detalj slike: KRK Art dizajn

PESNIČKE TAJNE ANDRIĆGRADA

Pjesme Andrićgradu, četvrti konkurs, Požega: Žiravac, 2018.

Prof. dr Slađana MIlenković

Među koricama ove knjige, divnog zbornika, nalaze se pesme posvećene Andrićgradu, pesme o čoveku uopšte i o literaturi. Ivo Andrić je bio, očekivano, motiv u određenom broju pesama, jer jedan od ciljeva ovog Festivala jeste negovanje književnog nasleđa našeg nobelovca, ali dominantan motiv jeste Andrićgrad. Kako je ovo tematski festival, pesme su tako i birane, a bilo ih je mnogo. Festivali poezije dragoceni su u vremenu masovnih komunikacija kao podsticaj na kreativno sagledavanje života i stvarnosti. Jedinstven među festivalima je ovaj posvećen Andrićgradu, koji se već nekoliko godina održava sa sve većim uspehom.

Iz ovih stihova se iščitava pesnička slika Republike Srpske, Srbije i regiona, ali i naše dijaspore. Neke od poruka su da je pesnik čovek gurnut u javu koja ga sputava, ona sputava njegove intelektualne potrebe. Čovek je, smatraju umetnici, slobodan samo u mašti, u umetnosti.

U zborniku su postavljena i pitanja o prošlom vremenu, istoriji. Pesme su tematski vezane za prošle dane, sagledavanje postupaka i traženje izgubljenog ali daju i slike Andrićgrada, slike današnjih preokupacija pesnika. Sve, a posebno nagrađene i pohvaljene pesme, zanose čitaoce uvodeći ih u svet Andrića, Drine, Andrićgrada, ponekad prošlosti zarad budućnosti.

Pesma jeste i mora da bude tajna, jer „čuva oblik i suštinu prvu”, kaže Bodler u pesmi „Strvina” i to ovi pesnici znaju. Neki od ovih umetnika stvorili su i mnoštvo kovanica, pokazujući bogatstvo pesničkog jezika. Ovde su zastupljeni i pesnici-proroci, a njihov proročki, „sibilski govor”, koji je negovao čuveni Momčilo Nastasijević jeste ulazak u tajnu jezika. Niti ovih pesnika i njihovog stvaralaštva su se ispreplele u zanimljiv zbornik u kojem se čitaoci mogu lako i lepo razabrati i prateći nit poezije mogu otići u prošlost, biti u sadašnjosti, a sve zarad budućnosti. Te niti poezije se još ispredaju i nikad neće biti presečene dok god bude čitalaca poezije i pesnika.

Nije slučajno što se u arhajsko doba tako visoko cenio pesnički poziv, što je pesnik nekad važio za vidovnjaka, za čoveka koji jedini zna, koji je jedini mudar. Ono po čemu se pesnik razlikuje od naučnika je njegovo duboko poznavanje ljudske duše i istančana osetljivost za sve što je ljudsko. To su ovi pesnici i dokazali ispisujući finu osećajnost ljudske duše stihovima. Iz godine u godinu privlači on sve veći broj učesnika, pesnika iz regiona ali i sveta.

Zbornik koji je pred vama, čitaocima, sadrži nagrađene, pohvaljene i izabrane pesme. Sačinjen je izbor najboljih ostvarenja, a samim tim što je na ovolikom broju strana govori i da je ovogodišnja konkurencija izuzetno kvalitetna.

PODELITE OVAJ TEKST NA: