O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Recenzije


KAO PUHOR MASLAČKA KROZ PROSTRANSTVA

Dragan Marković
detalj slike: KRK Art dizajn


KAO PUHOR MASLAČKA KROZ PROSTRANSTVA

(Osvrt pesnika Dragana Markovića na poeziju Slavice Catić, 2024.


Dragan Marković


,,Velika tišina je u meni“, predstavlja se Slavica Catić, a u njoj jedan zlatni satić otpočinje da kucka. Da niže stihove i da zapodeva baladu o nedosanjanoj ljubavi. I zvezde, i kiša, kroz njene stihove ukoso pada i spira jed i čemer. Da bol umine.  I blaži tugu. A osim kiše, srce se neprestano pominje, i podešava, kao arhivar svega za šta je vredelo živeti i u čemu je bilo radosno učestvovati. U lavirintu, u bez izlazu,  katkad u patnji neprobojnog kruga zabluda. Pesnikinja nam  hrabro izlaže svoje nedoumice, čežnje i razočaranja... Uvidevši da ovaj svet i nije tako divan i drevan, kako bi oni koji su retko kušali ,,čašu meda i čašu žuči“, ne pada u vatru gneva, niti se predaje pesimističnim slutnjama. Zamislite: ona divani sa Ukusom. Shodno tome: je li uputno upitati: Poznaje li Slavica sve jezike sveta čak i kad se nemušto za blindira u veliko ćutanje? Drugima je dovoljno da ukuse osete, da ih razlikuju, da eksperimentišu i traže još neki egzotičniji i nedoživljen, ali Slavica s Ukusom, ni manje ni više -  razgovara. I razgoreva u Vatri spoznaje svoje istine, i utvrđuje da je na ovom svetu premalo ljudi koji imaju dušu. Šibicare i kalkulišu. Uprkos tome ona ne staje i ne okleva. Pevajući studira dobrotu i u pravdu se uzda. Traži retke, duhovne i dubokoumne, prepoznaje ih, grli i sakuplja u svoju kolekciju odabranih i srodnih. Upoznajući svet i promišljajući o njemu, ljubav prema onima koji dušu nisu prodali i proćerdali biva još ogromnija i stihotvornija. Odlučivši da sve što je vredno bude u njenu pesmu sklonjeno i sačuvano, pesnikinja se proglašava sveštenicom ludih lirskih zanosa i neumorno baštini lepotu i dragocenosti dobroti naklonjenog sveta. Hoda po zlatnoj svetlosti i sve svoje snage predaje, bez razlike, i svojoj izmaštanoj i svojoj sasvim ostvarenoj ljubavi. A od čega bi drugog njena pesma ozelenela i progovorila. Od Velike tišine do Šapata duša nije ni kratak ni lagan put. Svašta se moralo proći i proživeti da bi se dostojno pevalo o svemu tome. Pesnikinja ,,želje svoje kupa strpljenjem i naoružava ostvarenjem“...

I kaže, po onoj starozavetnoj: ,,množite se i slavite se!" Ovo drugo je čudesan nastavak kojim Slavica na svoj način upotpunjuje jednu posve novu viziju sveta. Predmet njene ljubavi je najčešće konkretan, sudbinski dodeljen, izabranik, kome posvećuje sve što ima i nema, predajući se bez rezerve. I rečju i ćutanjem. Šapuće mu: ,,Moja je duša sva zamirisala tobom." I sanja u boji, u vedrim nijansama, zamišljajući sreću u zajednici jedino sa onim koji će moći da razume njeno ustreptalo i detinje naivno srce. Opet, srce! Zatim ga sklanja u pesmu kao u gnezdo u krošnji vekovnog hrasta, jer jedino tu nema prepreka da njih dvoje pripadnu jedno drugom za sva vremena i da se vole zauvek. A šta je svako od nas do ,,puhor maslačka koga vetrovi nose u prostranstva" u svetlost, u pesmu koja odjekuje i kad je samo šapat.





PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"