детаљ слике: КРК Арт дизајн

КАДА ТИ ДОЂЕ МОЈА ПЕСМА

Остани будна

када звезде буду сипале радоснице

прошетај по корзоу месечине

зажели да те још једном слажем

и засладим јаву горком чоколадом.

Склизни из зоре

док дан пева опело ноћи

стопи се са росом

да те као последњи дукат сачувам на длану.

Побегни са јутарње смотре намрштених петлова

потражи ме у магли која нестаје

заустави дрхтај и сачувај осмех

када ти дође моја песма.

НЕМОЈ НИКАДА ДА ОДЕШ У БЕЧ

Немој никада да одеш у Беч

неће ти дати да се вратиш

Хабзбурзи обрадовани повратком одбегле принцезе.

Дароваће ти двор између неба и земље

са надом да је васкрсла романтика

и опроштени грехови моћне царевине.

На врховима прстију

правићеш пируете по срцима господе

пробудићеш поетама уснуле сонете

а велики мајстор ће зажалити

што је свирао за Елизу а не за тебе.

Окончаћеш царски бал својим доласком

 не вреде бечким госпођицама најлепше тоалете

 постаће слушкиње дунавске сирене.

Немој никада да одеш у Беч...

Шта ће ти царски град

док ти је престо у мом срцу?

СЕВДАХ

Излио сам реку радости и океан суза

пловио бродом

са прамцем од гитаре и крмом од хармонике

скидао месечину луткама од сујете

тамничио се тугом

разметао осмесима.

Душа на истоку и срце на југу

снови од пахуља и нада од кошаве

утискују успомене у књигу живота

док се сваки стих улива у севдах.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: