детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЂУРЂЕВДАН

Великомучениче и победоношче, Ђорђе Свети,

ти што живот даде за српство и свету веру,

пободи својим копљем аждаје и све авети

својом вером победи свако зло и неверу.

Данас дом обасјава воштаница жута

и све на радости и тамјан мирише,

нек се свака глава држи Христовог пута

молитва са усана писмо Господу пише.

Стотинама година наши су се преци

на Ђурђевдан састајали све до Митровдана,

никад не заборави и причај својој деци

да упамте од предака ожиљке из времена рана.

Док се славски колач данас у рукама врти

не заборави на претке из воза смрти,

што молише се за милост од нашега Оца

возећи се и певајући путем Јасеновца.

Свети Ђорђе, са Небеса нас штити

подари нам свога чојства и јунаштва,

нек се чврста вера у свачије срце врати

да будемо достојни небескога царства.

ДЕЧАК СА ТУЖНИМ ОЧИМА

У једном малом селу крај Двора

где свиће и од сна лепша зора,

расло је и радовало се једно дете

те му слике данас пред очима лете.

У истом је селу на свом кућном прагу

један старац чекао своју децу драгу,

чекао је и питао се када ће му стићи

и свог ђеда и завичај обићи.

Кад зашкрипе кућна врата стара

ево ђедовог унука, срца из недара,

соколић је до свог гнезда свратио

у загрљај ђедов он се вратио.

Прошло је већ два лета

откад соколић у загрљај не слета

топлине гнезда сада нема више,

остаје сећање, време га не брише.

Ђед и унук на старој клупи

загрљени седели би и причали често.

Данас тишина уместо њега дечака грли

и на клупи хладно, празно место.

Један дечак под дудом и даље седи,

у небо гледајући, обраћа се своме ђеди,

„Ђеде, како си? Појави се, не знам где си,

ништа није исто откад тебе нема на адреси."

Због празног места на старој клупи

један је дечак спреман све дати,

али новац срећу не може да купи

нити једног старца у живот да врати.

У одрастању му је увек фалила

да га прати сенка очинске фигуре

уместо ње љубављу га је оденула

мелодија ђедове тамбуре.

Само једно несрећног дечака теши

и у патњи и болу често га насмеши,

кажу да на свога ђеда он личи,

то је оно чим се дечак дичи.

Поред лика, у аманет је ђедо оставио

своме соколу особине добре своје,

где вољени старац стаде, он је наставио

зарек'о се - "осветлићу, ђедо, име твоје”

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: