detalj slike: KRK Art dizajn

Nebojša Krljar: Ono najbitnije ne možeš staviti na račun ili u kofer

Književnik Nebojša Krljar autor je romana Zlatni Krst i Nova Aleksandrija. Živi, radi i stvara u SAD, Majami, Florida, u srećnom braku je sa suprugom Urpi, imaju dve ćerke Izabelu i Emu. Uz redovne poslove, angažovan je na novim književnim projektima u saradnji sa Književnim ESNAFom i Maticom iseljenika i Srba u regionu.

Срећна породица Крљар

Književna radionica "Kordun"
Književni ESNAF

Neda Gavrić, Banja Luka 16.08.2024.

U toku su promocije Vašeg  novog romana „Nova Aleksandrija“. Reakcije čitalaca su više nego pozitivne. Kakve utiske nosite sa dosadašnjih promocija, da li ste zadovoljni povratnim reakcijama?

Da, u potpunosti. Promocije traju uglavnom oko sat vremena, ali razgovori sa posetiocima se prenose i u dane nakon događaja. Sa sagovornicima se trudim da roman raščinimo do osnovnih ideja vodilja tokom pisanja. Zadržimo se na motivima junaka i u osnovi, to je dobitna kombinacija za pridobijanje pažnje posetilaca. Poruke i pozivi koji uslede budu samo potvrda da smo svoj posao uradili na pravi način.

Детаљ са промоције у Београду (ПРЕС центар УНС)

Krenuli ste sa romanom „Zlatni krst“ i sa prvencem „pozlatili“ srpsku književnost. Od samog početka, pa do danas, provlače se iste pouke i poruke. Smatrate li da je najvažnije emotivno dopreti do drugog čoveka, druge duše, sa onim što imamo za reći?

Reči postaju samo lepa artikulacija zvukova koju je priroda dodelila homo-sapiensu. Ukoliko dela, činjenje ne isprate iskazano, reči same po sebi postaju suvišne. Moji junaci u oba romana pokazuju u prostijoj ili složenijoj formi oba lica. Dela traju duže od reči.

Рецензенткиња романа Нова Александрија, мср Ивана Танасијевић

Čitajući Vašu poeziju, samo naizgled je buntovna. Ona zapravo skreće pažnju na važne stvari današnjice, moli da se vratimo na pravi put. Po Vašem mišljenju, koliko smo se danas udaljili od tog puta?

Poeziju sam pisao pre desetak godina, dok sam još živeo u Srbiji i bio nezadovoljan društvenim i političkim uređenjem. Ideja i put su isti, ali još nije došlo do odgovarajuće promene. "Moje pleme snom mrtvijem spava..."

Mlad ste, uspešan i  porodičan čovek, ali nadasve skroman u svemu čime ste blagosloveni. Koliko vam je vera važna ?

Značaj vere sam u potpunosti shvatio kada sam se preselio u Ameriku, gde vere nema. Uzimamo naše pravoslavlje zdravo za gotovo, jer se srećom rađamo sa tim. U novoj sredini gde je dolar jedini parametar koji pokazuje da postojite, lako je bilo uvideti zašto su mnogi nesrećni. Zajednice u Americi se održavaju isključivo ako su profitabilne, sve van toga im nije relevantno. Zemaljski komfor je cilj koji opravdava skoro sva sredstva. Iako sam jedan od mnogih koji su zbog materijalne sigurnosti otišli u Ameriku, to nikako ne povlači i seču korena za sobom. Ono najbitnije ne možeš staviti na račun ili u kofer.

Породично испред месне цркве Св. Сава у Грачацу

Razgovaramo o jako lepim temama: veri, književnosti, ljubavi, a nažalost oko nas su ratovi i stradanja.Kako i na koji način pojedinac može doprineti boljoj i lepšoj budućnosti?

Pojedinac može promeniti puno na mikro, nano ili piko-planu. Ako još ima način da taj svoj mir, mali raj, zaštiti na pravi način od svih spoljnih uticaja, biće srećan. Živimo u globalnom selu i za ozbiljne promene je potrebno mnogo izuzetnih pojedinaca, okupljenih oko iste ideje, sa pravim resursima i momentumom u javnosti. Govorilo se, da je bilo interneta, holokaust se ne bi desio. Šta ćemo sa Gazom, Kosovom? Svi su videli i ćute. Što sam stariji, sve manje verujem u moć pojedinca da napravi pozitivnu promenu globalnih razmera.

O svemu što je aktuelno danas, a  gde se naša mišljenja ne podudaraju sa mišljenjem pojedinaca, govori se o teorijama zavere. Mislite li da su upravo te teorije istina?

U prethodnom odgovoru sam pomenuo važnost mira na ličnom planu. U tom miru nema mesta teorijama koje su iznad nas. Imam svoj kritički stav o velikom broju tema koje javnost označava kao neku vrstu teorija zavere, ali im ne pridajem veliki značaj na dnevnom planu. Moje kćerke to ne interesuje.

Сусрет са поетесом Милицом Јефтимијевић Лилић

Kako vidite današnjeg čoveka i njegove borbe?

Iako živimo u "najbezbednijem" vremenu u pisanoj istoriji, imam utisak da smo u poziciji žabe u loncu u kojem postaje sve toplije. Trenutno, niko nije ni gladan, ni žedan, ali kako vreme prolazi postaće nepodnošljivo. Moderan čovek ima vrlo malo vremena da iskoči iz tog "lonca" ličnog komfora.

Šta je po Vama najveća pretnja našoj omladini i generacijama koje tek dolaze?

Ego. Za to je kriv uticaj zapadnog obrazovanja. Bitnost jedinke po svaku cenu. Korisnik je uvek u pravu. Ako ne piše da je zabranjeno, onda je dozvoljeno. Ego ide preko društvenih normi i zdrave logike. Sve to lepo izgleda mladima dok mehur od sapunice u kome žive pločnik ne rasprši.

Највећа срећа!

Koju narodnu izreku živite ličnim primerom?

Aut viam inveniam aut faciam. Nije narodna, izrekao ju je Hanibal prilikom pokušaja osvajanja Rima. U prevodu kaže "gde nema puta, sagradićemo ga". Nema tog problema koji nas može zadesiti, a da ga neko pre nas nije rešio. Naše je da pronađemo ili na kraju sagradimo svoj put kroz život.

Promocije „Nove Aleksandrije“ se nastavljajui u narenom periodu. Koji gradovi su u pitanju, gde publika može da Vas očekuje?

Ponovo Beograd, za vreme sajma u oktobru, pre toga najverovatnije Novi Sad i Trstenik. Američka turneja kreće u decembru, Majami, Čikago, Njujork  i Filadelfija.

PODELITE OVAJ TEKST NA: