детаљ слике: КРК Арт дизајн

СЕВЕРНИ И ЈУЖНИ ПОЛ

( Сличности и разлике )

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Северни земљин пол (Арктик) налази се на Северном леденом океану, окружен копном, на надморској висини свга 2 м, на удаљености од копна Гренланда око 700 км. Јужни пол (Антарктик) налази се на копну, окружен морем. Антарктик је континент, а јужни пол налази се на надморској висини од 2835 м., удаљен од Јужне Америке око 1300 км.

На северном полу су дневне температуре од 5 до -43 степена Целзиуса, а на јужном полу од -13.5 до -62 степени Целзиуса, значи на јужном полу су температуре ниже. Један од разлога је што хладни ветрови круже око Антарктика. Најнижа температура на Антарктику забележена је 21 Јула 1983 од -89.2 степени Целзиуса, а највиша температура на северном полу забележена је 5 степени, када је истога дана на јужном полу била -13.5 степени. На месту обележавања јужног пола постављен је стуб, за који кажу да се годишње помера за 10 м. Лед на северном полу је дебљине око 3 до 4 м, а океан је испод њега дубок 426 м, док је на јужном полу дебљина леда чак 2700 м, значи да је планина на којој је јужни пол готово сва састављена од леда. Оба пола су под сталним ледом. Лед у околини јужног пола се током лета на морским обалама отапа, а зими се поново замрзава, па се тако површина Антарктика зими удвостручава у односу на летњу површину. На оба пола зиме су дуге и веома хладне, а лета су кратка и хладна. Оба пола имају по пет месеци годишње дневне светлости, затим по месец дана сумрака, па по пет месеци ноћи и опет месец дана сумрака. Оба пола имају по један излазак и по један залазак сунца годишње. На северном полу сунце излази на дан мартовске равнодневнице (Март Еквинокс) и не залази до јесење равнодневнице (Септембар Еквинокс).

Арктик 21 јуна има средину лета и дан траје тачно 24 сата, док је тога дана на Антарктику средина зиме, где ноћ траје 24 сата. Обратно је 21 децембра, на Арктику је средина зиме, а на Антарктику средина лета. Име Антарктика има супротно значење од имена Арктика (према значењу на грчком језику).

Антарктик је откривен 1912 године и пети је континент на планети Земљи, величине 13,176.727 квадратних километара. На јужном полу магнетна игла постављена је на хоризонталној осовини и заузима вертикалан положај. Антарктик окружују три океана; Пацифик, Атлантик и Индијски океан и пет мора; Веделово, Росово, Белингхаузеново, Амундсеново и Скотијево море. Антарктик је доступан научницима свих нација света. На Антарктику има и једно језеро, величине 4,7 квадратних јилометара , у коме је температура воде 11 степени Целзијевих. Има и један гејзер у коме је температура 88 степени Целзијевих.

Од биљног света на северном полу Земље су тундре, жбуње ниског раста, трава, маховина и неко алпско цвеће, што све расте на равним и брдовитим теренима који опкољавају Северни ледени океан, површине 11,5 милиона квадратних километара. Подаци указују да на Арктику расте чак око 1700 различитих врста биљног света. На Антарктику је биљни свет далеко сиромаснији. Тамо претежно расту између камења алге и лишајеви. Од животињског царства на Арктику живе Ирваси, Муфлони, Арктички зечеви, арктичке Лисице, снежне Сове, Веверице, и поларни Медведи. А на Антарктику живе само неке мале мушице, које су без крила, величине су 12 мм. Од већих животиња које живе на Антарктику су пингвини и фоке, а од птица Албатроси и у океанима сисари китови и фоке.

Од људског рода који живе најближе Арктику су Инуити, Чукчи, Лапонци, Јупити, и Инупики. На Антрктику нема људских заједница. Тамо бораве само истраживачи, али не као стални становници. Отуда је највећа разлика између северног и јужног пола људско присуство. На Антарктику никада није нико рођен, нити је ико тамо живео до краја живота. Годишње Антарктик посети око 4000 до 5000 истраживача, од којих око 1000 бораве зими.

Службено се води податак да је Норвежанин Руан Енгелбергт Фравинг Амундсен водио прву експедицију истраживача од 1910 до 1912 године, када је открио јужни пол Земље. Руси, међутим, тврде да су они бродом ‘’Мирниј’’ открили јужни пол 28 јануара 1820 године. Капетан брода био је М. Лазаров. Антарктик је богат рудама, на чијој се експлотацији врше истраживања, док је Арктик богат подводном нафтом.

Изглед са северног полаОбележавање јужног пола

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: