NEMOJ NIKADA DA ODEŠ U BEČ  | Miloš Marjanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
KADA TI DOĐE MOJA PESMA
Ostani budna
kada zvezde budu sipale radosnice
prošetaj po korzou mesečine
zaželi da te još jednom slažem
i zasladim javu gorkom čokoladom.
Sklizni iz zore
dok dan peva opelo noći
stopi se sa rosom
da te kao poslednji dukat sačuvam na dlanu.
Pobegni sa jutarnje smotre namrštenih petlova
potraži me u magli koja nestaje
zaustavi drhtaj i sačuvaj osmeh
kada ti dođe moja pesma.
NEMOJ NIKADA DA ODEŠ U BEČ
Nemoj nikada da odeš u Beč
neće ti dati da se vratiš
Habzburzi obradovani povratkom odbegle princeze.
Darovaće ti dvor između neba i zemlje
sa nadom da je vaskrsla romantika
i oprošteni grehovi moćne carevine.
Na vrhovima prstiju
pravićeš piruete po srcima gospode
probudićeš poetama usnule sonete
a veliki majstor će zažaliti
što je svirao za Elizu a ne za tebe.
Okončaćeš carski bal svojim dolaskom
ne vrede bečkim gospođicama najlepše toalete
postaće sluškinje dunavske sirene.
Nemoj nikada da odeš u Beč...
Šta će ti carski grad
dok ti je presto u mom srcu?
SEVDAH
Izlio sam reku radosti i okean suza
plovio brodom
sa pramcem od gitare i krmom od harmonike
skidao mesečinu lutkama od sujete
tamničio se tugom
razmetao osmesima.
Duša na istoku i srce na jugu
snovi od pahulja i nada od košave
utiskuju uspomene u knjigu života
dok se svaki stih uliva u sevdah.
