detalj slike: KRK Art dizajn

PČELA i ČOVEK

Dr Simo Jelača

Pčela je insekt iz roda opnokrilaca. Glavna joj je osobina da sakuplja polen za sopstvenu ishranu, kao izvor belančevina, čime ujedno vrši oprašivanje biljaka, a time se razvijaju biljni plodovi, kao ljudska hrana. Za čoveka pčele igraju veoma važnu ulogu, proizvodeći med, matični mleč, propolis i vosak. Pčela je najvažnije živo biće na kugli zemaljskoj, pored čoveka.

Priroda može bez čoveka, ali čovek ne može bez prirode. Isto tako, i pčela može bez čoveka, ali čovek ne može bez pčele. Glavna uloga pčele u prirodi je oprašivanje biljaka, a biljke bez oprašivanja bi ostale bez plodova. Time bi čovek ostao bez hrane.

Pčele su životinjski rod koji živi i radi u zajednici. Koliko je poznato, pčele žive na zemlji već preko 150 miliona godina, žive u rojevima, a u jednom roju imaju jednu maticu, kraljicu društva, oko 50.000 do 80.000, a često i do 150.000 pčela radilica i neodređen broj trutova. Pčele radilice obavljaju sve potrebne radnje u košnici: hrane maticu, prave med, saće, matični mleč, propolis, vosak, i održavaju čistoću, štite društvo od nepoželjnih napadača, sakupljaju polen, održavaju temperaturu i vlagu u društvu, itd. Sve rade u potpunom savršenstvu. Društvo im je zasnovano na principu materinstva. Pčele su prilično agresivne prema nepoželjnim posetiocima. Sve pčele imaju svoj venom, koji deluje kao otvov za odbranu, a isti ima i blagodarno, lekovito dejstvo, u izvesnim oblicima. Kamo sreće da je i ljudski rod zasnovan na istom principu, kao pčelinji. Svi bi smo radili savršeno precizno, bez pogovora slušali maticu, kraljicu, imali bi smo svi sve što bi nam bilo potrebno i svi bi smo bili izjednačeni. Bio bi to neki vid raja na zemlji.

U Evropi je istorija pčelarstva započela da se beleži u sedamnaestom veku. Među prvim naučnicima i stručnjacima zabeleženi su: Svamerdan, koji je prvi utvrdio pol pčelinje matice, ženski. On je maticu zabeležio kao majku pčelinjeg društva. Zatim, Reomir je objasnio stvaranje pčelinjih rojeva, arhitekturu košnice i objasnio da pčele rade non-stop od izlaska do zalaska sunca. Sveštenik Đeron je opisao devičansko rasplođavanje pčelinje matice, a Lengstrot je usavršio konstrukciju košnice sa saćem. I, konačno, DeHruška je usavršio uređaj za vrcanje meda iz saća, na principu centrifugalne sile.

Smatra se da u svetu postoji oko 20.000 vrsta pčela. U Evropi su najpoznatije Kranjska pčela, Italijanski pčela i Kavkazka pčela. Međusobno se razlikuju u nijansam boja. Svaka pčela ima simetričan oblik tela, srastao od tri kolutića u funkcionalne grupe, glava, prsa i zadnji deo, na glavi ima dva oka i dve antene, ima šest nogu i po dva krila. Pčela radilica je veličine oko 15 mm, a matica je duplo veća od pčele radilice. Najčešće su svetlo-braon boje. Pčela radilica izleže se iz jajašceta za 21 dan, matica za 16 dana, a trut za 24 dana. Trutovi u pčelinjem društvu služe samo za oplođavanje matice, a nakon toga čina trut ugine. Ukoliko trut nije sposoban za oplodnju pčele radilice ga izbacuju iz košnice da ugine. Pčela radilica živi oko 30 do 45 dana, matica oko 3 do 5 godina, ponekad i do 7 godina. Kada matica ugine, pčele radilice proizvedu novu maticu. A kada se u pčelinjem društvu nađe i druga matica, pčelinje društvo se roji, razdvaja. Roj pčela koji napušta košnicu obično se uhvati na obližnjem drvetu ili sličnom pogodnom mestu, odakle ga pčelari skidaju pomoću dima i stavljaju u novo-pripremljenu košnicu sa nekoliko okvira meda ili bar šećera za početnu ishranu novog pčelinjeg društva. Rojenje se obično obavlja tokom povoljnih temperatura, najčešće u maju mesecu.

Pčelinja matica ima ulogu da u pčelinjem društvu leže jaja za stvaranje novog poroda, ona dnevno izleže oko 2000 jaja, a tokom svog života izleže oko 200.000 jaja, što znači da jedna matica izleže čitav pčelinji roj ili čak i nešto više. Za maticu se zna da se ona u košnici kreće u smeru sunca, ujutro je na istočnoj strani košnice, oko podne oko sredine košnice, između ramova, a predveče je na zapadnom delu košnice. Pčele radilice se međusobno sporazumevaju plesnim igrama. Pčela ne može da opstane sama, ukoliko ostane sama ubrzo ugine. Prema tome, pčele žive i rade u društvu. Pčele su veoma dobro orjentisane, one odlaze veoma daleko od svoje košnice, tražeći cveće, a vraćaju se izvanredno precizno. Izuzetno raspoznaju nijanse boja, pa se pčelarima otuda preporučuje da svoje košnice bojadišu različitim bojama, što oni svi i čine. Pčele su, inače, veoma obrazovana bića.

Tokom sakupljanja polena svakan pčela radilica dnevno poseti oko 1000 cvetova, pa prema tome pčelinje društvo jedne košnice dnevno sakupi polen sa oko 5 miliona cvetova. Radne pčele lete do 10 km od košnice do cvetova, ako su gladne, mada u proseku lete oko tri kilometra, ali tokom jednoga dana, leti više puta. Pčela je jedini kukac na zemlji koji proizvodi hranu za sebe, a istu hranu koristi i čovek. Pčelinji proizvodi, med i medeni mleč su nepokvarljivi. Pčele prave medenu mleč za ishranu matice, a med prave za sopstvenu ishranu. Mleč sadrži sve vitamine i minerale neophodne za život. Za ljude mleč čak podmlađuje i regeneriše pankreas. Tokom redovne upotrebe mleča broj crvenih krvnih zrnaca se podupla za 15 dana. Jedna kafena kašika medenog mleča sadrži oko 340-350 mg vitamina. Pored pomenutih proizvoda, pčele proizvode i proizvod zvani Porga, a to je fermentisani polen pomešan iz više biljaka. Dobar je za lečenje prostate, a takođe povećava sadržaj gvožđa i hemoglobina. Pčelinji med sadrži 95 d0 99% suve materije fruktoze. Med ima osobinu kristalizacije, tokom dužeg stajanja. Jedna supena kašika meda ima 68 kalorija. Svi pčelinji proizvodi su najboljeg kvaliteta, zdravi su i lekoviti.

Prenosom polena sa jedne biljke na drugu, pčela ostvaruje i rađanje nove biljke i biljnih proizvoda. Pčele su veoma osetljive na pesticide i zato pčelari moraju biti veoma precizni u primeni istih. Za povećanje broja pčela preporuke su da se sadi cveće gde god je to moguće, a livade da se kose tek nakon precvetavanja. O svemu tome treba obrazovati decu, kao dolazeću generaciju.

Ukoliko bi sve pčele u svetu izumrle, ljudski život na zemlji došao bi u pitanje opstanka. Nebi bilo oprašivanja voća i povrća, nestalo bi te vrste hrane i u relatvno kratkom roku izumrla bi trećina čovečanstva. Srećna okolnost za ljudski rod je da se žita oprašuju pomoću vetra, pa bi deo čovečanstva koji pretežno konzumira žitne proizvoda duže preživeo. A, na primer, maline i trešnje zavise isključivo od oprašivanja pčelama.

Pčelama treba tokom zime ostaviti dovoljno meda za njihovo preživljavanje, a u proleće ih je dobro dohranjivati. Pčelarstvo je veoma dobra privredna grana, koja donosi značajne prihode zemlji, a reč je o zdravim proizvodima, lekovitog dejstva. Iskustva o gajenju pčela prenose se, generacijski, sa kolena na koleno i paralelno se usavršava tehnologija proizvodnje i čuvanja pčelinjih proizvoda. Za pčele se može raći da su veoma pametna bića i da su veoma vredne. Pčele u mnogo čemu nadmašuju čoveka. Uspešni pčelari redovno premeštaju svoje košnice po terenima gde se u dato vreme nalazi više cvetnih biljaka, što daje povećane prinose meda i drugih pčelinjih proizvoda.

Izgled pčele i njen rad

PODELITE OVAJ TEKST NA: