detalj slike: KRK Art dizajn

SEVERNI I JUŽNI POL

( Sličnosti i razlike )

Dr SIMO JELAČA

Severni zemljin pol (Arktik) nalazi se na Severnom ledenom okeanu, okružen kopnom, na nadmorskoj visini svga 2 m, na udaljenosti od kopna Grenlanda oko 700 km. Južni pol (Antarktik) nalazi se na kopnu, okružen morem. Antarktik je kontinent, a južni pol nalazi se na nadmorskoj visini od 2835 m., udaljen od Južne Amerike oko 1300 km.

Na severnom polu su dnevne temperature od 5 do -43 stepena Celziusa, a na južnom polu od -13.5 do -62 stepeni Celziusa, znači na južnom polu su temperature niže. Jedan od razloga je što hladni vetrovi kruže oko Antarktika. Najniža temperatura na Antarktiku zabeležena je 21 Jula 1983 od -89.2 stepeni Celziusa, a najviša temperatura na severnom polu zabeležena je 5 stepeni, kada je istoga dana na južnom polu bila -13.5 stepeni. Na mestu obeležavanja južnog pola postavljen je stub, za koji kažu da se godišnje pomera za 10 m. Led na severnom polu je debljine oko 3 do 4 m, a okean je ispod njega dubok 426 m, dok je na južnom polu debljina leda čak 2700 m, znači da je planina na kojoj je južni pol gotovo sva sastavljena od leda. Oba pola su pod stalnim ledom. Led u okolini južnog pola se tokom leta na morskim obalama otapa, a zimi se ponovo zamrzava, pa se tako površina Antarktika zimi udvostručava u odnosu na letnju površinu. Na oba pola zime su duge i veoma hladne, a leta su kratka i hladna. Oba pola imaju po pet meseci godišnje dnevne svetlosti, zatim po mesec dana sumraka, pa po pet meseci noći i opet mesec dana sumraka. Oba pola imaju po jedan izlazak i po jedan zalazak sunca godišnje. Na severnom polu sunce izlazi na dan martovske ravnodnevnice (Mart Ekvinoks) i ne zalazi do jesenje ravnodnevnice (Septembar Ekvinoks).

Arktik 21 juna ima sredinu leta i dan traje tačno 24 sata, dok je toga dana na Antarktiku sredina zime, gde noć traje 24 sata. Obratno je 21 decembra, na Arktiku je sredina zime, a na Antarktiku sredina leta. Ime Antarktika ima suprotno značenje od imena Arktika (prema značenju na grčkom jeziku).

Antarktik je otkriven 1912 godine i peti je kontinent na planeti Zemlji, veličine 13,176.727 kvadratnih kilometara. Na južnom polu magnetna igla postavljena je na horizontalnoj osovini i zauzima vertikalan položaj. Antarktik okružuju tri okeana; Pacifik, Atlantik i Indijski okean i pet mora; Vedelovo, Rosovo, Belinghauzenovo, Amundsenovo i Skotijevo more. Antarktik je dostupan naučnicima svih nacija sveta. Na Antarktiku ima i jedno jezero, veličine 4,7 kvadratnih jilometara , u kome je temperatura vode 11 stepeni Celzijevih. Ima i jedan gejzer u kome je temperatura 88 stepeni Celzijevih.

Od biljnog sveta na severnom polu Zemlje su tundre, žbunje niskog rasta, trava, mahovina i neko alpsko cveće, što sve raste na ravnim i brdovitim terenima koji opkoljavaju Severni ledeni okean, površine 11,5 miliona kvadratnih kilometara. Podaci ukazuju da na Arktiku raste čak oko 1700 različitih vrsta biljnog sveta. Na Antarktiku je biljni svet daleko siromasniji. Tamo pretežno rastu između kamenja alge i lišajevi. Od životinjskog carstva na Arktiku žive Irvasi, Mufloni, Arktički zečevi, arktičke Lisice, snežne Sove, Veverice, i polarni Medvedi. A na Antarktiku žive samo neke male mušice, koje su bez krila, veličine su 12 mm. Od većih životinja koje žive na Antarktiku su pingvini i foke, a od ptica Albatrosi i u okeanima sisari kitovi i foke.

Od ljudskog roda koji žive najbliže Arktiku su Inuiti, Čukči, Laponci, Jupiti, i Inupiki. Na Antrktiku nema ljudskih zajednica. Tamo borave samo istraživači, ali ne kao stalni stanovnici. Otuda je najveća razlika između severnog i južnog pola ljudsko prisustvo. Na Antarktiku nikada nije niko rođen, niti je iko tamo živeo do kraja života. Godišnje Antarktik poseti oko 4000 do 5000 istraživača, od kojih oko 1000 borave zimi.

Službeno se vodi podatak da je Norvežanin Ruan Engelbergt Fraving Amundsen vodio prvu ekspediciju istraživača od 1910 do 1912 godine, kada je otkrio južni pol Zemlje. Rusi, međutim, tvrde da su oni brodom ‘’Mirnij’’ otkrili južni pol 28 januara 1820 godine. Kapetan broda bio je M. Lazarov. Antarktik je bogat rudama, na čijoj se eksplotaciji vrše istraživanja, dok je Arktik bogat podvodnom naftom.

Izgled sa severnog polaObeležavanje južnog pola

PODELITE OVAJ TEKST NA: