detalj slike: Ilustrator: Petar Tešović

SVITAC

Sva stvorenja i sve ptice,

Sa zelene livadice,

Zagledale se u travu,

Po vetriću lepršavu.

Ko da trava tajnu krije,

Nešto svetli, zvezda nije.

Pa pitali bez cenzure

Uvijanja i kulture.

Možda mesec s neba pao

Pa se malo ugruvao,

Možda mesec, zelen borić,

Leptir ili Vilin konjić?!

To je neka buba gipka,

Crna, ružna sa dva pipka.

Pilji, skače, ciči, vrišti,

Preti da nas sve uništi.

Mile dobre besanice,

To su vaše besmislice

Među travom i međ cvećem

Neprestano ja trepećem.

Nisam neki noćni dripac,

Zaljubljeni ja sam svitac

Obasjavam dragu svoju

Imam noćnu paranoju.

Da će zlice slične gadu,

Dragu moju da ukradu

Ko sto vidiš, nisam gubav

Obasjavam svoju ljubav.

Kada spavam, kad sam budan,

Ja sam mnogo dobroćudan

Kad ne svetlim, ja ne bežim,

Odmaram  se, samo  ležim.

Ne predstavljaj ljudsku bedu,

Ne sudi mi po izgledu

Ne bavi se ti grbama,

Na čoveku i bubama.

Berba pečuraka

U šumarku pokraj sela, u debelom hladu hrasta,

Skrivene u senci granja bokore se malog rasta,

Ukusan će ručak biti, nekom skromnom ko sad posti,

Obrok neće biti tuzi, niti nekoj bahatosti.

U skrivenom carstvu gljiva, tamo gde mirnoća vlada,

Gledale  su gde ih ima, duše, stara, druga mlada.

Sunce jača, oblak prođe, ispod hrasta nesta mrak,

Kroz granje i lišće gusto, otkrio ih sunčev zrak.

Ne nađe ih oko staro, niti ruka bolećiva

Već ih otkri dečak mio, kojem šiška nos pokriva.

Tamo gde je zgodno pao, sa noge je blato streso,

Veseo je vrlo bio, kad je našao šumsko meso.

Hitro ubra i razbaca na puteljak tu u brizi,

Da ih nađe ruka stara, a da on je ne ponizi.

Baka otkri bele glave, u korpi su medaljoni,

Poslastica u tiganju biće danas šampinjoni.

Kada i ti pomoć pružaš, neka i  tvoj ego posti,

Najveća je znaj nagrada, dan proveden u radosti.

(Lj) ubiša

Jedan je Ubiša,

Desilo se eto!

Plakao ko kiša,

Baš čitavo leto!

Problemi se broje,

Ne diči se time

Ne zna kako svoje,

da napiše ime.

To se desi svakom

Slovo jedno gubi

Pa napisa vako

Ubiša nju ubi!

Od tad jedva diše

Kao da je gubav

Ne zna da napiše

Bez tog slova Ljubav.

Slovo Lj ga muči,

Znanje ima rupe,

Vide svi da uči

iz poslednje klupe.

Stiso zube jako,

Ne voli da gubi,

Tad napisa lako

"Ljubiša te Ljubi".

PODELITE OVAJ TEKST NA: