|
|
ПЕСНИЧКЕ ТАЈНЕ АНДРИЋГРАДА | Слађана Миленковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ПЕСНИЧКЕ ТАЈНЕ АНДРИЋГРАДАПјесме Андрићграду, четврти конкурс, Пожега: Жиравац, 2018.
Проф. др Слађана МИленковић
Међу корицама ове књиге, дивног зборника, налазе се песме посвећене Андрићграду, песме о човеку уопште и о литератури. Иво Андрић је био, очекивано, мотив у одређеном броју песама, јер један од циљева овог Фестивала јесте неговање књижевног наслеђа нашег нобеловца, али доминантан мотив јесте Андрићград. Како је ово тематски фестивал, песме су тако и биране, а било их је много. Фестивали поезије драгоцени су у времену масовних комуникација као подстицај на креативно сагледавање живота и стварности. Јединствен међу фестивалима је овај посвећен Андрићграду, који се већ неколико година одржава са све већим успехом.Из ових стихова се ишчитава песничка слика Републике Српске, Србије и региона, али и наше дијаспоре. Неке од порука су да је песник човек гурнут у јаву која га спутава, она спутава његове интелектуалне потребе. Човек је, сматрају уметници, слободан само у машти, у уметности.У зборнику су постављена и питања о прошлом времену, историји. Песме су тематски везане за прошле дане, сагледавање поступака и тражење изгубљеног али дају и слике Андрићграда, слике данашњих преокупација песника. Све, а посебно награђене и похваљене песме, заносе читаоце уводећи их у свет Андрића, Дрине, Андрићграда, понекад прошлости зарад будућности.Песма јесте и мора да буде тајна, јер „чува облик и суштину прву”, каже Бодлер у песми „Стрвина” и то ови песници знају. Неки од ових уметника створили су и мноштво кованица, показујући богатство песничког језика. Овде су заступљени и песници-пророци, а њихов пророчки, „сибилски говор”, који је неговао чувени Момчило Настасијевић јесте улазак у тајну језика. Нити ових песника и њиховог стваралаштва су се испреплеле у занимљив зборник у којем се читаоци могу лако и лепо разабрати и пратећи нит поезије могу отићи у прошлост, бити у садашњости, а све зарад будућности. Те нити поезије се још испредају и никад неће бити пресечене док год буде читалаца поезије и песника.Није случајно што се у архајско доба тако високо ценио песнички позив, што је песник некад важио за видовњака, за човека који једини зна, који је једини мудар. Оно по чему се песник разликује од научника је његово дубоко познавање људске душе и истанчана осетљивост за све што је људско. То су ови песници и доказали исписујући фину осећајност људске душе стиховима. Из године у годину привлачи он све већи број учесника, песника из региона али и света. Зборник који је пред вама, читаоцима, садржи награђене, похваљене и изабране песме. Сачињен је избор најбољих остварења, а самим тим што је на оволиком броју страна говори и да је овогодишња конкуренција изузетно квалитетна.
|