detalj slike: KRK Art dizajn

POSLEDNjI ĐAČKI CVET

Tamo gde sto za jednu glavu pada

gde nevinost detinja u oktobru strada,

gde se gubi i poslednja u čoveka nada

i srce od žalosti iz tela iskrada.

Tamo gde je smrću staza popločana

u spomeniku ocrtano stradalo lice,

gde je zemlja krvlju čeljadi natopljena,

ispisana istorija u parku Šumarice.

Tamo gde epitaf čuva poslednje reči

i obeležava jedan prošli svet,

došao je neko mladost da spreči,

ubere i poslednji đački cvet.

Tamo gde se ruka prijateljstva pruža

iz đačkih klupa na večni počinak,

srce se hrabrošću i verom naoruža

ne odlagajući sa životom rastanak.

Tamo gde profesor ponosno kliče

verovaše u Božiju milost i spas,

otvoriše se vrata raja kad u glas poviče

"Pucajte, ja i dalje držim čas!"

Tamo gde srpska čeljad počiva,

gde nejaki glas Srbina doziva ;

sa usana klize molitva i zakletva -

dok nas oktobar na Šumarice seća

u čast srpskog naroda paliće se sveća.

SVETI NOVOMUČENIK VUKAŠIN JASENOVAČKI

Živeo je u Klepcu jedan starac

kome je do smrti samo Gospod sudio,

osuđen beše jer je pravoslavac

uzevši ulogu Boga, dušman mu je presudio.

Sekao je uho po uho, nos i srce iz grudi

ali ne priguši u Vukašinovom uhu glas,

zbog njegove smirenosti i u srcu vere mu presudi,

ni ne sluteći da mu smrt beše blagoslov i spas.

Samo ti, dijete, svoj posao radi,

reče starac smirenošću kojoj nema kraja,

ni slutio nije da što mu pre srce izvadi

pre će doći svojim voljenima pred vrata raja.

Možeš mu delove tela seći i do smrti ga mučiti,

Srbin će i posle smrti kao i do sad živeti,

nikad vam neće biti jasno i nećete naučiti

 - da bi večno živeo moraš junački umreti.

Zbog čvrste vere i u njega srca junačkog

pričaću ovu priču sutra svojoj deci,

da slave Svetog Novomučenika Vukašina Jasenovačkog

i do sudnjeg dana čuvaju veru kao slavni preci.

PORUKA SA NEBA

Otvorih zorom ranom oči snene,

prisetih se sna, poruke što dođe do mene ;

U snu mi Gospod voljenog dedu šalje

kada teško je da hrabro nastavim dalje.

„Milice kćeri, dedino blago,

sačuvaj obraz i čast, biće dedi drago ;

svetom proputuj, al zavičaju se vrati,

koji ti u srcu leži, u stopu te prati.

Milice kćeri, sve se obnavlja, cveta,

samo jedno kad iščupaš nikad ne procveta ;

raspletene, bujne kose ti slobodno seci

ali nikad iz srca koren, tamo su ti preci.

Milice kćeri, kneginjino nosiš ime

dostojna imena budi i uvek se ponosi njime!

Budi ponosna Srpkinja, sestra, majka, žena

i lepotom i svakim vrlinama ukrašena.

Ne zaboravi, kćeri, potomak si srpskog roda,

kidaj kalupe što te stežu, zlato je sloboda.

Ne dozvoli da ti iko govori šta i kako,

u tebi je srpska krv vrela a ne mleko mlako.

I dobro zapamti šta ću ti sada reći

jer otkriću ti put ka iskonskoj sreći -

ne odriči se vere i koračaj srca čistog

jer za takve najlepši plan ima dragi Bog”

Iskrada se iz oka jedna suza vrela

da sve stvarnost je moja duša bi htela ;

iako sve beše tvoja poruka sa neba i san

znam da me sa neba bodriš i da si ponosan.

Tvoje reči u snu na javi su mi opomena

da ne podležem vragu i nametnutim promenama,

Iskušenja mnoga kradu dušu mladu,

ali ne brini, ostaću vuk u ovčijem stadu.

PODELITE OVAJ TEKST NA: