детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПЧЕЛА и ЧОВЕК

Др Симо Јелача

Пчела је инсект из рода опнокрилаца. Главна јој је особина да сакупља полен за сопствену исхрану, као извор беланчевина, чиме уједно врши опрашивање биљака, а тиме се развијају биљни плодови, као људска храна. За човека пчеле играју веома важну улогу, производећи мед, матични млеч, прополис и восак. Пчела је најважније живо биће на кугли земаљској, поред човека.

Природа може без човека, али човек не може без природе. Исто тако, и пчела може без човека, али човек не може без пчеле. Главна улога пчеле у природи је опрашивање биљака, а биљке без опрашивања би остале без плодова. Тиме би човек остао без хране.

Пчеле су животињски род који живи и ради у заједници. Колико је познато, пчеле живе на земљи већ преко 150 милиона година, живе у ројевима, а у једном роју имају једну матицу, краљицу друштва, око 50.000 до 80.000, а често и до 150.000 пчела радилица и неодређен број трутова. Пчеле радилице обављају све потребне радње у кошници: хране матицу, праве мед, саће, матични млеч, прополис, восак, и одржавају чистоћу, штите друштво од непожељних нападача, сакупљају полен, одржавају температуру и влагу у друштву, итд. Све раде у потпуном савршенству. Друштво им је засновано на принципу материнства. Пчеле су прилично агресивне према непожељним посетиоцима. Све пчеле имају свој веном, који делује као отвов за одбрану, а исти има и благодарно, лековито дејство, у извесним облицима. Камо среће да је и људски род заснован на истом принципу, као пчелињи. Сви би смо радили савршено прецизно, без поговора слушали матицу, краљицу, имали би смо сви све што би нам било потребно и сви би смо били изједначени. Био би то неки вид раја на земљи.

У Европи је историја пчеларства започела да се бележи у седамнаестом веку. Међу првим научницима и стручњацима забележени су: Свамердан, који је први утврдио пол пчелиње матице, женски. Он је матицу забележио као мајку пчелињег друштва. Затим, Реомир је објаснио стварање пчелињих ројева, архитектуру кошнице и објаснио да пчеле раде нон-стоп од изласка до заласка сунца. Свештеник Ђерон је описао девичанско расплођавање пчелиње матице, а Ленгстрот је усавршио конструкцију кошнице са саћем. И, коначно, ДеХрушка је усавршио уређај за врцање меда из саћа, на принципу центрифугалне силе.

Сматра се да у свету постоји око 20.000 врста пчела. У Европи су најпознатије Крањска пчела, Италијански пчела и Кавказка пчела. Међусобно се разликују у нијансам боја. Свака пчела има симетричан облик тела, срастао од три колутића у функционалне групе, глава, прса и задњи део, на глави има два ока и две антене, има шест ногу и по два крила. Пчела радилица је величине око 15 мм, а матица је дупло већа од пчеле радилице. Најчешће су светло-браон боје. Пчела радилица излеже се из јајашцета за 21 дан, матица за 16 дана, а трут за 24 дана. Трутови у пчелињем друштву служе само за оплођавање матице, а након тога чина трут угине. Уколико трут није способан за оплодњу пчеле радилице га избацују из кошнице да угине. Пчела радилица живи око 30 до 45 дана, матица око 3 до 5 година, понекад и до 7 година. Када матица угине, пчеле радилице произведу нову матицу. А када се у пчелињем друштву нађе и друга матица, пчелиње друштво се роји, раздваја. Рој пчела који напушта кошницу обично се ухвати на оближњем дрвету или сличном погодном месту, одакле га пчелари скидају помоћу дима и стављају у ново-припремљену кошницу са неколико оквира меда или бар шећера за почетну исхрану новог пчелињег друштва. Ројење се обично обавља током повољних температура, најчешће у мају месецу.

Пчелиња матица има улогу да у пчелињем друштву леже јаја за стварање новог порода, она дневно излеже око 2000 јаја, а током свог живота излеже око 200.000 јаја, што значи да једна матица излеже читав пчелињи рој или чак и нешто више. За матицу се зна да се она у кошници креће у смеру сунца, ујутро је на источној страни кошнице, око подне око средине кошнице, између рамова, а предвече је на западном делу кошнице. Пчеле радилице се међусобно споразумевају плесним играма. Пчела не може да опстане сама, уколико остане сама убрзо угине. Према томе, пчеле живе и раде у друштву. Пчеле су веома добро орјентисане, оне одлазе веома далеко од своје кошнице, тражећи цвеће, а враћају се изванредно прецизно. Изузетно распознају нијансе боја, па се пчеларима отуда препоручује да своје кошнице бојадишу различитим бојама, што они сви и чине. Пчеле су, иначе, веома образована бића.

Током сакупљања полена свакан пчела радилица дневно посети око 1000 цветова, па према томе пчелиње друштво једне кошнице дневно сакупи полен са око 5 милиона цветова. Радне пчеле лете до 10 km од кошнице до цветова, ако су гладне, мада у просеку лете око три километра, али током једнога дана, лети више пута. Пчела је једини кукац на земљи који производи храну за себе, а исту храну користи и човек. Пчелињи производи, мед и медени млеч су непокварљиви. Пчеле праве медену млеч за исхрану матице, а мед праве за сопствену исхрану. Млеч садржи све витамине и минерале неопходне за живот. За људе млеч чак подмлађује и регенерише панкреас. Током редовне употребе млеча број црвених крвних зрнаца се подупла за 15 дана. Једна кафена кашика меденог млеча садржи око 340-350 мг витамина. Поред поменутих производа, пчеле производе и производ звани Порга, а то је ферментисани полен помешан из више биљака. Добар је за лечење простате, а такође повећава садржај гвожђа и хемоглобина. Пчелињи мед садржи 95 д0 99% суве материје фруктозе. Мед има особину кристализације, током дужег стајања. Једна супена кашика меда има 68 калорија. Сви пчелињи производи су најбољег квалитета, здрави су и лековити.

Преносом полена са једне биљке на другу, пчела остварује и рађање нове биљке и биљних производа. Пчеле су веома осетљиве на пестициде и зато пчелари морају бити веома прецизни у примени истих. За повећање броја пчела препоруке су да се сади цвеће где год је то могуће, а ливаде да се косе тек након прецветавања. О свему томе треба образовати децу, као долазећу генерацију.

Уколико би све пчеле у свету изумрле, људски живот на земљи дошао би у питање опстанка. Неби било опрашивања воћа и поврћа, нестало би те врсте хране и у релатвно кратком року изумрла би трећина човечанства. Срећна околност за људски род је да се жита опрашују помоћу ветра, па би део човечанства који претежно конзумира житне производа дуже преживео. А, на пример, малине и трешње зависе искључиво од опрашивања пчелама.

Пчелама треба током зиме оставити довољно меда за њихово преживљавање, а у пролеће их је добро дохрањивати. Пчеларство је веома добра привредна грана, која доноси значајне приходе земљи, а реч је о здравим производима, лековитог дејства. Искуства о гајењу пчела преносе се, генерацијски, са колена на колено и паралелно се усавршава технологија производње и чувања пчелињих производа. За пчеле се може раћи да су веома паметна бића и да су веома вредне. Пчеле у много чему надмашују човека. Успешни пчелари редовно премештају своје кошнице по теренима где се у дато време налази више цветних биљака, што даје повећане приносе меда и других пчелињих производа.

Изглед пчеле и њен рад

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: