О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Разговори


НЕБОЈША КРЉАР: ОНО НАЈБИТНИЈЕ НЕ МОЖЕШ СТАВИТИ НА РАЧУН ИЛИ У КОФЕР

Неда Гаврић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Небојша Крљар: Оно најбитније не можеш ставити на рачун или у кофер

 


 
Књижевник Небојша Крљар аутор је романа Златни Крст и Нова Александрија. Живи, ради и ствара у САД, Мајами, Флорида, у срећном браку је са супругом Урпи, имају две ћерке Изабелу и Ему. Уз редовне послове, ангажован је на новим књижевним пројектима у сарадњи са Књижевним ЕСНАФом и Матицом исељеника и Срба у региону.

Срећна породица Крљар

 
Књижевна радионица "Кордун"
Књижевни ЕСНАФ
Неда Гаврић, Бања Лука 16.08.2024.
 
У току су промоције Вашег  новог романа „Нова Александрија“. Реакције читалаца су више него позитивне. Какве утиске носите са досадашњих промоција, да ли сте задовољни повратним реакцијама?
Да, у потпуности. Промоције трају углавном око сат времена, али разговори са посетиоцима се преносе и у дане након догађаја. Са саговорницима се трудим да роман рашчинимо до основних идеја водиља током писања. Задржимо се на мотивима јунака и у основи, то је добитна комбинација за придобијање пажње посетилаца. Поруке и позиви који уследе буду само потврда да смо свој посао урадили на прави начин.


Детаљ са промоције у Београду (ПРЕС центар УНС)
 
Кренули сте са романом „Златни крст“ и са првенцем „позлатили“ српску књижевност. Од самог почетка, па до данас, провлаче се исте поуке и поруке. Сматрате ли да је најважније емотивно допрети до другог човека, друге душе, са оним што имамо за рећи?
Речи постају само лепа артикулација звукова коју је природа доделила хомо-сапиенсу. Уколико дела, чињење не испрате исказано, речи саме по себи постају сувишне. Моји јунаци у оба романа показују у простијој или сложенијој форми оба лица. Дела трају дуже од речи.


Рецензенткиња романа Нова Александрија, мср Ивана Танасијевић
 
Читајући Вашу поезију, само наизглед је бунтовна. Она заправо скреће пажњу на важне ствари данашњице, моли да се вратимо на прави пут. По Вашем мишљењу, колико смо се данас удаљили од тог пута?
Поезију сам писао пре десетак година, док сам још живео у Србији и био незадовољан друштвеним и политичким уређењем. Идеја и пут су исти, али још није дошло до одговарајуће промене. "Моје племе сном мртвијем спава..."
 
Млад сте, успешан и  породичан човек, али надасве скроман у свему чиме сте благословени. Колико вам је вера важна ?
Значај вере сам у потпуности схватио када сам се преселио у Америку, где вере нема. Узимамо наше православље здраво за готово, јер се срећом рађамо са тим. У новој средини где је долар једини параметар који показује да постојите, лако је било увидети зашто су многи несрећни. Заједнице у Америци се одржавају искључиво ако су профитабилне, све ван тога им није релевантно. Земаљски комфор је циљ који оправдава скоро сва средства. Иако сам један од многих који су због материјалне сигурности отишли у Америку, то никако не повлачи и сечу корена за собом. Оно најбитније не можеш ставити на рачун или у кофер.


Породично испред месне цркве Св. Сава у Грачацу
 
Разговарамо о јако лепим темама: вери, књижевности, љубави, а нажалост око нас су ратови и страдања.Како и на који начин појединац може допринети бољој и лепшој будућности?
Појединац може променити пуно на микро, нано или пико-плану. Ако још има начин да тај свој мир, мали рај, заштити на прави начин од свих спољних утицаја, биће срећан. Живимо у глобалном селу и за озбиљне промене је потребно много изузетних појединаца, окупљених око исте идеје, са правим ресурсима и моментумом у јавности. Говорило се, да је било интернета, холокауст се не би десио. Шта ћемо са Газом, Косовом? Сви су видели и ћуте. Што сам старији, све мање верујем у моћ појединца да направи позитивну промену глобалних размера.
 
О свему што је актуелно данас, а  где се наша мишљења не подударају са мишљењем појединаца, говори се о теоријама завере. Мислите ли да су управо те теорије истина?
У претходном одговору сам поменуо важност мира на личном плану. У том миру нема места теоријама које су изнад нас. Имам свој критички став о великом броју тема које јавност означава као неку врсту теорија завере, али им не придајем велики значај на дневном плану. Моје кћерке то не интересује.


Сусрет са поетесом Милицом Јефтимијевић Лилић
 
Како видите данашњег човека и његове борбе?
Иако живимо у "најбезбеднијем" времену у писаној историји, имам утисак да смо у позицији жабе у лонцу у којем постаје све топлије. Тренутно, нико није ни гладан, ни жедан, али како време пролази постаће неподношљиво. Модеран човек има врло мало времена да искочи из тог "лонца" личног комфора.
 
Шта је по Вама највећа претња нашој омладини и генерацијама које тек долазе?
Его. За то је крив утицај западног образовања. Битност јединке по сваку цену. Корисник је увек у праву. Ако не пише да је забрањено, онда је дозвољено. Его иде преко друштвених норми и здраве логике. Све то лепо изгледа младима док мехур од сапунице у коме живе плочник не распрши.


Највећа срећа!
 
Коју народну изреку живите личним примером?
Aut viam inveniam aut faciam. Није народна, изрекао ју је Ханибал приликом покушаја освајања Рима. У преводу каже "где нема пута, саградићемо га". Нема тог проблема који нас може задесити, а да га неко пре нас није решио. Наше је да пронађемо или на крају саградимо свој пут кроз живот.
 
Промоције „Нове Александрије“ се настављајуи у нареном периоду. Који градови су у питању, где публика може да Вас очекује?
Поново Београд, за време сајма у октобру, пре тога највероватније Нови Сад и Трстеник. Америчка турнеја креће у децембру, Мајами, Чикаго, Њујорк  и Филаделфија.








ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"