O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Razgovori


NEBOJŠA KRLJAR: ONO NAJBITNIJE NE MOŽEŠ STAVITI NA RAČUN ILI U KOFER

Neda Gavrić
detalj slike: KRK Art dizajn


Nebojša Krljar: Ono najbitnije ne možeš staviti na račun ili u kofer

 


 
Književnik Nebojša Krljar autor je romana Zlatni Krst i Nova Aleksandrija. Živi, radi i stvara u SAD, Majami, Florida, u srećnom braku je sa suprugom Urpi, imaju dve ćerke Izabelu i Emu. Uz redovne poslove, angažovan je na novim književnim projektima u saradnji sa Književnim ESNAFom i Maticom iseljenika i Srba u regionu.

Срећна породица Крљар

 
Književna radionica "Kordun"
Književni ESNAF
Neda Gavrić, Banja Luka 16.08.2024.
 
U toku su promocije Vašeg  novog romana „Nova Aleksandrija“. Reakcije čitalaca su više nego pozitivne. Kakve utiske nosite sa dosadašnjih promocija, da li ste zadovoljni povratnim reakcijama?
Da, u potpunosti. Promocije traju uglavnom oko sat vremena, ali razgovori sa posetiocima se prenose i u dane nakon događaja. Sa sagovornicima se trudim da roman raščinimo do osnovnih ideja vodilja tokom pisanja. Zadržimo se na motivima junaka i u osnovi, to je dobitna kombinacija za pridobijanje pažnje posetilaca. Poruke i pozivi koji uslede budu samo potvrda da smo svoj posao uradili na pravi način.


Детаљ са промоције у Београду (ПРЕС центар УНС)
 
Krenuli ste sa romanom „Zlatni krst“ i sa prvencem „pozlatili“ srpsku književnost. Od samog početka, pa do danas, provlače se iste pouke i poruke. Smatrate li da je najvažnije emotivno dopreti do drugog čoveka, druge duše, sa onim što imamo za reći?
Reči postaju samo lepa artikulacija zvukova koju je priroda dodelila homo-sapiensu. Ukoliko dela, činjenje ne isprate iskazano, reči same po sebi postaju suvišne. Moji junaci u oba romana pokazuju u prostijoj ili složenijoj formi oba lica. Dela traju duže od reči.


Рецензенткиња романа Нова Александрија, мср Ивана Танасијевић
 
Čitajući Vašu poeziju, samo naizgled je buntovna. Ona zapravo skreće pažnju na važne stvari današnjice, moli da se vratimo na pravi put. Po Vašem mišljenju, koliko smo se danas udaljili od tog puta?
Poeziju sam pisao pre desetak godina, dok sam još živeo u Srbiji i bio nezadovoljan društvenim i političkim uređenjem. Ideja i put su isti, ali još nije došlo do odgovarajuće promene. "Moje pleme snom mrtvijem spava..."
 
Mlad ste, uspešan i  porodičan čovek, ali nadasve skroman u svemu čime ste blagosloveni. Koliko vam je vera važna ?
Značaj vere sam u potpunosti shvatio kada sam se preselio u Ameriku, gde vere nema. Uzimamo naše pravoslavlje zdravo za gotovo, jer se srećom rađamo sa tim. U novoj sredini gde je dolar jedini parametar koji pokazuje da postojite, lako je bilo uvideti zašto su mnogi nesrećni. Zajednice u Americi se održavaju isključivo ako su profitabilne, sve van toga im nije relevantno. Zemaljski komfor je cilj koji opravdava skoro sva sredstva. Iako sam jedan od mnogih koji su zbog materijalne sigurnosti otišli u Ameriku, to nikako ne povlači i seču korena za sobom. Ono najbitnije ne možeš staviti na račun ili u kofer.


Породично испред месне цркве Св. Сава у Грачацу
 
Razgovaramo o jako lepim temama: veri, književnosti, ljubavi, a nažalost oko nas su ratovi i stradanja.Kako i na koji način pojedinac može doprineti boljoj i lepšoj budućnosti?
Pojedinac može promeniti puno na mikro, nano ili piko-planu. Ako još ima način da taj svoj mir, mali raj, zaštiti na pravi način od svih spoljnih uticaja, biće srećan. Živimo u globalnom selu i za ozbiljne promene je potrebno mnogo izuzetnih pojedinaca, okupljenih oko iste ideje, sa pravim resursima i momentumom u javnosti. Govorilo se, da je bilo interneta, holokaust se ne bi desio. Šta ćemo sa Gazom, Kosovom? Svi su videli i ćute. Što sam stariji, sve manje verujem u moć pojedinca da napravi pozitivnu promenu globalnih razmera.
 
O svemu što je aktuelno danas, a  gde se naša mišljenja ne podudaraju sa mišljenjem pojedinaca, govori se o teorijama zavere. Mislite li da su upravo te teorije istina?
U prethodnom odgovoru sam pomenuo važnost mira na ličnom planu. U tom miru nema mesta teorijama koje su iznad nas. Imam svoj kritički stav o velikom broju tema koje javnost označava kao neku vrstu teorija zavere, ali im ne pridajem veliki značaj na dnevnom planu. Moje kćerke to ne interesuje.


Сусрет са поетесом Милицом Јефтимијевић Лилић
 
Kako vidite današnjeg čoveka i njegove borbe?
Iako živimo u "najbezbednijem" vremenu u pisanoj istoriji, imam utisak da smo u poziciji žabe u loncu u kojem postaje sve toplije. Trenutno, niko nije ni gladan, ni žedan, ali kako vreme prolazi postaće nepodnošljivo. Moderan čovek ima vrlo malo vremena da iskoči iz tog "lonca" ličnog komfora.
 
Šta je po Vama najveća pretnja našoj omladini i generacijama koje tek dolaze?
Ego. Za to je kriv uticaj zapadnog obrazovanja. Bitnost jedinke po svaku cenu. Korisnik je uvek u pravu. Ako ne piše da je zabranjeno, onda je dozvoljeno. Ego ide preko društvenih normi i zdrave logike. Sve to lepo izgleda mladima dok mehur od sapunice u kome žive pločnik ne rasprši.


Највећа срећа!
 
Koju narodnu izreku živite ličnim primerom?
Aut viam inveniam aut faciam. Nije narodna, izrekao ju je Hanibal prilikom pokušaja osvajanja Rima. U prevodu kaže "gde nema puta, sagradićemo ga". Nema tog problema koji nas može zadesiti, a da ga neko pre nas nije rešio. Naše je da pronađemo ili na kraju sagradimo svoj put kroz život.
 
Promocije „Nove Aleksandrije“ se nastavljajui u narenom periodu. Koji gradovi su u pitanju, gde publika može da Vas očekuje?
Ponovo Beograd, za vreme sajma u oktobru, pre toga najverovatnije Novi Sad i Trstenik. Američka turneja kreće u decembru, Majami, Čikago, Njujork  i Filadelfija.








PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"