detalj slike: KRK Art dizajn

ĐURĐEVDAN

Velikomučeniče i pobedonošče, Đorđe Sveti,

ti što život dade za srpstvo i svetu veru,

pobodi svojim kopljem aždaje i sve aveti

svojom verom pobedi svako zlo i neveru.

Danas dom obasjava voštanica žuta

i sve na radosti i tamjan miriše,

nek se svaka glava drži Hristovog puta

molitva sa usana pismo Gospodu piše.

Stotinama godina naši su se preci

na Đurđevdan sastajali sve do Mitrovdana,

nikad ne zaboravi i pričaj svojoj deci

da upamte od predaka ožiljke iz vremena rana.

Dok se slavski kolač danas u rukama vrti

ne zaboravi na pretke iz voza smrti,

što moliše se za milost od našega Oca

vozeći se i pevajući putem Jasenovca.

Sveti Đorđe, sa Nebesa nas štiti

podari nam svoga čojstva i junaštva,

nek se čvrsta vera u svačije srce vrati

da budemo dostojni nebeskoga carstva.

DEČAK SA TUŽNIM OČIMA

U jednom malom selu kraj Dvora

gde sviće i od sna lepša zora,

raslo je i radovalo se jedno dete

te mu slike danas pred očima lete.

U istom je selu na svom kućnom pragu

jedan starac čekao svoju decu dragu,

čekao je i pitao se kada će mu stići

i svog đeda i zavičaj obići.

Kad zaškripe kućna vrata stara

evo đedovog unuka, srca iz nedara,

sokolić je do svog gnezda svratio

u zagrljaj đedov on se vratio.

Prošlo je već dva leta

otkad sokolić u zagrljaj ne sleta

topline gnezda sada nema više,

ostaje sećanje, vreme ga ne briše.

Đed i unuk na staroj klupi

zagrljeni sedeli bi i pričali često.

Danas tišina umesto njega dečaka grli

i na klupi hladno, prazno mesto.

Jedan dečak pod dudom i dalje sedi,

u nebo gledajući, obraća se svome đedi,

„Đede, kako si? Pojavi se, ne znam gde si,

ništa nije isto otkad tebe nema na adresi."

Zbog praznog mesta na staroj klupi

jedan je dečak spreman sve dati,

ali novac sreću ne može da kupi

niti jednog starca u život da vrati.

U odrastanju mu je uvek falila

da ga prati senka očinske figure

umesto nje ljubavlju ga je odenula

melodija đedove tambure.

Samo jedno nesrećnog dečaka teši

i u patnji i bolu često ga nasmeši,

kažu da na svoga đeda on liči,

to je ono čim se dečak diči.

Pored lika, u amanet je đedo ostavio

svome sokolu osobine dobre svoje,

gde voljeni starac stade, on je nastavio

zarek'o se - "osvetliću, đedo, ime tvoje”

PODELITE OVAJ TEKST NA: