детаљ слике: Илустратор: Петар Тешовић

СВИТАЦ

Сва створења и све птице,

Са зелене ливадице,

Загледале се у траву,

По ветрићу лепршаву.

Ко да трава тајну крије,

Нешто светли, звезда није.

Па питали без цензуре

Увијања и културе.

Можда месец с неба пао

Па се мало угрувао,

Можда месец, зелен борић,

Лептир или Вилин коњић?!

То је нека буба гипка,

Црна, ружна са два пипка.

Пиљи, скаче, цичи, вришти,

Прети да нас све уништи.

Миле добре бесанице,

То су ваше бесмислице

Међу травом и међ цвећем

Непрестано ја трепећем.

Нисам неки ноћни дрипац,

Заљубљени ја сам свитац

Обасјавам драгу своју

Имам ноћну параноју.

Да ће злице сличне гаду,

Драгу моју да украду

Ко сто видиш, нисам губав

Обасјавам своју љубав.

Када спавам, кад сам будан,

Ја сам много доброћудан

Кад не светлим, ја не бежим,

Одмарам  се, само  лежим.

Не представљај људску беду,

Не суди ми по изгледу

Не бави се ти грбама,

На човеку и бубама.

Берба печурака

У шумарку покрај села, у дебелом хладу храста,

Скривене у сенци грања бокоре се малог раста,

Укусан ће ручак бити, неком скромном ко сад пости,

Оброк неће бити тузи, нити некој бахатости.

У скривеном царству гљива, тамо где мирноћа влада,

Гледале  су где их има, душе, стара, друга млада.

Сунце јача, облак прође, испод храста неста мрак,

Кроз грање и лишће густо, открио их сунчев зрак.

Не нађе их око старо, нити рука болећива

Већ их откри дечак мио, којем шишка нос покрива.

Тамо где је згодно пао, са ноге је блато стресо,

Весео је врло био, кад је нашао шумско месо.

Хитро убра и разбаца на путељак ту у бризи,

Да их нађе рука стара, а да он је не понизи.

Бака откри беле главе, у корпи су медаљони,

Посластица у тигању биће данас шампињони.

Када и ти помоћ пружаш, нека и  твој его пости,

Највећа је знај награда, дан проведен у радости.

(Љ) убиша

Један је Убиша,

Десило се ето!

Плакао ко киша,

Баш читаво лето!

Проблеми се броје,

Не дичи се тиме

Не зна како своје,

да напише име.

То се деси сваком

Слово једно губи

Па написа вако

Убиша њу уби!

Од тад једва дише

Као да је губав

Не зна да напише

Без тог слова Љубав.

Слово Љ га мучи,

Знање има рупе,

Виде сви да учи

из последње клупе.

Стисо зубе јако,

Не воли да губи,

Тад написа лако

"Љубиша те Љуби".

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: