detalj slike: KRK Art dizajn

Čega su se plašili Orvel i Haksli

(George Orwell i Aldous Huxley)

„Ono čega se Orvel plašio su oni koji će zabraniti knjige. Ono čega se Haksli plašio je da neće biti razloga da se knjiga zabrani, jer neće biti nikoga ko bi želeo da je pročita.

Orvel se plašio onih koji će nam uskratiti informacije. Haksli se plašio onih koji će nam dati toliko da ćemo biti svedeni na pasivnost i egoizam.

Orvel se plašio da će istina biti sakrivena od nas. Haksli se plašio da će istina biti utopljena u moru nebitnosti.

Orvel se plašio da ćemo postati zarobljena kultura. Haksli se plašio da ćemo postati trivijalna kultura.

 U „1984“, dodao je Haksli, „ljudima se kontroliše nanošenje bola. U vrlom novom svetu, njima se upravlja nanošenjem zadovoljstva“.

 Ukratko, Orvel se plašio da će nas ono što mrzimo uništiti. Haksli se plašio da će nas ono što volimo uništiti.

   Neil Postman(autor)

(Zabavljamo se do smrti)

(Citat iz„Pxilo Thoughts)

Književna radionica Kordun

Ilija Šaula 29.08.2024.

Kažu kako svet srlja ka samouništenju i da će mu to zlo u čoveku, presuditi! A zašto nas ne bi uništilo ako tome doprinosimo! Ne treba biti samosažaljiv, nismo mi ti sretnici koji će nestati u sudnjem danu.

Odgovore i mišljenja za takve sulude pretpostavke uvek je bolje tražiti među mladom populacijom, njih takvi problemi ne brinu, za njih takve opcije ne postoje, ako neko od njih nešto govori o tome, to su čuli od starijih. Svet je ovakav od kad postojimo i svaka generacija tumači svoja osećanja i zaumna razmišljanja. Sve se kreće, tako i nadgradnja u svim segmentima, ako neko nešto ne razume, to je uglavnom zbog neznanja. Na žalost još uvek su retki ljudi koji čitav život uče, a to je razlog da se napredak često prihvata kao nepoznanica. U principu čovek malo zna, a može mnogo da nauči!

I Orvel i Haksli pratili su tehnološki napredak i razvoj društvenih sistema, koristeći ih kao inspiraciju za stvaralaštvo, analizirajući ljude i događaje praveći udela u predviđanju vremena u kome danas živimo. Zar i danas nemamo redakciju animirane serije „Simpsonovi“(„The Simpsons“) koji na isti način predviđaju događaje koji slede. Obojica su voleli da dramatizuju, mada Haksli dramatičnije i preciznije. Pohranili su se na takav način da će uvek biti savremeni, čak i prevremeni, nisu jedini u tome, i daleko pre njih je Šekspir (Shakespeare) radio isto, kao i Leonardo  Da Vinči pre njega.

Danas imamo više informacija nego ikad čak i onih koje ne umemo ni poželeti i svako može da ih prenosi kao vlasnik malog uređaja, pametnog telefona.  Veštačkom inteligencijom potapamo Orvela, Haksli još jaše, vodi nas do velikog majstora Kiborga koji razmišlja umesto nas, a ne pati od štovanja kulta ličnosti. Haksli nas uvodi u red u kojem čekamo da nam se ugradi čip, softver sa memorijom koju ćemo moći nadograđivati. Pored hipofize imaćemo i „guglfizu“ za lučenje informacija.

Šta sad ljubav ima s tim…!?

Mišljenja sam da strah treba biti što manji, od bilo kakve nepogode, čak i ratova, jer stvarajući atmosferu straha prizivamo neizvesnost i opasnosti protiv kojih posle moramo trošiti živote. Izuzev prirodne elementarne nepogode koja jedina može presuditi ovom svetu, kao što mu je i do sada sudila u nekoliko navrata.

Čovek je premalen deo celine da bi joj mogao nauditi, ali sve o čemu danas govorimo i što dopire do čovekovog uma možemo staviti u kontekst sa sudnjim danom, plašeći najpre sebe, misleći kako ćemo zaplašiti nekog drugog.

Zašto ne bi govorili o unapređenju života, o blagodetima prirode i svega šta čovek u skladu sa njom može da uradi. O istraživanjima koja doprinose razvoju čovečanstva o investiranju u građanina osnovnu i svesnu jedinku društva. Međutim.

Lepše su iluzije koje proizvode senzacionalne gluposti čineći čoveka i svet zaglupljenim.

Nije istina, suprotstavlja mi se mišljenje koje ume da ćuti dok ne bude narušen sklad njegove spoznaje. Govori mi, nije stvoreno novo normalno, nego se normalno nadogradilo, to novo nisu iluzije već realnost koju stare vrednosti ne žele u svom društvu. Ono će pronaći mesta u mozgovima koji nisu prenatrpani starim istrošenim vrednostima. Ni jedan progres se ne bavi zaglupljivanjem već izgradnjom novih i nadogradnjom postojećih vrednosti.

Izvinjavam se, ljudi u stvari prepričavaju što im mediji plasiraju. Moramo priznati da je deo osovine moći i visokoobrazovani sistem koji proizvodi kadar za provođenje manipulacije, jer sve mora da krene sa pozicije moći intelekta, koji se potom preliva u institucije gde više ne mora biti ofarban znanjem jer boja novca ga učvršćuje na vrhu piramide. Monetarna piramida je vrh moći, posle nje u nizu je politička, a zatim medijska. Sve ostalo je manje važno: privreda, nauka, tehnologija, farmacija, medicina, sport… (sve podložno), kulturna piramida je u ruševinama. To je kosmos u kome mi strahujemo da ćemo nestati.

Ne bih se ni tu složio, obrazovni sistem je takođe u nadogradnji, jer stari je potrošen. Tačno je da će se ugasiti znatan broj zanimanja i za njih obrazovanje neće biti potrebno, ali stvoren je znatniji broj novih zanimanja za koja je neophodan potpuno novi sistem obrazovanja i novi kadrovi koji će ga provoditi. Manipulacija ne postoji, to je odsustvo samokontrole, a u novom sistemu upravljanja samokontrola se podrazumeva, dakle neminovnost. Čovek mora i može samo sebe da menja i koristi kao instrument. Onaj ko je pristao da neko upravlja njegovim životom i prilagodio se, nema razloga da to naziva manipulacijom, pre bi se reklo rukovanje sa đavolom. Primena, provođenje i poštovanje zakona i ustava je nešto drugo. Piramide su lep izraz, mogu da budu i simbol postojanosti i hijerarhije, ali nema potrebe uvoditi ih u postavku društvenih kategorija. Kada je novac u pitanju, mogao bih sa sigurnošću tvrditi da neće postojati, kao ni ljudi koji će voditi politiku, mediji će dobiti isključivo zabavni karakter, a sve ostalo što si nabrojao biće primarno u društvu. Kultura se nije ugasila ali njen obrazac zaista je u ruševinama kao Aleksandrijska biblioteka. Izgradiće se „Nova Aleksandrija“  pod čijom će se kupolom naći stare sačuvane vrednosti i nove u izgradnji novog sveta, a ta kupola neće biti veća od čovekove lobanje.

Aldus Haksli (Aldous Hahley, 1894-1963) poznat je kao esejista. Eseji su mu bili po mnogo čemu karakteristični. Pisao je o raznim temama, uključujući umetnost, književnost, muziku, filozofiju, religiju, politiku, društvenu kritiku i putovanja. Njegovi eseji često istražuju uticaj nauke i tehnologije na društvo. Zadirao je u pesimističku satiru, istražujući negativne i pozitivne forme nauke i tehnologije u 20. veku.

„Ljudi će zavoleti svoje ugnjetavače, obožavati tehnologije koje uništavaju njihovu sposobnost razmišljanja.”

Bio je poznat po svom skeptičnom pristupu i ironičnom tonu. Često je kritikovao i analizirao društvene norme i sporazume o unapređenju života i životne sredine. Bio je izuzetno obrazovan što ga je činilo sposobnim da duboko analizira i povezuje različite discipline.

Haksliev stil pisanja je elegantan i prefinjen, najčešće izražen bogatim vokabularom i vrlo složenim rečenicama.

"Posle tišine, ono što je najbliže izražavanju neizrecivog je muzika."

„Jer uprkos jeziku, uprkos inteligenciji i intuiciji i empatiji, nikada se nikome ništa ne može saopštiti.

„Sa lošim osećanjima se prave dobri romani.

Džordž Orvel (George Orwell, 1903-1950) rođen kao Eric Arthur Blair, bio je poznat po svojoj oštroj društvenoj kritici i pisanju koje je često istraživalo teme totalitarizma, socijalne nepravde i političke korupcije, kao strastveni protivnik svih oblika totalitarizma, najjasnije se izrazio u svojim delima "Životinjska farma" (1945) i "1984" (1949). Ova dela istražuju opasnosti autoritarnih režima i manipulacije istinom.

Stil pisanja poznat mu je po jasnoći i jednostavnosti, omogućavajući čitalačkoj publici da razume složene političke i društvene teme.

Često je pisao o socijalnim pitanjima i nepravdama, istražujući život radničke klase i siromaštvo.

 Iako je bio kritičan prema mnogim političkim ideologijama, podržavao je demokratski socijalizam kao način borbe protiv nepravde i nejednakosti.

U delima kao što je "Životinjska farma", Orvel koristi alegoriju i satiru kako bi kritikovao političke sisteme i vođe.

„Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost.”

„U vreme obmane govoriti istinu je revolucionarni čin.”

„Najefikasniji način uništavanja ljudi je poricanje i brisanje sopstvenog razumevanja njihove istorije.”

„Možda čoveku i nije toliko potrebno da bude voljen koliko da bude shvaćen.”

„Čovek je jedino stvorenje koje troši a ne proizvodi. Ne daje mleko, ne nosi jaja, preslab je da vuče plug, ne može da trči dovoljno brzo da uhvati zečeve. Ipak, on je gospodar svih životinja.”

„Teško da postoji rat u kome je svejedno ko će pobediti. Skoro se uvek jedna strana manje-više zalaže za napredak, a druga strana manje-više za reakciju.”

„Suština čoveka je da ne teži savršenstvu.”

„Ako želite viziju budućnosti, zamislite čizmu čoveku za vratom – zauvek.

Orvel je bio majstor u izražavanju složenih ideja na jednostavan i direktan način, često koristeći svoje citate kako bi istakao opasnosti političke manipulacije i društvene nepravde.

Čemu sve ovo da govorim i pišem ako to može znati svaki čovek dodirom prsta  na svetlost monitora ili pomisli na ono što ga interesuje. Sve će biti u glavi, samo glava mora biti takva da to shvati.

Zbogom Orvele zbogom Haksli, ne plašite se, hvala vam, u čitavoj priči ima i vašeg znanja. Znam da biste vi to voleli videti, verujem da će te biti u prilici, jer duše onih čije su oči umele da prepoznaju novi svet nisu zaboravljene, ne živite vi u večnosti već na onim mestima gde ste sebe odveli, ko zna možda baš vaši daleki potomci brižno čekaju da im se vratite.

Autor je glodur portala KR "KORDUN" i časopisa Književni ESNAF

PODELITE OVAJ TEKST NA: