детаљ слике: КРК Арт дизајн

Чега су се плашили Орвел и Хаксли

(George Orwell i Aldous Huxley)

„Оно чега се Орвел плашио су они који ће забранити књиге. Оно чега се Хаксли плашио је да неће бити разлога да се књига забрани, јер неће бити никога ко би желео да је прочита.

Орвел се плашио оних који ће нам ускратити информације. Хаксли се плашио оних који ће нам дати толико да ћемо бити сведени на пасивност и егоизам.

Орвел се плашио да ће истина бити сакривена од нас. Хаксли се плашио да ће истина бити утопљена у мору небитности.

Орвел се плашио да ћемо постати заробљена култура. Хаксли се плашио да ћемо постати тривијална култура.

 У „1984“, додао је Хаксли, „људима се контролише наношење бола. У врлом новом свету, њима се управља наношењем задовољства“.

 Укратко, Орвел се плашио да ће нас оно што мрзимо уништити. Хаксли се плашио да ће нас оно што волимо уништити.

   Neil Postman(аутор)

(Забављамо се до смрти)

(Цитат из„Pxilo Thoughts)

Књижевна радионица Кордун

Илија Шаула 29.08.2024.

Кажу како свет срља ка самоуништењу и да ће му то зло у човеку, пресудити! А зашто нас не би уништило ако томе доприносимо! Не треба бити самосажаљив, нисмо ми ти сретници који ће нестати у судњем дану.

Одговоре и мишљења за такве сулуде претпоставке увек је боље тражити међу младом популацијом, њих такви проблеми не брину, за њих такве опције не постоје, ако неко од њих нешто говори о томе, то су чули од старијих. Свет је овакав од кад постојимо и свака генерација тумачи своја осећања и заумна размишљања. Све се креће, тако и надградња у свим сегментима, ако неко нешто не разуме, то је углавном због незнања. На жалост још увек су ретки људи који читав живот уче, а то је разлог да се напредак често прихвата као непознаница. У принципу човек мало зна, а може много да научи!

И Орвел и Хаксли пратили су технолошки напредак и развој друштвених система, користећи их као инспирацију за стваралаштво, анализирајући људе и догађаје правећи удела у предвиђању времена у коме данас живимо. Зар и данас немамо редакцију анимиране серије „Симпсонови“(„The Simpsons“) који на исти начин предвиђају догађаје који следе. Обојица су волели да драматизују, мада Хаксли драматичније и прецизније. Похранили су се на такав начин да ће увек бити савремени, чак и превремени, нису једини у томе, и далеко пре њих је Шекспир (Shakespeare) радио исто, као и Леонардо  Да Винчи пре њега.

Данас имамо више информација него икад чак и оних које не умемо ни пожелети и свако може да их преноси као власник малог уређаја, паметног телефона.  Вештачком интелигенцијом потапамо Орвела, Хаксли још јаше, води нас до великог мајстора Киборга који размишља уместо нас, а не пати од штовања култа личности. Хаксли нас уводи у ред у којем чекамо да нам се угради чип, софтвер са меморијом коју ћемо моћи надограђивати. Поред хипофизе имаћемо и „гуглфизу“ за лучење информација.

Шта сад љубав има с тим…!?

Мишљења сам да страх треба бити што мањи, од било какве непогоде, чак и ратова, јер стварајући атмосферу страха призивамо неизвесност и опасности против којих после морамо трошити животе. Изузев природне елементарне непогоде која једина може пресудити овом свету, као што му је и до сада судила у неколико наврата.

Човек је премален део целине да би јој могао наудити, али све о чему данас говоримо и што допире до човековог ума можемо ставити у контекст са судњим даном, плашећи најпре себе, мислећи како ћемо заплашити неког другог.

Зашто не би говорили о унапређењу живота, о благодетима природе и свега шта човек у складу са њом може да уради. О истраживањима која доприносе развоју човечанства о инвестирању у грађанина основну и свесну јединку друштва. Међутим.

Лепше су илузије које производе сензационалне глупости чинећи човека и свет заглупљеним.

Није истина, супротставља ми се мишљење које уме да ћути док не буде нарушен склад његове спознаје. Говори ми, није створено ново нормално, него се нормално надоградило, то ново нису илузије већ реалност коју старе вредности не желе у свом друштву. Оно ће пронаћи места у мозговима који нису пренатрпани старим истрошеним вредностима. Ни један прогрес се не бави заглупљивањем већ изградњом нових и надоградњом постојећих вредности.

Извињавам се, људи у ствари препричавају што им медији пласирају. Морамо признати да је део осовине моћи и високообразовани систем који производи кадар за провођење манипулације, јер све мора да крене са позиције моћи интелекта, који се потом прелива у институције где више не мора бити офарбан знањем јер боја новца га учвршћује на врху пирамиде. Монетарна пирамида је врх моћи, после ње у низу је политичка, а затим медијска. Све остало је мање важно: привреда, наука, технологија, фармација, медицина, спорт… (све подложно), културна пирамида је у рушевинама. То је космос у коме ми страхујемо да ћемо нестати.

Не бих се ни ту сложио, образовни систем је такође у надоградњи, јер стари је потрошен. Тачно је да ће се угасити знатан број занимања и за њих образовање неће бити потребно, али створен је знатнији број нових занимања за која је неопходан потпуно нови систем образовања и нови кадрови који ће га проводити. Манипулација не постоји, то је одсуство самоконтроле, а у новом систему управљања самоконтрола се подразумева, дакле неминовност. Човек мора и може само себе да мења и користи као инструмент. Онај ко је пристао да неко управља његовим животом и прилагодио се, нема разлога да то назива манипулацијом, пре би се рекло руковање са ђаволом. Примена, провођење и поштовање закона и устава је нешто друго. Пирамиде су леп израз, могу да буду и симбол постојаности и хијерархије, али нема потребе уводити их у поставку друштвених категорија. Када је новац у питању, могао бих са сигурношћу тврдити да неће постојати, као ни људи који ће водити политику, медији ће добити искључиво забавни карактер, а све остало што си набројао биће примарно у друштву. Култура се није угасила али њен образац заиста је у рушевинама као Александријска библиотека. Изградиће се „Нова Александрија“  под чијом ће се куполом наћи старе сачуване вредности и нове у изградњи новог света, а та купола неће бити већа од човекове лобање.

Алдус Хаксли (Aldous Haхley, 1894-1963) познат је као есејиста. Есеји су му били по много чему карактеристични. Писао је о разним темама, укључујући уметност, књижевност, музику, филозофију, религију, политику, друштвену критику и путовања. Његови есеји често истражују утицај науке и технологије на друштво. Задирао је у песимистичку сатиру, истражујући негативне и позитивне форме науке и технологије у 20. веку.

„Људи ће заволети своје угњетаваче, обожавати технологије које уништавају њихову способност размишљања.”

Био је познат по свом скептичном приступу и ироничном тону. Често је критиковао и анализирао друштвене норме и споразуме о унапређењу живота и животне средине. Био је изузетно образован што га је чинило способним да дубоко анализира и повезује различите дисциплине.

Хакслиев стил писања је елегантан и префињен, најчешће изражен богатим вокабуларом и врло сложеним реченицама.

"После тишине, оно што је најближе изражавању неизрецивог је музика."

„Јер упркос језику, упркос интелигенцији и интуицији и емпатији, никада се никоме ништа не може саопштити.

„Са лошим осећањима се праве добри романи.

Џорџ Орвел (George Orwell, 1903-1950) рођен као Eric Arthur Blair, био је познат по својој оштрој друштвеној критици и писању које је често истраживало теме тоталитаризма, социјалне неправде и политичке корупције, као страствени противник свих облика тоталитаризма, најјасније се изразио у својим делима "Животињска фарма" (1945) и "1984" (1949). Ова дела истражују опасности ауторитарних режима и манипулације истином.

Стил писања познат му је по јасноћи и једноставности, омогућавајући читалачкој публици да разуме сложене политичке и друштвене теме.

Често је писао о социјалним питањима и неправдама, истражујући живот радничке класе и сиромаштво.

 Иако је био критичан према многим политичким идеологијама, подржавао је демократски социјализам као начин борбе против неправде и неједнакости.

У делима као што је "Животињска фарма", Орвел користи алегорију и сатиру како би критиковао политичке системе и вође.

„Ко контролише прошлост, контролише будућност. Ко контролише садашњост, контролише прошлост.”

„У време обмане говорити истину је револуционарни чин.”

„Најефикаснији начин уништавања људи је порицање и брисање сопственог разумевања њихове историје.”

„Можда човеку и није толико потребно да буде вољен колико да буде схваћен.”

„Човек је једино створење које троши а не производи. Не даје млеко, не носи јаја, преслаб је да вуче плуг, не може да трчи довољно брзо да ухвати зечеве. Ипак, он је господар свих животиња.”

„Тешко да постоји рат у коме је свеједно ко ће победити. Скоро се увек једна страна мање-више залаже за напредак, а друга страна мање-више за реакцију.”

„Суштина човека је да не тежи савршенству.”

„Ако желите визију будућности, замислите чизму човеку за вратом – заувек.

Орвел је био мајстор у изражавању сложених идеја на једноставан и директан начин, често користећи своје цитате како би истакао опасности политичке манипулације и друштвене неправде.

Чему све ово да говорим и пишем ако то може знати сваки човек додиром прста  на светлост монитора или помисли на оно што га интересује. Све ће бити у глави, само глава мора бити таква да то схвати.

Збогом Орвеле збогом Хаксли, не плашите се, хвала вам, у читавој причи има и вашег знања. Знам да бисте ви то волели видети, верујем да ће те бити у прилици, јер душе оних чије су очи умеле да препознају нови свет нису заборављене, не живите ви у вечности већ на оним местима где сте себе одвели, ко зна можда баш ваши далеки потомци брижно чекају да им се вратите.

Аутор је глодур портала КР "КОРДУН" и часописа Књижевни ЕСНАФ

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: