића.

         С друге стране, генерал, изграђен у симболичком коду рата као таквог, профилисаће аутономни свет деструкције, независан од свог окружења. Утемељен на војном реду и ратним правилима, фиктивни свет Небојше Крљара проговориће о деструктивној свести савременог човека. Бивајући осликан у простору где граница између реалности и уобразиље постаје флуидна, генерал постаје фигура која утемељује идеју о рату која ствара свој свет, а који постаје доминантни образац функционисања друштва.

              И, на крају, имајући личност једног коцкара за симболичко упориште порока, блуда и разврата савременог човека, нови романа Небојше Крљара заокружиће слику модерног света као најниже тачке цивилизације. Криза вредносног система савременог друштва, као и хуманитет разорен до крајњих граница, постаће тако платформа за промишљање будућности и судбине једног таквог света.

            Вешта приповедна игра романа Нова Александрија донеће својеврсни обрт, који, кроз Маријино признање о сопственој идентитској умножености, штиво уводи у домен научне фантастике и гради један свет роботизоване будућности:

„Биотички чип величине нокта малог прста биће уграђен у когнитивни део на површини малог мозга. Моје кодно име, након уградње, постало је име тог чипа, Андроид12утс. Од тог тренутка, не постоји једна одлука коју сам ја самостално донела. Наравно, тако је било до дана екплозије. Адам, син ђавола, главом и брадом, подвргао ме је најокрутнијим тестирањима и извргао свако правило и одредбу нашег договора. У мене је усадио три мушкарца, чије сам животе изнова и изнова проживљавала. Упркос свему, ја сам им дала имена. Када су већ део мене, ред је бар да им кумујем. Тако је настао Марко Крстић, Јован Симић и Вања Бојић.“

      С обзиром на то да је хуманитет у роману достигао своју најнижу тачку, пројекат под називом „Нова Александрија“, изградиће подручје из кога су уклоњене све упоришне тачке познатог света, а сви елементи хуманитета замењени научно-технолошким концептом. Роман Небојше Крљара предочиће нам тако слику далеке будућности из које је уклоњено све оно што је човека чинило човеком, а роботизација света на најширем симболичком плану понудиће платформу за разумевање једног таквог концепта.

           Ако ништење хуманитета собом носи нови начин живљења, критичко мишљење биће први елемент уклоњен из човековог бића. Програмирани концепт мишљења и деловања, идеју о свеприсутној контроли и свевидећем оку довешће до савршенства, па ће новонастали облик живота бити под апсолутном контролом Елите.

Религијски оквири нама познатог света, пројектом „Нова Александрија“, биће измењени кроз супституцију религијских симбола. Тако ће идеја божанства попримити нови, компјутеризовани облик, а датаизам постаће упоришна тачка религиозности. Податак у дигиталном свету постаће тако највиша вредност новоформираног друштва, подигнута на ниво божанства.

           Уклањање свих упоришних тачки хуманитета и стварање новог концепта живљења, омогућиће и уништавање природних ресурса, а све зарад интереса привилегованог слоја. Нови, технолошки конципиран свет, неће се тицати само измене човека и његове свести, већ ће нови концепт имати за циљ промену целокупне страности, и то у складу са интересима Елите, што ће пропаст хуманитета учинити могућим.

           Слика будућности Крљаревог романа изградиће на симболичком плану концепт књиге као централне тачке и носиоца хуманитета, па ће се у свету роботизоване будућности писани документ указати као последња нада за спасење човечанства. Трагање за рукописом из прошлости представља тако једину наду за повратак на познати начин живота, чиме роман Нова Александрија симболички повезује хуманитет са писаним трагом, светом књига, књижевности, и, на крају, уметношћу у најширем смислу.

         Иако осликавајући невеселу слику, како познатог, модерног света, тако и света будућности, који је природна последица пута који је савремени човек одабрао, Небојша Крљар свој роман не завршава у песимистичним тоновима. Изражавајући наду да се пројекат „Нова Александрија“ ипак неће догодити, оставља читаоца у оптимизму и нади за очувањем хуманитета и света каквим га познајемо.

          Градећи један интриганти приповедни концепт, Небојша Крљар написао је роман који држи читаочеву пажњу, водећи га кроз приповедни мозаик и игру преплитања ликова и догађаја, које постепено открива и повезује у значењску целину. Проговарајући о актуелном тренутку осипања хуманитета и градећи слику роботизоване будућности, на значењском плану аутор гради једно ангажовано дело, које упозорава на пут којим је човечанство кренуло, што га чини више него актуелним. Снажна симболичка структура романа, са рукописом, књигом и књижевношћу као најснажнијим упориштем хуманитета, афирмисаће уметност као последњу тачку која може да спаси свет. На прагу нове Александрије, роман Небојше Крљара упозорава да се тај праг не сме прекорачити.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: